Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.07.2012.

Гж 4764/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4764/12
Дана 19.07.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адв. АБ, против тужених "ББ" и ББ – главног и одговорног уредника Дневних новина „Ало“ из Београда, ул. Краљице Марије 1/10, ради накнаде штете, одлучујући по жалбама странака изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П3 164/11 од 03.04.2012.године, у седници већа одржаној 19.07.2012. године донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 164/11 од 03.04.2012. године у ставу другом изреке и делимично усваја тужбени захтев а туженици Издавачко друштво "ББ". и ББ се обавезују да тужиоцу АА на име накнаде штете, поред износа досуђеног првостепеном пресудом, солидарно плате 100.000,00 динара са законском затезном каматом од 03.04.2012. године, као дана доношења првостепене пресуде до исплате, у року од 15 дана од пријема пресуде.

Жалбе се одбијају као неосноване и иста пресуда у ставу првом, преосталом делу става другог и ставу трећем ПОТВРЂУЈЕ.

Свака странка сноси своје трошкове другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом у ставу првом је делимично усвојен тужбени захтев и туженици су обавезани да тужиоцу на име накнаде штете за душевни бол због повреде части и угледа солидарно плате 100.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. У ставу другом је одбијен као неоснован већи део тужбеног захтева до тражених 400.000,00 динара, а у ставу трећем туженици су обавезани да тужиоцу плате парничне трошкове у износу од 95.100,00 динара.

Против ове пресуде тужилац и тужени су благовремено изјавили жалбе из свих разлога предвиђених у чл. 360 став 1 ЗПП. Тужилац побија првостепену пресуду у делу у којем је одбијен а туженици у делу у којем је усвојен тужбени захтев. Жалиоци предлажу да другостепени суд преиначи или укине побијану пресуду у смислу навода жалби.

Тужилац је поднео одговор на жалбу тужених и тражио је трошкове другостепеног поступка за састав тог поднеска и судску таксу.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04 и 111/09) који се примењује на основу чл. 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) и одлучио као у изреци из ових разлога.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Пресуда има разлоге о свим одлучним чињеницама, између образложења пресуде и садржине списа предмета нема никаквих противречности, а ни недостатака који би спречавали испитивање пресуде, па жалбе неосновано указују на битну повреду из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању Дневне новине „Ало“ су _. године на петој страни објавиле чланак под насловом „Дорћолци поново заратили“. Тужена ББ је у то време била главни и одговорни уредник а издавач и оснивач овог јавног гласила је Издавачко друштво – Предузеће „Ало“ новине д.о.о. Београд. То правно лице је брисано из регистра привредних субјеката услед припајања Издавачком друштву "ББ" 31.12.2010. године. Аутор спорног чланка је сведок СС, а тема је обрачун криминалних група у Београду у којем је непосредно пре објављивања текста у центру града рањен СС1. Текст поред описа догађаја у којем је непозната особа пуцајући кроз прозор аутомобила ранила СС1 садржи податак да повређени младић живи _ и да је 2008. године, извесно време пре рањавања због нерашчишћених рачуна неколико пута ножем убо СС2, једног од главних представника криминалне групе са Дорћола. По наводима текста та група се последњих годину дана од убиства ПП повукла из борбе за превласт на криминалној сцени, са другим клановима се борила за превласт над обезбеђењем сплавова, дискотека и ноћних клубова на територији Београда, бавила се изнудама и уценама и тако зарађен новац је улагала у изградњу објеката на територији београдске општине Стари град. У тексту је наведено да је ПП погинуо тако што је испод његовог аутомобила у улици Јелисавете Начић 3 експлодирала бомба. СС2 стар _ година је означен као особа која је покојног ПП извукла из аутомобила. По наводима текста ПП је са СС2 имао повремене контакте, али група се од СС2 ограђивала због тога што је био склон конфликтима и сматрала га особом од неповерења. У тексту се тврди да је МУП прошле године (2007) саопштио да су од 1997. до 2002. године против СС2 поднете пријаве за 28 кривичних дела – тешки случајеви разбојништва и разбојничке крађе, изнуда, убиство у покушају, тешка дела против опште сигурности, крађа возила, тешке крађе и неовлашћено држање оружја.

Тужилац је рођен 1982. године, у време објављивања текста је имао 25 година, живео је у улици _ у Београду у заједници са родитељима и био је ожењен. У јулу 2008. године је дипломирао на Вишој школи за пословне секретаре и менаџмент, стекао је звање економисте и био је запослен у приватном предузећу. Пок. ПП је познавао из виђења обзиром да су становали у близини а у експлозији аутомобила је покушао да помогне унесрећеном заједно са другим суседима. После тог догађаја је контактирао са полицијом као лице које се у време експлозије затекло на месту догађаја. Тужилац није повређен ножем, не познаје СС1 и не може да објасни због чега је са том особом доведен у везу. Према приложеном изводу из казнене евиденције Полицијске управе Београд од 08.10.2009. године тужилац није осуђиван а према обавештењу МУП-а од 17.06.2010. године Биро за односе са медијима није издао званично саопштење поводом случаја којим се бави спорни чланак. Аутор текста тврди да је информације у вези догађаја у којим је рањен СС1 и информације о тужиоцу добила од полиције и да их није проверавала на други начин, али да су исти садржај објавила и друга јавна гласила. Тужилац није желео да искористи право на објављивање исправке или одговора на информацију. Правилност овако утврђеног чињеничног стања наводима жалби није доведена у сумњу.

Присуство на месту догађаја када је у улици _ у Београду испод аутомобила пок. ПП експлодирала бомба, име, презиме и године живота су довољни да тужилац буде препознат као субјект на кога се односи спорна информација. На основу те чињенице тужиоцу је приписана припадност криминалној групи која се бави изнудама и уценама и инвестирањем противправно стечене користи у некретнине на територији општине Стари град. Тврдња да је СС1 неколико месеци пре него што је рањен тужиоца избо ножем представља проверљив чињенични исказ. Према стању у списима ова чињеница није тачна, а пре објављивања њена веродостојност и потпуност није проверена са пажњом примереном околностима, обзиром да аутор текста тврди да је податке о рањавању СС1 и његовом ранијем сукобу са тужиоцем добила од полиције, а главни и одговорни уредник да се тако прибављене информације по правилу не проверавају. Обзиром да полиција поводом догађаја на који се односи спорни текст није издала саопштење, а нема доказа ни да је објавила било који други податак који би тужиоца доводио у везу са СС1, поверење јавног гласила у неименовани извор из полиције не указује на околност да је гласило имало основа да тако прибављену информацију сматра веродостојном и потпуном. Интерес јавности да буде обавештена о деловању криминалних група и догађају у којем је повређен СС1 је могао бити задовољен и без неистинитог указивања на тужиоца као особу која је са повређеним била у сукобу и без приписивања припадности криминалној групи која делује у насељу у којем тужилац живи. Натпис да је у СС1 из аутомобила пуцала непозната особа уз неистиниту тврдњу да је СС1 пре тога ножем избо тужиоца је подобна да створи сумњу у тужиочеву умешаност у наведени догађај. Тврдња да је против тужиоца поднето 28 кривичних пријава за тешка кривична дела као што су разбојништво, разбојничка крађа, дела против опште сигурности, без навођења да ли је по некој од тих пријава покренут или окончан поступак (што гласило пре објављивања није проверавало) се обзиром на контекст у којем је исказана може схватити као приписивање криминогеног понашања. Тужилац се изјаснио да је према њему као малолетнику изречена мера појачаног надзора, да је против њега постојало неколико пријава али да су поступци по тим пријавама обустављени, па како туженици нису пружили доказ на околност да се против тужиоца у вези пријава наведених у тексту води поступак, а из потврде надлежног органа произлази да тужилац није осуђиван, тужиочев исказ не иде у прилог тврдњи жалбе тужених да је наведена информација тачна и потпуна.

Тужилац као лице на које се односи неистинита и непотпуна информација по одредби из чл. 79 Закона о јавном информисању има право на накнаду штете проузроковане објављивањем такве информације. Солидарна одговорност оснивача и главног и одговорног уредника јавног гласила се заснива на чл. 80 истог закона. Тужба за накнаду штете је поднета 27.02.2009. године, у оквиру рока из чл. 85 закона и иста је благовремена. Објављене информације су подобне да повреде тужиочева лична добра као што су част и углед обзиром да је тужиоцу приписано учешће у обрачунима криминалних кланова и припадност клану који делује у тужиочевом најближем животном окружењу и изнудом и уценом стиче имовинску корист.

Објављивањем ових информација тужиоцу је проузрокована штета у виду душевног бола. Поверење породице и особа из животног окружења у тужиоца је након објављивања чланка пољуљано, осећао је да сви сумњају у њега а родитељи његове супруге су очекивали да њихова кћер напусти тужиоца. Пословно окружење је такође исказивало сумњу у односу на тужиоца, па је и његов опстанак у предузећу доведен у питање. Тужилац је забринут за своју безбедност и безбедност своје породице јер не зна ко је СС1 и због чега је уопште са тим човеком доведен у везу, не зна због чега му је приписана припадност тзв. „Дорћолском клану“ и не може да процени како би они могли да реагују на текст и да ли би могли да га угрозе. Тужилац тврди да још увек није превазишао осећај понижености и страха.

Обзиром да је тужилац у време објављивања спорних информација имао 25 година, да је у тој календарској години дипломирао, оженио се и очекивао дете, а да је спорним текстом широј јавности представљен као особа склона криминалу и као учесник у тежим криминалним обрачунима очигледно је да је услед објављивања спорних информација трпео интензиван психички бол. Обзиром на тежину повреде и последице објављених информација на тужиочев породични и друштвени живот као и околност да тужилац није користио друга законом предвиђена средства, по оцени другостепеног суда правична новчана сатисфакција по критеријумима у време доношења првостепене пресуде износи 200.000,00 динара. Накнада у мањем износу је резултат погрешне примене чл. 200 став 2 ЗОО и није примерена значају повређених добара и околностима повређивања а накнада у већем износу не би била спојива са друштвеном сврхом накнаде. Стога је другостепени суд нашао да је жалба тужиоца у погледу одлуке о висини накнаде делимично основана и због тога је обавезао тужене да тужиоцу поред износа досуђеног првостепеном пресудом плате још 100.000,00 динара.

Одлука о трошковима првостепеног поступка је донета правилном применом чл. 149 и 150 став 1 ЗПП, а како је тужилац делимично успео у поступку по жалби, другостепени суд је обзиром на постигнути успех одлучио да свака странка сноси своје трошкове другостепеног поступка.

Из наведених разлога, на основу чл. 375 и 380 тачка 4 ЗПП у вези чл. 161 став 2 ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.

Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)