Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.07.2012.

Гж 4766/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4766/12
Дана 19.07.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Милице Аксентијевић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адв., против тужених Новинско издавачког друштва „Курир инфо“ д.о.о. са седиштем у Београду, ул.Влајковићева бр.8 и ББ, које заступа БА, адв., ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.321/10 од 19.04.2012. године, у седници већа одржаној дана 19.07.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.321/10 од 19.04.2012. године у првом и трећем ставу изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр.321/10 од 19.04.2012. године, првим ставом изреке делимично је усвојен тужбени захтев и наложено је туженима да тужиоцу солидарно накнаде нематеријалну штету за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части у износу од 120.000,00 динара, са законском затезном каматом од доношења првостепене пресуде до исплате. Другим ставом изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца за накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреда угледа и части преко досуђеног износа, а до траженог износа од 200.000,00 динара, за још 80.000,00 динара, са законском затезном каматом. Трећим ставом изреке наложено је туженима да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 78.600,00 динара.

Благовремено изјављеном жалбом тужени побијају првостепену пресуду у првом и трећем ставу изреке из свих законом прописаних разлога из чл.360 ст.1 Закона о парничном поступку (Службени гласник РС бр.125/04 и 111/09).

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из чл.372 ЗПП у вези са чл.506 ст.1 важећег ЗПП (Службени гласник РС бр.72/11) и оценио да је жалба неоснована.

У спроведеном првостепеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Побијана пресуда садржи потпуне и јасне разлоге о свим битним чињеницама који не противрече садржи доказа у списима тако да се законитост и правилност пресуде са сигурношћу могу испитати, па не стоје наводи жалбе о почињеној битној повреди одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 12 ЗПП.

Чињенично стање важно за доношење одлуке о основаности тужбеног захтева у поступку је потпуно и правилно утврђено, савесном оценом сваког доказа засебно, свих доказа заједно и на основу резултата целокупног поступка, применом чл.8 ЗПП и наводима жалбе није доведено у сумњу.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку у дневним новинама „Курир“ , издање за _. године, на 11-ој страни објављен је текст под насловом „Крвава опомена“, уз натпис „Начин на који је црни ауди пресрео кола у којима су били АА1 и АА указује на то да су нападачи вероватно професионалци“, „АА1 и АА којима су изрешетане ноге у центру Београда, већ су привођени због дроге, па полиција у томе тражи мотив нападе“. У тексту даље стоји: „Иза ватреног обрачуна који се у четвртак вече одиграо у центру Београда највероватније се крије сукоб због дроге, сумњају у полицији...“ Како „Курир“ незванично сазнаје, полиција сумња да су меци упућени рањеном АА1 и АА заправо били опомена због дуга или поделе територије за растурање наркотика. У тексту је објављена изјава Курировог саговорника блиског истрази: „Оба младића већ су привођена због дроге, нападачи су АА1 и АА нишанили у ноге, а да су пуцачи желели да их убију обојица би били мртви. Имена рањених младића нису позната у београдском подземљу, па се верује да су ситне рибе у послу са наркотицима. Начин на који је црни ауди пресрео кола у којима су били АА1 и АА, могао би да укаже на то да су нападачи професионалци. Црни ауди пресекао је пут „Полу“ у коме су били АА1 и АА, удес је инсцениран, само да би нападачи зауставили своје мете. Из аудија су изашла три момка од којих је један запуцао. Сличне методе опомене, али и ликвидације, својевремено је примењивао „земунски клан“. Није искључено да су се рањени младићи задужили или пак замерили неким крупнијим зверкама“. У спорном тексту објављено је да информација потиче из извора полиције.

Тужени Новинско издавачко друштво „Курир инфо“ д.о.о. је оснивач јавног гласила, а тужени ББ је у време објављивања спорних текстова био главни и одговорни уредник.

Тужилац није раније осуђиван, против њега се не води кривични поступак, а у време објављивања информације поводом које се води спор, тужилац је био на мастер студијама. По објављивању текста тужиочеви пријатељи пре свега са факултета, удаљили су се од њега што је утицало на психичку равнотежу тужиоца, јер је тужилац користио седативе и није могао да се сконцентрише за животне и радне обавезе као пре. У време објављивања текста тужилац није био запослен, није засновао ни брачну, а ни ванбрачну заједницу и живео је у породичној заједници са мајком и баком. Веза коју је имао са једном девојком, после објављивања информације је прекинута, јер она није желела да буде са момком из мафијашких кругова.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право, одредбе чл.3, 4, 79, 80 и 83 Закона о јавном информисању у вези са чл.200 Закона о облигационим односима и чл.224 ЗПП, када је побијаном пресудом наложио туженима да тужиоцу солидарно накнаде нематеријалну штету за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части објављивањем неистинитих информација. За своју одлуку првостепени суд је дао потпуне, јасне и на закону засноване разлоге, које прихвата и другостепени суд, због чега их у образложењу одлуке не понавља.

Наводима жалбе правилност и законитост побијане пресуде не доводи се у сумњу.

Тужилац на коме је терет доказивања сагласно чл.79 Закона о јавном информисању је доказао да су информације које су објављене 08.05.2010. године неистините и да су подобне да повреде част и углед тужиоца јер су тужиоцу приписане друштвено неприхватљиве радње. У тексту су објављени тужиочево име са првим словом презимена, време, место и околности под којима је рањен, па ови подаци, супротно наводима жалбе тужених, тужиоца чине препознатљивим у животној и радној средини.

У тексту је на више места подвучено да информација потиче из извора из полиције, што тужене не ослобађа одговорности за накнаду штете у смислу одредаба материјалног права наведеног у овој одлуци, јер су тужени, будући да се не ради о преношењу јавног саопштења државног органа, били дужни да пре објављивања информације застану са њеним објављивањем и са пажњом примереном околностима провере њено порекло, истинитост и потпуност.

Медији имају право да објављују информације о појавама и догађајима о којима јавност има оправдани интерес да зна, као што су организовани криминал и активности „земунског клана“, али пре објављивања информација, када су у питању лица непозната јавности, као што је тужилац, дужни су да са пажњом примереном околностима провере порекло, истинитост и потпуност информације.

Одговорност тужених за накнаду штете садржана је у одредбама чл.79 и 80 Закона о јавном информисању, па је правилан закључак првостепеног суда да су тужени оснивач и главни и одговорни уредник јавног гласила пасивно легитимисани у овој парници и да је њихова одговорност солидарна.

Висина накнаде нематеријалне штете, супротно наводима жалбе, правилно је одмерена применом чл.200 ЗОО у вези са чл.224 ЗПП. Интензитет напада на повређено добро, средство којим је то учињено (општепозната је чињеница да су дневне новине „Курир“ високотиражне) и све последице настале објављивањем неистинитих информација оправдавају досуђивање накнаде у износу који је одмерио првостепени суд, а мањи износ од досуђеног био би противан циљу због кога је накнада законом установљена.

Мешање државе у конкретном случају било је неопходно у демократском друштву у смислу чл.10 ст.2 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода јер се у овом случају тежило легитимном циљу заштите права тужиоца на углед и част које је повређено објављивањем недобронамерних и нетачних информацијама о догађају у коме је тужилац повређен.

На основу изложеног, а како се ни осталим наводима жалбе правилност и законитост побијане пресуде не доводи у сумњу, Апелациони суд је одбио као неосновану жалбу тужених и потврдио првостепену пресуду, као у изреци ове пресуде, применом чл.375 ЗПП.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је донета правилном применом чл.149, 150, 158 и 159 ЗПП, према постигнутом успеху странака у спору. Висина трошкова правилно је обрачуна применом Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и Таксене тарифе из Закона о судским таксама, важећих у време обрачуна трошкова.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)