Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.02.2011.

Гж 523/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 523/11
23.02.2011.године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорице Јашаревић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Ивана Негића, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Српске радикалне странке, Београд-Земун, Трг победе бр.3 и ББ, као главног и одговорног уредника листа “Велика Србија”, Београд-Земун, Трг победе бр.3, које заступа пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о жалбама тужиоца и тужених изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.100/10 од 09.11.2010.године, у седници већа одржаној дана 23.02.2011.године, донео је


П Р Е С У Д У

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.100/10 од 09.11.2010.године у ставу првом и трећем изреке у односу на друготужену ББ и жалба друготужене ОДБИЈА као неоснована.

  ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.100/10 од 09.11.2010.године у ставу првом и трећем изреке у односу на првотужену Српску радикалну странку, тако што се одбија тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се обавеже првотужена Српска радикална странка да јој исплати солидарно са друготуженом ББ новчани износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате а на име накнаде нематеријалне штете за душевне болове због неовлашћеног објављивања фотографије у новинама “Велика Србија” као и новчани износ од 96.850,00 динара на име трошкова парничног поступка као неоснован.

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.100/10 од 09.11.2010.године у ставу другом изреке и жалба тужиље одбија као неоснована.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужиља АА да првотуженој Српској радикалној странци исплати на име трошкова овог парничног поступка износ од 58.750,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема преписа ове пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр.100/10 од 09.11.2010.године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље АА па су обавезани тужени Српска радикална странка и ББ као главни и одговорни уредник листа “Велика Србија” да тужиљи солидарно исплате на име нематеријалне штете настале услед претрпљених душевних болова неовлашћеним објављивањем фотографије тужиље у новинама “Велика Србија” износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом на тај износ од 09.11.2010.године као дана пресуђења па до коначне исплате у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде. Ставом другим изреке, преко досуђеног износа из става један пресуде а до траженог износа од 300.000,00 динара на име нематеријалне штете са законском затезном каматом од пресуђења до исплате тужбени захтев је одбијен као неоснован, а ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиљи солидарно накнади трошкове парничног поступка у износу од 96.850,00 динара у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

  Против означене пресуде благовремено су тужиља и тужене изјавиле жалбу из свих законом прописаних разлога, тужиља против одбијајућег дела садржаног у ставу другом изреке, а тужене против усвајајућег дела садржаног у ставу првом изреке.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу одредбе члана 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је нашао да жалбе тужиље и друготужене нису основана, а да је жалба првотужене основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд, пази по службеној дужности нити из тачке 12 ове законске одредбе на коју указују жалбе јер пресуда садржи потпуне, јасне и непротивуречна разлоге о битним чињеницама, међутим материјално право у односу на првотужену је погрешно примењено.

Правилном оценом изведених доказа у поступку првостепени суд је утврдио да је у новини “Велика Србија” број _ из априла месеца 2008.године на страни четри објављена фотографија тужиље без њеног знања и пристанка. У истој новини објављене су и фотографије најистакнутијих функционера Српске радикалне странке у предизборној кампањи која је трајала у време објављивања тужиљине фотографије. Тужиља је на тај начин стављена у контекст симпатизера и подржаваоца кампање Српске радикалне стране за изборе у 2008.години чиме јој је нанета нематеријална штета у виду душевних болова због повреде права личности јер је без њеног пристанка створена слика о њој као активисткињи Српске радикалне странке или неког ко је повезан са Српском радикалном странком и њеним интересима противно њеним политичким уверењима што је изазвало огорчење и неповерење према тужиљи од стране дечка, пријатеља, познаника и колега на послу.

Примењујући на тако утврђено чињенично стање материјално право, првостепени суд је закључио да су неовлашћеним објављивањем тужиљине фотографије у новинама “Велика Србија” противно одредбама члана 43 и 46 Закона о јавном информисању које регулишу забрану објављивања записа фотографског лика без пристанка лица које је на фотографији, тужени повредили тужиљина права на приватност и лични запис, због чега су јој нанели нематеријалну штету чију накнаду овом тужбом тражи и дужни су да јој је надокнаде, друготужени, као главни и одговорни уредник новина по члану 80 Закона о јавном информисању а првотужена Српска радикална странка иако није оснивач и издавач ових новина (чији је оснивач Војислав Шешељ) одговорна је по члану 154 ЗОО из разлога пропагандне делатности новина “Велика Србија” јер се њихов целокупан садржај у моменту објављивања фотографије тужиљине односио на предизборну активност Српске радикалне странке.

По оцени Апелационог суда првостепени суд је на правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право када је усвојио тужбени захтев тужиље у односу на друготужену одговнорну уредницу новина “Велика Србија”, а погрешно применио материјално право када је усвојио тужбени захтев у односу на првотужену Српску радикалну странку, која није оснивач новина “Велика Србија” јер је Законом о јавном информисању (“Службени гласник РС” број 43/2003, 6/2005) у одредби члана 80 прописана солидарна одговорност новинара, одговорног уредника и правног лица који је оснивач јавног гласила за нематеријалну штету због повреде права личности и права на лични запис, те пропагандна делатност првотужене Српске радикалне странке није у вези са настанком штете проузроковане објављивањем тужиљине фотографије без њеног пристанка с обзиром на утврђено чињенично стање, да је повреда права личности учињена путем штампе, па су по тужби ради накнаде нематеријалне штете одговорна лица из члана 80 Закона о јавном информисању (применом правила лекс специјалис).

Неосновано је указивање жалбе друготужене да због чињенице да јој се фотографија налазила на сајту ПТТ-а, тужиља није активно легитимисана за тражење предметне заштите.

Чланом 43 став 4 Закона о јавном информисању прописано је да пристанак дат за једно објављивање, за одређен начин објављивања, односно за објављивање у одређеном циљу не сматра се пристанком за поновно објављивање, за објављивање на други начин, односно за објављивање за друге сиљеве. Тужиља је као радница ПТТ саобраћај “Србија” у мају месецу 2003.године дала сагласност овом предузећу да се њена фотографија објави у каталогу предузећа за пословне партнере, те се само за те сврхе могла и користити због чега тужиљи припада тражена заштита из члана 43 став 1 и 80 Закона о јавном информисању.

Имајући у виду све околности случаја правилно је првостепени суд одмерио новчану накнаду нематеријалне штете као сатисфакцију за претрпљене душевне болове тужиљи кривичном приликом у складу са критеријумима у време пресуђења. Отуда Апелациони суд налази да нису основани наводи жалбе тужиље да је ова накнада прениско одмерена.

Цењени су и остали жалбени наводи али је код напред изложеног нађено да су без утицаја на пресуђење.

Ради изложеног, а на основу одредбе члана 373 став 1 тачка 2 и 5 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је на основу одредбе члана 161 став 2 у вези члана 149 и 150 ЗПП, а досуђени износ сачињавају издаци које је првотужени имао на име састава једног образложеног поднеска, приступа пуномоћника адвоката на 7 одржаних рочишта као и за састав жалбе у укупном износу од 58.750,00 динара применом важеће АТ у време пресуђења.

Председник већа-судија,
Зорица Јашаревић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)