Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.07.2012.

Гж 4654/2012

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4654/2012
Дана 23.07.2012. године
БЕОГРАД

 


У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против тужених ББ, одговорног уредника дневног листа „Курир" на адреси редакције Београд, ул. Влајковићева бр. 8 и "ББ" а, које заступа БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П- 3545/10 од 08.05.2012. године, у седници већа одржаној 23.07.2012. године, донео је


ПРЕСУДУ

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П- 3545/10 од 08.05.2012. године у ставу првом изреке и одбија као неоснован тужбени захтев којим је тужилац АА захтевао да се обавежу тужени ББ и "ББ" да му на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа исплате износ од 300.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.05.2012.године до исплате.
ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ одлука о трошковима поступка садржана у ставу трећем изреке и обавезује тужилац АА да туженима ББ и "ББ", накнади трошкове парничног поступка у износу од 94.062,50 динара, у року од 15 дана од пријема преписа пресуде.

Образложење

Пресудом Вишег суда у Београду П- 3545/10 од 08.05.2012. године, ставом првим изреке обавезани су тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа солидарно исплате износ од 300.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.05.2012.године до исплате. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев за разлику преко досуђеног до траженог износа од 1.000.000,00 динара, за још 700.000,00 динара са законском затезном каматом. Ставом трећим изреке обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 36.765,00 динара.
Против наведене пресуде у ставу првом и трећем изреке жалбу су благовремено изјавили тужени због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о трошковима.
Тужилац је поднео одговор на жалбу.
Испитујући правилност побијане пресуде у смислу чл. 372 ЗПП, („Службени гласник РС" број 125/04 и 111/09) који се у овом случају примењује на основу чл. 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС" број 72/11) Апелациони суд налази да је жалба основана.
Изведеним доказима првостепени суд је утврдио да је _.године у дневним новинама „ Курир " на насловној страни објављен наслов „ Ко лаже тај и краде " са наднасловом „ Мазнули милионе евра " и сликом тужиоца поред гомиле новца и пратећим текстом „ Курир ексклузивно објављује финансијски извештај РТС о Песми Евровизије, који из непознатих разлога још није усвојен нити презентован јавности ". На другој страни дневног листа објављена је фотографија тужиоца са уоквиреним коментаром садржине „ Дугује неке одговоре...АА ", са насловом „ Муљачина! " и текстом: „ РТС ни након више од годину дана од организовања Евросонга у Београду није објавила званични финансијски извештај са ове манифестације, као и да у управном одбору РТС нису знали да кажу шта се дешава са извештајем, али да подаци до којих је „ Курир " дошао сведоче о енормним свотама потрошеним за организовање Песме Евровизије. У тексту се наводи и да је за поменуту манифестацију потрошено 8,5 милиона евра, како пише у извештају који је писала СС, главни и одговорни уредник Забавног програма РТС, при чему се у уоквиреном делу текста у 12 ставки наводе трошкови Евросонга (по РТС), и то: сцена, расвета и звук 2.550.000,00 евра; међународна екипа (редитељ преноса и његов тим) 900.000,00 евра; екипа РТС-а 570.000,00 евра; шоу програм 750.000,00 евра; адаптације 670.000,00 динара; техничка и друга опрема 1.150.000,00 евра; маркетинг 360.000,00 евра; штампа 230.000,00 динара; кетеринг 400.000,00 евра; делегација Србије 120.000,00 евра; остали трошкови 350.000,00 евра; непредвиђени трошкови 350.000,00 евра, а у укупном износу од 8.500.000,00 евра. Даље се наводи и „ Врло је занимљиво да је, према СС рачуници, потрошено 8,5 милиона евра, док се простим сабирањем наведених бројки долази до 8,4 милиона евра. У извештају РТС није објашњено како је могуће да је 100.000,00 евра фантомски испарило?! Према процентима РТС приход од организације Евросонга износио је 6.150.000,00 евра, а СС је у приход урачунала и ствари које су остале у власништву РТС...у вредности од 1.300.000,00 евра. Такође, процењена је и вредност бесплатних услуга и производа од 120.000,00 евра, што је такође стављено у ставку приходи, тако да је она нарасла на читавих 7,5 милиона евра према рачуници РТС. Као и у случају трошкова, ако се обе бројке саберу, опет се добија 100.000,00 евра мање!". У спорном тексту се наводе и изјаве СС1 и СС2, чланова Управног одбора РТС и изјава заменика председника РРА СС3. Генерални секретар РТС-а СС4 је одговорном уреднику листа „ Курир " 03.06.2009.године поднео захтев за објављивање исправке информације. Из исказа тужиоца произлази да су подаци о утрошеним средствима наведени у тексту тачни јер су преписани из званичног документа, али је интерпретација погрешна и злонамерна и може се протумачити да је тужилац украо новац. Тужилац није захтевао објављивање одговора нити исправку информације.
При овако утврђеном чињеничном стању првостепени суд је оценио да тужени нису показали довољан степен пажње да провере порекло, истинитост и потпуност информације, да у тексту и на насловној страни постоје наводи који не представљају дословно преношење речи извора информације и којима се вређа част и углед тужиоца, чиме је тужиоцу причињена штета, те да нема места искључењу одговорности тужених иако је верно пренета информација из завршног извештаја РТС.
Тужилац не оспорава истинитост чињеница наведених у тексту које се односе на податке о утрошеним материјалним средствима за организацију „Еуросонга 2008 ". Он тврди да се из редакцијске опреме, сензационалистичких наслова, поднаслова и коментара, као и објављене фотографије тужиоца, види очигледна намера да се створи и продуби негативан став према тужиоцу у јавности и изазове негативно мишљење о личности и професионалним квалитетима тужиоца и да се наруши углед и част тужиоца.
По оцени Апелационог суда овакав закључак првостепеног суда се не може прихватити. Првостепени суд је из чињеница садржине наслова и поднаслова текста „ Ко лаже тај и краде„, “Мазнули милион евра ", праћене фотографијом тужиоца и коментарима „Дугује неке одговоре ....АА ", извео погрешан закључак да тужиоцу у конкретном случају припада право на накнаду штете. У наведеном чланку су изнете истините информације о утрошеним средствима за организацију „Еуросонга 2008", које су дословно пренете из званичног извештаја РТС-а. Тужени су извештавали о стварима о којима јавност има оправдан интерес да зна, а вредносни судови без обзира на њихову тежину су према околностима случаја прихватљиви.
Основано се жалбом указује да тужилац не спори истинитост објављених информација о пословању РТС-а, као и да се наслови текста не односе на тужиоца директно и да се не могу посматрати издвојено од текста у коме су објављене истините информације. Спорни чланак се првенствено односи на РТС као правно лице и трошкове организације „Еуросонга 2008 " исказане у завршном извештају главног и одговорног уредника Забавног програма РТС и извршног продуцента „Песме Еуросонга". У тексту су дословно пренете изјаве СС1 и СС2, чланова Управног одбора РТС и изјава заменика председника РРА СС3. То даље значи да је информација у чињеничном делу пренета и објављена у дневном листу „ Курир" заснована на овом документу истинита. Ово тим пре што ни тужилац у свом исказу није спорио њихову тачност, а из исказа саслушаног сведока потврђено је да је пре објављивања текста покушано да се ступи у контакт са службеницима РТС као и са тужиоцем, од којих није добијена изјава. То даље значи да је приликом израде новинског текста поштован и принцип друге стране, те је поступљено са дужном пажњом која је примерена датим околностима у смислу чл. 3 Закона о јавном информисању. Основано се жалбом наводи да су наслови у којима се помиње тужилац уопштени и да се не односе на тужиоца директно, већ на целокупан РТС.
Објављени текст садржи информације о којима јавност има оправдан интерес да зна. Наднаслов „ Ко лаже тај и краде " и наслов „ Мазнули милионе евра ", са фотографијом тужиоца са гомилом новца и пратећим текстом „ Курир ексклузивно објављује финансијски извештај РТС о Песми Евровизије, који из непознатих разлога још није усвојен нити презентован јавности", те фотографија тужиоца са текстом „ дугује неке одговоре...АА ", а под насловом „ Муљачина! ", представљају чињенично-вредносни исказ који наглашава тужиочево учешће у догађају којим се текст бави. Тужилац према свом положају у РТС-у, као генерални директор, морао је да покаже спремност да поднесе мишљење и коментар јавности о томе, па чак и када је коментар претеран и исказан речима које тужилац субјективно може да доживи као увредљиве. Стога, спорне информације представљају вид критике коју тужилац као носилац јавне функције мора да толерише, па је првостепени суд погрешно одлучио усвајањем тужбеног захтева.
Тужилац је дужан да трпи границу прихватљиве критике која је шира него код појединца који не врши такву функцију, па због тога употреба оштрих речи у насловима и поднасловима као закључак о теми на коју се чланак односи (при чему су информације о финансирању „Еуросонг"-а садржане у чланку истините) а које могу деловати увредљиво, представљају слободу изражавања предвиђену чл. 10 Европске конвенције о људским правима. У конкретном случају, новинарска слобода у одређеном степену покрива и употребу неумесних речи у насловима поднасловима и др., иако је фотографија носиоца јавне функције визуелно везана за ове наслове. Наиме, овакви наслови тек заједно са текстом добијају свој уопштен карактер и контекст који не чини објављене информације подобне да повреде част и углед тужиоца у смислу чл. 79 Закона о јавном информисању, како је то погрешно оценио првостепени суд. Из контекста објављеног новинског чланка произлази да се објављене информације не односе на тужиочев приватни живот већ на рад РТС као институцију, односно на руководство РТС, на чијем челу је тужилац као генерални директор, који је општепознат јавности својим ликом, управо кроз функцију коју обавља. Стога, услед поступања тужених и новинара као аутора са дужном пажњом новинара и чињенице да су у спорним текстовима објављене истините информације о пословању РТС-а, нису испуњени услови за одговорност тужених прописани чл.79 и 80 Закона о јавном информисању.

Осим тога, цењена је и околност што тужилац није захтевао објављивање одговора нити исправке информације, чиме је себи ускратио могућност отклањања негативних последица објављивања спорног текста у јавности.
Са наведених разлога Апелациони суд налази да нису испуњени законски услови за обавезивање тужених на накнаду нематеријалне штете тужиоцу, да је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно примењено материјално право и то одредбе чл. 2, 3, 4, 9, 11 став 1, 79, 80, 82 и 85 Закона о јавном информисању ( „ Сл. гласник " РС бр.32/2003...41/2011 ), чл. 46 Устава Републике Србије и чл. 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, услед чега је побијана пресуда преиначена и тужбени захтев одбијен у усвајајућем делу става првог изреке.
Обзиром да је првостепена пресуда преиначена, овај суд је применом чл. 149 и 150 ЗПП одлучио о трошковима целог поступка према коначном успеху у парници и вредности спора од 1.000.000,00 динара опредељеној у тужби од 10.06.2009. године. Суд је туженима признао трошкове за приступ заједничког пуномоћника који је адвокат увећане за 50% и то: за заступање на 4 одржаних расправа у износу од по 13.125,00 динара укупно 52.500,00 динара, у износу од по 6.652,50 динара за заступање на 3 неодржаних расправа укупно 19.687,50 динара и туженом "ББ" трошкове за приступ пуномоћника који је адвокат на једној одржаној расправи у износу од 8750,00 динара и три неодржане расправе у износу од по 4.375,00 динара укупно 13.125,00 динара, што укупно износи 94.062,50 динара, све према важећој АТ у време пресуђења.
Из наведених разлога применом чл. 380 тачка 3 и 4 ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа судија
Слађана Накић- Момировић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)