Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.07.2012.

Гж 4235/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4235/12
05.07.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адв., против туженог ББ, одговорног уредника јавног гласила „Свет“, ул. Влајковићева бр. 6, кога заступа БА, адв., ради објављивања одговора на информацију, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3 117/11 од 10.02.2012. године, у седници већа одржаној 05.07.2012. године донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 117/11 од 10.02.2012 године и налаже се туженом ББ као одговорном уреднику недељног часописа „Свет“ да у првом наредном броју недељног часописа „Свет“ по правноснажности пресуде објави одговор тужиоца АА од _. године на информацију која је објављена _. године у _. броју недељног часописа „Свет“ у виду текста и слике, која је подесна да повреди право и интерес тужиоца у истом делу гласила, у истом издању, у истој рубрици, на истим страницама, као и на насловној страни као што је била објављена информација на коју се одговора и то под истим насловом, а уз ознаку „одговор“ који гласи „Одговор на информацију“:

У вези текста објављеног у броју 658 недељног магазина „Свет“ од 26.01.2010. године на страни 6 и 7 наведеног издања под насловом „СС прети разводом“, а најављеног на насловној страни као „СС прети разводом“.

Нетачан је навод да се брак АА и СС нашао пред озбиљним искушењем и нетачан је навод да је СС запретила разводом АА због наводног дружења АА са СС1. Новинар листа „Свет“ је у спорном тексту навео да је АА „Поново нахватан“ са СС1, те је новинар, манипулишући знацима интерпункције и формулацијом реченице, наводио читаоце на закључак да су се АА и СС1 наводно у _ крили од јавности и били случајно откривени заједно. Недељни магазин „Свет“ је без било какве провере информације не само пренео вест страних портала и таблоида, већ је ту вест обликовао на начин да обмане читаоца тако да се о АА створи слика прељубника и неморалне особе, и на крају, слика лошег човека који оставља супругу и ћерку од 2 месеца саме и проводи се по европским градовима. У прилог томе да се ради о неистинитим и непровереним наводима магазина „Свет“ и да је чињеница да је вест са страних портала на коју се позива „Свет“ праћена сликом АА и СС1 на којој су обоје у мајцама кратких рукава, а цео догађај који описује новинар спорног текста се дешава у јануару месецу 2010. године у _, када је температура око 0 степени целзијусових или испод нуле. Дакле, нетачне информације поткрепљују се старим фотографијама, у настојању да се читаоци обману и вест прикаже као проверена и документована. Такође, наведена фотографија је настала далеко пре почетка брака, па чак и пре почетка везе АА и СС. Овај деманти управо потврђује не само да је „Свет“ пренео нетачну информацију него је исту обликовао и додатним атрибутима, служећи се речима као што су „грех“, „преступници“, који сваког читаоца упућују на помисао о неморалној особи, а при том новинар спорног текста апсолутно није документовао и проверио своје наводе.

Такође, наводи да се АА проводио у дискотеци за Српску нову годину са СС1 су апсолутно нетачни и поново усмерени на информисање без било каквог доказа и покрића. Нетачано је да је СС позвала АА и најавила развод брака, јер њихов брак нити је пред разводом, нити је у кризи, било због СС1 или СС2, било због неког другог разлога. Напротив, АА и СС даље изграђују и учвршћују свој брак.

Најбескрупулознији део спорног текста је онај у коме се просечном читаоцу, игром речи, указује на то да је АА починио дело силовања. Новинар листа „Свет“ је написао да „Ако је славна _ уз свог АА била када га је једна девојка из _ свега месец дана по њиховом венчању оптужила за силовање, можда би сада требало да буде мало флексибилнија. Ако ништа друго, овог пута бар нико ништа није радио против своје воље...“. Наведеном изјавом новинар инплицира да је АА починио силовање, реченицом да „Овог пута бар нико ништа није радио против своје воље“. АА никада није имао било какав однос са девојком коју помиње новинар спорног текста, нити је окривљен, па чак ни осумњичен за кривично дело силовање, а спорни текст код читалаца ствара слику о томе да је АА заправо силоватељ. Разлог што АА и његови саветници демантују спорни текст јесте у томе што је овакво писање прелило и онако „пуну чашу лажи и неистине“, односно што се објављују текстови у којима се АА помиње у негативном контексту са ослонцем на неистините тврдње. Таквим неистинитим информацијама нарушава се част и углед, а такође се наноси велика имовинска и неимовинска штета и угрожавају спонзорски уговори АА, што ће бити разлог покретања одговарајућих судских поступака, обзиром да се на један безобзиран начин задире у нечију приватност и још се при томе износе најгоре неистине“.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ одлука о трошковима поступка садржана у ставу другом изреке и ОБАВЕЗУЈЕ тужени ББ да тужиоцу АА накнади трошкове парничног поступка у износу од 128.750,00 динара, у року од 15 дана по пријему преписа пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду П3 117/11 од 10.02.2012. године ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се наложи туженом као одговорном уреднику недељног часописа „Свет“ из Београда да у првом наредном броју листа објави одговор на информацију у истој рубрици, на истој страни и на исти начин на који је објављена информација у оквиру чланка. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 91.250,00 динара.

  Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09) који се у овом случају примењује на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11) и налази да је жалба основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Предмет спора је захтев тужиоца за објављивање одговора на информацију од стране туженог као одговорног уредника часописа, ради остваривања права тужиоца предвиђеног одредбом чл. 47 Закона о јавном информисању. У конкретном случају пресудом Вишег суда у Београду одбијен је као неоснован тужбени захтев да се наложи туженом као одговорном уреднику недељног часописа да без одлагања објави одговор на информацију у првом наредном броју листа у истом делу гласила, у истој рубрици, на истој страни и на исти начин на који је објављена информација у оквиру чланка. Одредбом чл. 47 ст. 1 Закона о јавном информисању прописано је да лице на које се лично односи информација подесна да повреди његово право или интерес, може од одговорног уредника захтевати да без накнаде објави одговор у коме оно тврди да је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета. За реализацију права на одговор сходно цитираној одредби довољно је да оспорена информација има снагу, моћ или способност за повреду нечијег права или интереса и да лице на које се информација односи потврди да је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета, при чему није потребно да је до повреде права или интереса заиста дошло. Истовремено, одговором се дозвољава објављивање обичне а не доказане тврдње лица из информације, коме се на изнети начин пружа прилика да изнесе свој став о објављеним чињеницама, а читаоцима и јавности омогући да из изјашњења обе стране и уз поштовање начела једнакости информације и одговора, односно једнаких шанси, заузме лични став о истинитости изнетих тврдњи.

У поступку по тужби за објављивање одговора расправља се само о чињеницама одређеним Законом о јавном информисању од којих зависи обавеза одговорног уредника да објави одговор, односно утврђује се да ли према чл. 58 Закона о јавном информисању постоје разлози за необјављивање одговора.

У првостепеном поступку је утврђено да је _. године у _. броју недељног часописа „Свет“ објављен текст под називом „СС прети разводом“ на страни 6 и 7 наведеног часописа. Текст је написао новинар ББ1, а најављен је на насловној страни издања под називом „СС прети разводом“. У вансудском поступку тужилац се преко пуномоћника обратио туженом да објави одговор на изнете информације а ради заштите његовог приватног и пословног угледа. Тужени није објавио одговор тужиоца с позивом на одредбу чл. 58 став 1 тачка 11 налазећи да је одговор на информацију непримерено дужи од информације.

Пo оцени првостепеног суда из побијане пресуде у конкретном случају не стоје разлози за објављивање одговора, јер је одговор поднело лице на које се информација не односи, у захтеву за објављивање подносилац није навео своје име и адресу, нити је одговор лично потписао, информација због које се тражи објављивање одговора није подобна да повреди право или интерес тужиоца, одговор је непримерено дужи од информације на коју се односи и неистинитост, непотпуност или нетачност преноса информације на коју се одговара је безначајна.

По налажењу Апелационог суда овакав закључак првостепеног суда се не може прихватити. Првостепени суд је из чињенице да информација садржи 96 редова а одговор на информацију 127 редова (31 ред више него информација на коју се одговор односи) што је суд утврдио слободним бројањем, извео погрешан закључак да је одговор непримерено дужи од информације и да је у конкретном случају испуњен законски услов из чл. 58 став 1 тачка 11 Закона о јавном информисању за одбијање објављивања одговора на информацију (како је то тврдио тужени). Истовремено погрешно је ожалбеном пресудом оцењено, а на шта жалба основано указује, да су испуњени и законски услови из чл. 58 став 1 тачка 1, 5, 9 и 18 Закона због којих одговорни уредник није дужан да објави одговор, а на које законске услове тужени није указивао.

Основано се жалбом указује да нису били испуњени услови из тачке 5 члана 58 ст. 1 Закона о јавном информисању, јер су у захтеву за објаву одговора на информацију од 04.03.2010. године наведени подаци за тужиоца као подносиоца захтева (његова пуна адреса пребивалишта у Београду и адреса боравка у _). Истовремено, уз захтев који је поднет преко пуномоћника уз означавање његовог имена, презимена и седишта адвокатске канцеларије, приложено је и уредно пуномоћје за адвоката којим га је тужилац овластио да поднесе захтев и предузме све правне радње, што је и учинио, а што није у супротности са Законом о јавном информисању.

Информације које су објављене у тексту под називом „СС прети разводом“ односе се и на тужиоца лично (а не само на СС, супругу тужиоца, како то погрешно оцењује првостепени суд). Тужилац је у објављеном тексту приказан у негативном контексту (наводи се да је брак тужиоца и СС пред озбиљним искушењем и да СС прети разводом због наводног дружења тужиоца са СС1 и СС2, при чему се у даљем тексту тужиоцу инсинуира и да је починио силовање. Супротно становишту првостепеног суда изношење информација „ да је тужилац поново нахватан“ са СС1, да су се крили у јавности и били случајно откривени заједно, читаоци су могли о тужиоцу да створе слику прељубника и неморалне особе, човека који оставља супругу и ћерку од 2 месеца саме и проводи се по европским градовима, чиме су били испуњени услови из чл. 47 Закона о јавном информисању за објављивање одговора на информацију. Ради о информацији подесној да повреди право или интерес тужиоца (чл. 58 ст. 1 тач. 9). Тужилац је оспорио истинитост изнетих података, благовремено је поднео захтев за објављивање одговора, а како тужени одговор није објавио, поднео је благовремено тужбу за објављивање одговора.

Тужени је ускратио право тужиоцу да објави одговор на информацију и на њему је, супротно материјално-правном становишту првостепеног суда, да докаже да је имао основа да одбије да објави одговор. Тужени сматра да је одговор непримерено дужи од информације јер информација садржи 607 карактера (речи) а одговор 647 карактера (речи), дакле, за 40 карактера (речи) више од спорне информације. Оваква слободна оцена првостепеног суда се не може прихватити. Разлика од 40 карактера (речи) колико садржи одговор на информацију се не може сматрати непримерено дужим одговором, јер информацију чини и текст исписан на седмој страни _. броја јавног гласила „Свет“ од 37 речи који је исписан на црвеној подлози а који тужени очигледно није урачунао у наведену цифру и гласи: „Несташном _ у _ по свему судећи ђаво није дао мира па је српску Нову годину прославио у _ дискотеци „Армани“. И овог пута друштво му је правила СС1, али СС2, која је – гле чуда – такође _“.

Урачунавањем и овог дела информације се долази до разлике од само 3 речи (карактера). Поред тога непримерено дужи одговор значи немогућност да се текст одговора објави на исти начин као и текст информације, што, по оцени другостепеног суда, овде очигледно није случај. Текст одговора може да се објави на две странице и то на истом месту као што је била и објављена информација на коју се одговор односи, што се може утврдити када се упореди текст одговора и текст информације, односно када се текст одговора формира у 3 ступца како је то тужилац учинио приликом слања захтева одговора одговорном уреднику. Ово све не рачунајући фотографије које су пропратиле објављене информације и које заједно са информацијом заузимају више од 2 странице.

По оцени Апелационог суда у ситуацији када је изостало вештачење на околности дужине одговора на информацију које је предложио тужени, према расположивим доказима, упоређивањем информације и одговора на информацију може се закључити да је дужина одговора примерена дужини информације, тј. одговор није непримерено дужи, како је то погрешно оценио првостепени суд, те не стоје разлози да се одбије објављивање одговора позивањем на дужину текста одговора (чл. 58 ст. 1 тач. 11 ЗОЈ). Тужени је био дужан да, уколико сматра да је одговор непримерено дужи, одмах по пријему захтева за објаву одговора (пре подношења тужбе) обавести тужиоца о разлогу због кога одбија да објави одговор (чл. 59 ЗОЈ). Тужени се током поступка није позвао да је то и учинио.

Основано се жалбом указује да спорне информације нису безначајне (чл. 58 ст. 1 тач. 18 ЗОЈ) како то погрешно оцењује првостепени суд. Информација „Ако је славна _ уз свог АА била када је једна девојка из _ свега месец дана по њиховом венчању оптужила за силовање, можда би сада требало да буде мало флексибилнија ако ништа друго овога пута бар нико ништа није радио против своје воље“, уз остале цитиране информације и коментар аутора текста „овога пута бар нико ништа није радио против своје воље“, садржи спорне чињеничне тврдње да је тужилац био оптужен за силовање и да је овај чин извршио, које су подесне да повреде част и углед тужиоца као породичног човека и његов пословни углед, и немају правни значај безначајних информација за које би објављивање одговора било сувишно.

Са изнетих разлога Апелациони суд налази да нису испуњени законски услови за ускраћивање објављивања одговора на информацију, да је на правилно утврђено чињенично стање погрешно примењено материјално право и то одредбе чл. 58 ст. 1 тач. 1, 5, 9, 11 и 18 Закона о јавном информисању, услед чега је побијана пресуда преиначена и тужбени захтев усвојен у целости.

Обзиром да је првостепена пресуда преиначена овај суд је применом чл. 149, 150 и 161 ст. 2 ЗПП одлучио о трошковима целог поступка. Суд је тужиоцу признао трошкове састава тужбе и два образложена поднесака по 9.375,00 динара, заступања од стране пуномоћника на 4 одржане расправе по 10.625,00 динара и шест неодржаних расправа по 5.937,50 динара и састав жалбе 22.500,00 динара, све према важећој Адвокатској тарифи. Тужиоцу нису признати трошкови судске таксе, јер у списима нема доказа да је такса плаћена.

Са изнетих разлога, применом чл. 380 тач. 3 и 4 ЗПП одлучено је као у изреци пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)