Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.12.2012.

Гж 4763/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4763/12
20.12.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против тужених „Политика новине и магазини“ д.о.о. Београд, које заступа БА, адвокат и ББ, коју заступа БА1, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужених изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П3 21/11 од 20.03.2012. године, у седници већа одржаној 20.12.2012. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 21/11 од 20.03.2012. године у ставу првом и четвртом изреке и у наведеном делу предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3 21/11 од 20.03.2012. године у ставу првом изреке делимично је усвојен тужбени захтев и обавезани тужени да тужиоцу на име нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа, части, слободе и права личности исплате износ од 200.000,00 динара. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев за исплату нематеријалне штете у износу од 9.800.000,00 динара. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац захтевао да се обавежу тужени да му исплате 20.000.000,00 динара на име накнаде измакле добити као облика материјалне штете, коју је тужилац претрпео услед нереализације продаје своје куће аа и ставом четвртим изреке обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у укупном износу од 148.300,00 динара.

Против наведене пресуде у ставу првом и четвртом изреке благовремено су изјавили жалбе тужени због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о трошковима спора.

Тужилац је поднео одговоре на жалбе.

Апелациони суд у Београду је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП-а („Сл. гласник РС“ 125/04, 111/09), који се у овој парници примењује на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП-а („Сл. гласник РС“ 72/11) и налази да су жалбе основане.

Првостепени суд је у спроведеном поступку утврдио да је у листу „Политика“, чији је оснивач тужени „Политика новине и магазини“ д.о.о. дана _. године објављен текст под насловом „Подземље Србије“ где је на страни _ под насловом „Бела књига српског криминала“, а у поднаслову „Шљукин клан“ објављен текст са садржином: „...Група је позната под именом „Звездарска група“, а организовао ју је СС звани сс (више пута пријављиван за кривична дела убиство у покушају и наношење тешких телесних повреда и до сада није осуђиван). Чланови групе су ВВ звани „вв“, ВВ1, ВВ2, ВВ3, ВВ4 (извршио кривично дело убиство ПП, а ранио РР), ВВ5 звани „вв5“ (у обрачуну ватреним оружјем са пок. ПП1 смртно је страдала ПП2 - нису одговарали за дело), ВВ6 и ВВ7. Криминална делатност је вршења најтежих кривичних дела и то: убистава, убистава у покушају, разбојништва, изнуда, рекетирања, нелегална трговина нафтом и нафтним дериватима и кријумчарење опојних дрога. Група је позната по многим организованим обрачунима са другим групама и појединцима у Београду где је најчешће долазило до убистава и наношења тешких телесних повреда на обе стране. Разлози обрачуна били су у већини случаја борба за примат, као и територију за вршење кривичних дела. Кривична дела најчешће су вршили на Звездари и Новом Београду где су се тренутно и настанили...“. Читањем дела „Беле књиге“ у којем се помиње име тужиоца првостепени суд је утврдио да је у оквиру наслова „Шеста група“ објављен текст са следећом садржином: „Група је позната под именом „Звездарска група“, а организовао ју је СС звани „сс“ (више пута пријављиван за кривична дела убиство у покушају и наношење тешких телесних повреда и до сада није осуђиван). Чланови групе су ВВ звани „вв“, ВВ1, ВВ2, ВВ3, ВВ4 (извршио кривично дело убиство ПП, а ранио РР), ВВ5 звани „вв5“ (у обрачуну ватреним оружјем са пок. ПП1 смртно је страдала ПП2-нису одговарали за то дело), ВВ6 и ВВ7. Криминална делатност је вршење најтежих кривичних дела и то: убистава, убистава у покушају, разбојништва, изнуда, рекетирања, нелегална трговина нафтом и нафтним дериватима и кријумчарење опојних дрога. Група позната по многим организованим обрачунима са другим групама и појединцима у Београду, где је најчешће долазило до убистава и наношења тешких телесних повреда на обе стране. Разлози обрачуна су били у већини случајева борба за примат, као и територију за вршење кривичних дела. Кривична дела најчешће су вршили на Звездари и Новом Београду где су се тренутно настанили...“. Такође, првостепени суд је утврдио да „Бела књига“ представља збир интерних полицијских података, скупљених ради коришћења у оперативне сврхе у оквиру обављања полицијских послова и да је настала на захтев тадашњег министра унутрашњих послова ММ, који је тражио да се на једном месту и од стране државне и јавне безбедности прикупе подаци о организованим криминалним групама и да овај документ никада и никоме службено и званично није достављен од стране МУП-а.

Побијаном пресудом првостепени суд је оценио да пре објављивања спорног текста тужени нису проверили истинитост и потпуност информације са пажњом примереном околностима, да „Бела књига“ не представља званични документ МУП-а РС, нити је било када службено и званично достављена од стране МУП-а, да представља само збир интерних и поверљивих полицијских података, скупљених у оперативне сврхе, да је објављивањем спорног чланка у тиражном листу повређена личност тужиоца и применом чл. 3, 4, 37, 79, 80 и 83 Закона о јавном информисању и чл. 200 Закона о облигационим односима делимично је усвојио тужбени захтев.

По оцени другостепеног суда оваква одлука Вишег суда се не може прихватити због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Одредбама чл. 79 Закона о јавном информисању је прописано да свако лице на које се односи нетачна, непотпуна или друга информација чије је објављивање у складу са овим законом забрањено, као и лице коме није објављена исправка, одговор или друга информација чије објављивање има право да тражи од јавног гласила, а у складу са овим законом, ако због њеног објављивања, односно необјављивања трпи штету има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог закона, независно од других правних средстава која том лицу стоје на располагању. Побијаном пресудом међутим нису дати јасни разлози да ли је спорна информација нетачна, непотпуна или друга законом забрањена информација.

Првостепеном одлуком, осим исказа сведока ММ нису оцењени искази сведока ни странака, већ је само наведена садржина датих исказа, иако се ради о чињенично супротстављеним исказима. Тужена ББ навела је у свом исказу да је недељник „НИН“ често користио делове „Беле књиге“, да МУП РС никада није оспорио аутентичност података, да су делови „Беле књиге“ објављени у више листова и да је „Бела књига“ током операције „Сабља“ кружила међу новинарским, политичким и другим круговима, док је сведок ЦЦ изјавио да је „Бела књига“ била доступна свим редакцијама.

У овом случају није било спорно да документ МУП-а „Бела књига“ српског криминала није био намењен за јавно објављивање и да је представљао интерни полицијски акт за службене потребе. Међутим, документ је доспео у јавност и његово порекло и аутентичност нису оспорени, нити из побојане одлуке произилази да се било ко позвао на повреду службене тајне, на нетачност или непотпуност пренете информације. Из садржине дела „Беле књиге“, из списа произилази да се ради о прикупљеним подацима и процени полиције о криминалним групама у земљи, а спорним чланком се изричито наводи да „Политика“ преноси делове полицијске „Беле књиге српског криминала“. За објављивање информација о криминалитету у Србији постоји оправдан интерес јавности, а информације од интереса за јавност, осим када је законом друкчије одређено објављују се без обзира на начин на који је информација прибављена (чл. 4 ст. 2 Закона о јавном информисању).

Код оваквог стања спорна је оцена првостепеног суда о повреди новинарске пажње и обавези новинара да примерено околностима провери истинитост и потпуност информације, јер пренета информација потиче од органа чија је основна делатност откривање и борба против криминала, па је и природно ослањање штампе на овакве изворе и без самосталног истраживања. Такође, за сада се не може прихватити оцена Вишег суда о одговорности тужених без претходног утврђења чињеница и оцене да ли спорни новински текст садржи чињеничне и вредносне исказе аутора – новинара или само преноси информације садржане у акту МУП-а.

Због погрешне примене материјалног права првостепени суд није утврдио ни одлучну чињеницу да ли је спорни полицијски документ, укључујући и део којим се помиње тужилац у штампи већ био објављиван пре спорног текста тужених, јер и када неки документ није намењен јавности и представља службену тајну, уколико је информација већ објављена, она више не ужива заштиту, јер је изгубила својство недоступности и другима. Правни значај указаних околности није цењен побијаном одлуком услед чега је иста морала бити укинута.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити указане неправилности, утврдиће да ли је пре штампања спорног текста тужених „Бела књига“ српског криминала већ објављивана у медијима, да ли се у целини ради о пренетом тексту из полицијског документа и др. а затим ће оценом свих околности конкретног случаја оценити дозвољеност спорне информације о тужиоцу и да ли су испуњени законски услови из чл. 82 Закона о јавном информисању за искључење одговорности тужених и донети правилну и на закону засновану одлуку о преосталом тужбеном захтеву.

Укинута је и одлука о трошковима спора јер зависи од исхода главне ствари.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци решења на основу одредби чл. 377 ЗПП-а.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)