Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.01.2013.

Гж 5/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5/13
25.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа адв. АБ, против тужених ББ главног и одговорног уредника дневног листа „Курир“ из Београда, ул. Влајковићева 8 и „Курир инфо“ д.о.о. из Београда на истој адреси, које заступа адв. БА, ради накнаде штете, одлучујући по жалбама тужиље и тужених изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П3 314/10 од 07.06.2012. године, у седници већа одржаној 25.01.2013. године донео је


П Р Е С У Д У

Жалбе СЕ ОДБИЈАЈУ као неосноване и пресуда Вишег суда у Београду П3 314/10 од 07.06.2012. године ПОТВРЂУЈЕ у ставу првом изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о парничним трошковима садржано у ставу другом исте пресуде, па се туженици ББ и „Курир инфо“ д.о.о. ОБАВЕЗУЈУ да тужиљи АА плате парничне трошкове у износу од 47.800,00 динара у року од 15 дана од пријема пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом у ставу првом је делимично усвојен тужбени захтев и туженици су обавезани да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете за душевни бол због повреде права личности услед објављивања неистините информације, повреде права на лични запис и неовлашћеног објављивања фотографије солидарно плате 100.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, а у већем делу од досуђених па до тражених 800.000,00 динара тужбени захтев је одбијен као неоснован. У ставу другом је одлучено да свака странка сноси своје трошкове.

Против ове пресуде тужиља и туженици су благовремено изјавили жалбе. Тужиља побија пресуде у делу у којем је одбијен тужбени захтев због погрешне примене материјалног права, а туженици у делу у којем је усвојен тужбени захтев из свих разлога предвиђених у чл. 360 ст. 1 ЗПП. Жалиоци предлажу да другостепени суд укине или преиначи побијану пресуду у смислу навода жалби.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04 и 111/09) који се примењује на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) и нашао да су жалбе неосноване.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП на коју указује жалба тужених јер је изрека пресуде јасна, непротивречна, а о битним чињеницама су наведени довољни разлози. Недостаци на које указује жалба тужених се односе на примену материјалног права.

Према утврђеном чињеничном стању у дневним новинама „Курир“ од _.2010. године на насловној страни је објављен наслов „Наставник манијак“ а поднаслов садржи обавештење да је извесни СС. наставник _ у две новосадске основне школе осумњичен за педофилију над ученицима. Натписи су илустровани са 2 фотографије од којих фотографија лево приказује учионицу и преко ње је жутим и белим словима на црвеној позадини стављен натпис: „Школа: овде блудничио с малолетницима“. На фотографији десно су приказане три куће и преко фотографије је такође на црвеној позадини жутим и белим словима написано „кућа: овде је доводио децу на орални секс“. Црвена стрелица упућује на приземну кућу у првом плану фотографије као на место на које се односи наведени натпис. На десетој и једанаестој страни је објављен чланак под насловом „Педофил признао“ са наднасловом „Језиво-овде их је приводио“, а места на која се натпис односи су приказана фотографијама. На фотографији десно од натписа је приказана учионица и у горњи десни угао фотографије је стављен уоквирен натпис „Кабинет _“, а на фотографији лево од натписа су приказане три куће у низу и у доњем левом углу те фотографије стоји натпис „ Кућа у _ улици“. Ова фотографија је идентична фотографији са насловне стране, а од наднаслова стрелицом је показано на приземну кућу у првом плану фотографије. Тема текста је понашање осумњиченог наставника према ученицима, а приземна кућа у _ улици је стрелицом означена као једно од места на којем је осумњичени наводно злостављао ученике.

Приземна кућа _ у _ на коју показује стрелица припада тужиљи. Тужиља живи у заједничком домаћинству са ћерком и унуком, осумњиченог суседа раније није сусретала а накнадно је сазнала да је он наставник. У спорно време осумњичени је становао у приземљу куће у _ улици _ и по наводима чланка је живео сам. Особе из тужиљиног окружења су препознале њену кућу на фотографији и тужиља је због тога имала непријатности, на њеној капији је исписан натпис „Смрт педофилу“, неко јој је лупао на капију, суседи су јој постављали непријатна питања, па је морала да објашњава свима да у њеној кући осим ћерке и унуке не живе друге особе, осећала се осрамоћеном, а због натписа на капији се плашила за своју безбедност и за безбедност своје породице. Није могла да спава и било јој је непријатно да изађе из куће. Фотографије у новинама јој је показала комшиница, помогла јој је да се преко телефона обрати редакцији дневног листа „Курир“ и да усмено захтева исправку. У наредном броју истих дневних новина од _.2010. године на једанаестој страни у оквиру рубрике „Црна хроника“ је објављено извињење у којем је наведено да је претходног дана објављена фотографија куће у којој је живео наставник осумњичен за злостављање ученика, да се на фотографији виде три куће, да услед грубе техничке грешке није објављена стрелица која би прецизно упућивала на кућу осумњиченог, да се због тога поново објављује иста фотографија са прецизним означавањем куће у чијем приземљу је живео наставник и да се редакција извињава госпођи АА која станује у кући која је у првом плану фотографије уколико је имала непријатности. Изнад овог текста је објављена спорна фотографија на којој је стрелицом показано на кућу у _ улици _. Из исказа туженог ББ – главног и одговорног уредника дневних новина „Курир“ и исказа сведока СС1 уредника рубрике „Црна хроника“ је утврђено да је фотографију од три куће у _ улици у _ снимио фоторепортер и да је грешком редакције тужиљина кућа означена као место за које се сумња да може представљати место на којем је осумњичени злостављао ученике. Правилност овако утврђеног чињеничног стања наводима жалбе тужених није доведена у сумњу.

Спорни чланак се односи на злостављање деце у две основне школе у Новом Саду у којима је осумњичени наставник радио и јавност има интерес да буде обавештена о том дешавању. Тужиља је грешком дневних новина доведена у везу са особом и догађањима која су тема спорног чланка само на основу чињенице да њена кућа налази у близини куће у којој је становао осумњичени наставник. На фотографији од три куће у низу, тужиљина приземна кућа је стрелицом и натписом „Кућа: овде је доводио децу на орални секс“ на насловној страни и показивањем да се наслов „Језиво овде их је приводио“ на десетој страни дневних новина односи на исту кућу, као и натписом да се кућа налази у _ улици, означена као место на којем су деца злостављана и на тај начин је јавности саопштена неистинита информација. Овде се ради о чињеничном исказу који је јавности саопштен сликом, натписима и знаком стрелице. Облик објављивања ове чињенице је изабрало јавно гласило, а њену истинитост је било могуће проверити на једноставан начин, исто као што је то учињено и при објављивању извињења у издању од _.2010. године.Тужени одговорни уредник дневних новина „Курир“ пре објављивања ове информације није проверио њену истинитост са пажњом примереном околностима, његово поступање је било супротно члану 3 ст. 1 Закона о јавном информисању, а како је информацијом кућа у којој тужиља станује неистинито означена као место на којем су злостављана деца, информација је подобна да повреди тужиљино људско достојанство и да јој проузрокује психички бол. Стога је првостепени суд правилно нашао да тужиља као лице на које се односи нетачна информација по чл. 79 Закона о јавном информисању има право на накнаду штете и да за проузроковану штету солидарно одговарају тужени одговорни уредник и оснивач јавног гласила у којем је објављена неистинита информација.

Насупрот наводима жалбе тужених објављивањем извињења на једанаестој страни дневних новина „Курир“ од _.2010. године обзиром на његову садржину, облик и место објављивања у оквиру дневних новина, штета није отклоњена. Није основано ни позивање на оправдан интерес јавности да буде обавештена о лицу и догађају на које се односи спорни чланак и на очигледну омашку обзиром на положај и распоред кућа приказаних на фотографији. Стављањем уоквирених натписа преко фотографије и показивањем упадљивим стрелицама на приземну кућу, прву у низу кућа на фотографији, кућа у којој живи тужиља је неистинито приказана као место на којем су злостављана деца, а у одсуству ових елемената би представљала део ширег приказа места становања осумњиченог, па би интерес јавности да буде обавештена био задовољен. Обавештавање упадљивим обележавањем једне од кућа на фотографији као места на којем су извршене радње за које се сумња да представљају тешко кривично дело је захтевало претходну проверу са примереном пажњом која је у конкретном случају изостала, због тога је тужиљина кућа препозната као место злостављања деце, што је повредило тужиљино достојанство и проузроковало јој психички бол. Стога је првостепени суд правилно нашао да тужиља основано захтева накнаду нематеријалне штете услед објављивања неистините информације.

У конкретном случају се не ради о објављивању информације из приватног живота тужиље, тужиљиног личног писаног записа, запису тужиљиног лика или гласа, па тужиља насупрот наводима њене жалбе не би могла да остварује право на заштиту права на приватни живот и права на лични запис, по одредбама из чл. 43 и 46 Закона о јавном информисању. Првостепени суд се погрешно позвао на ове прописе. Обзиром да је тужиља у јединственом износу тражила накнаду нематеријалне штете за душевни бол проузрокован објављивањем неистините информације, повредом права на приватни живот и објављивањем фотографије на којој је приказана њена кућа, погрешно позивање првостепеног суда на наведене прописе не утиче на правилност пресуде. Тужиља као лице на које се односи неистинита информација (објављена у јавном гласилу сликом, натписом и стрелицом) има право на накнаду штете по одредбама из чл. 79 и 80 истог закона. Висина новчане сатисфакције је правилно одмерена уз уважавање свих околности које у смислу чл. 200 ЗОО утичу на висину накнаде. Обзиром на непријатности којима је тужиља, према садржини спорне информације, била изложена у свом животном и друштвеном окружењу, да је због реакција околине страховала за своју безбедност и безбедност своје породице, по оцени другостепеног суда досуђени износ од 100.000,00 динара представља правичну сатисфакцију. Овако одмерени износ је примерен значају повређеног добра, околностима повређивања, претрпљеном душевном болу и друштвеној сврси накнаде. Накнада у мањем износу, без обзира што се јавно гласило извинило тужиљи, не би била примерена претрпљеном душевном болу, а накнада у већем износу не би била спојива са друштвеном сврхом накнаде. Стога су обе жалбе у погледу одлуке о главној ствари неосноване.

Жалба тужиље је делимично основана само у односу на решење о парничним трошковима. Предмет спора је захтев за накнаду нематеријалне штете и тужиља по одредби из чл. 149 ст. 2 ЗПП има право на накнаду парничних трошкова сразмерно постигнутом успеху, па је првостепени суд погрешном применом овог прописа одлучио да свака странка сноси своје трошкове. Према вредности усвојеног дела захтева туженици су обавезани да тужиљи плате део трошкова за судску таксу на тужбу и првостепену пресуду у износу од по 5.900,00 динара, награду за састав тужбе по АТ у износу од 6.000,00 динара и награду за заступање на 4 одржана рочишта по 7.500,00 динара, што све укупно износи 47.800,00 динара. Како је тужиља у другостепеном поступку постигла незнатан успех нису јој досуђени захтевани трошкови другостепеног поступка.

Из наведених разлога на основу чл. 375 у вези чл. 373 ст. 1 тач. 2 и 5 и чл. 161 ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)