Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.01.2013.

Гж 529/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 529/13
30.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Драгане Маринковић и Сање Пејовић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради објављивања одговора на информацију, одлучујући о жалби тужиље изјављене против пресуде Вишег суда у Београду П3 бр. 98/2010 од 01.11.2012. године, у седници одржаној 30.01.2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 бр. 98/2010 од 01.11.2012. године у ставу другом, четвртом, петом изреке.

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 бр. 98/2010 од 01.11.2012. године у ставу трећем, шестом и седмом изреке и предмет враћа истом суду на суђење у укинутом делу.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3 бр. 98/2010 од 01.11.2012. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности Вишег суда у Београду за поступање у овој правој ствари, као неоснован. Другим ставом изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени ББ, председник и лице овлашћено за заступање и представљање Синдиката лекара и фармацеута Србије, Београд, улица Деспота Ђурђа бр. 5, да по пријему пресуде, првог или најкасније другог дана, на сајту Синдиката лекара и фармацеута Србије- www.sindikatslfs.org.rs, Београд, улица Деспота Ђурђа бр. 5, на информацију објављену 08.03.2010. године, а коју информацију представља пријава Суду части Лекарске коморе Србије против тужиље поднете Лекарској комори Србије – првостепеном суду части у Београду, Краљице Наталије бр. 3, објави одговор тужиље који гласи: „Неистинити су наводи из Пријаве Суду части Лекарске коморе Србије поднете од стране Синдиката лекара и фармацеута Србије, Београд, улица Деспота Ђурђа бр. 5, а која је објављена на сајту тог Синдиката - www.sindikatslfs.org.rs дана _. године, на ком сајту се и сада налази наведена пријава, а сама Пријава је одбачена од стране Суда части Лекарске коморе Србије доношењем решења бр. ДИ 18-167/2010,“ као неоснован. Трећим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље АА којим се тражила да се обавеже тужени ББ да са сајта Синдиката лекара и фармацеута Србије, Београд, улица Деспота Ђурђа бр. 5 www.sindikatslfs.org.rs првог или најкасније другог дана по пријему пресуду скине Пријаву части поднете Лекарској комори Србије против тужиље а која се налази на сајту од _. године, те да заједно са одговором тужиље објави у прилогу и решење Лекарске коморе Србије бр. ДИ 18-167/2010 од 09.04.2010. године, а које решење мора остати на сајту онолико времена колико на сајту стоји и Пријава Суду части Лекарске коморе Србије против тужиље, као неоснован. Четвртим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се тужени обавеже да тужиљи исплати новчану своту од 160.000,00 динара за случај да тужени не поступа по налогу из става I ове пресуде и не објави одговор у свему и на начин дефинисан у ставу I пресуде, као неоснован. Петим ставом изреке, одбијен је предлог тужиље за одређивање привремене мере којом је тражила да се туженом, председнику и лицу овлашћеном за заступање и представљање Синдиката лекара и фармацеута Србије, Београд, улица Деспота Ђурђа бр. 5, забрани до правноснажног окончања поступка, објављивање на сајту Синдиката www.sindikatslfs.org.rs Пријаве Лекарској комори Србије суду части у Београду, поднете против тужиље, под претњом плаћања тужиљи новчаног износа од 160.000,00 динара као неоснован. Шестим ставом изреке, обавезана је тужиља да туженом на име трошкова поступка исплати 75.750,00 динара, са законском затезном каматом на овај износ од 01.11.2012. године као дана пресуђења па до исплате, у року од 15 дана. Седмим ставом изреке, одбијен је захтев туженог којим је тражио да му тужиља накнади трошкове поступка у износу од 82.500,00 динара, а преко досуђених 75.750,00 динара, као неоснован.

  Против наведене пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу побијајући је у делу којим је одбијен њен тужбени захтев и она обавезана на накнаду трошкова поступка, из свих законских разлога.

  Испитујући наведену пресуду у побијаном делу, а на основу члана 372. ЗПП („Службени гласник РС“ бр.125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП-а („Службени гласник РС“ бр. 72/11), Апелациoни суд је нашао да је жалба делимично неоснована и делимично основана.

У поступку пред првостепеним судом је утврђено да је 08.03.2010. године на интернет сајту Синдиката лекара и фармацеута Србије www.sindikatslfs.org.rs објављена Пријава Суду части Лекарске коморе Србије против тужиље АА, лекара спец. опште медицине у ДЗ „_“ у Београду, сачињена 03.03.2010. године од стране туженог ББ, као заступника наведеног Синдиката. Објављена пријава садржи тврдње да се тужиља лажно представља као функционер синдиката, да противправно користи име, меморандум, печат и средства од чланарине Синдиката, чинећи при том привредни прекршај, да шири неистине, врећа и оптужује људе и слично, те да на тај начин наноси штету лекарској професији уопште, рушећи достојанство и углед струке у јавности. Решењем Суда части Лекарске коморе Србије- Регионалне лекарске коморе Београда, бр. ДИ 18-167/2010 од 09.40.2010. године одбачен је предлог Синдиката лекара и фармацеута Србије за покретање поступка пред Судом части, против АА, јер нису испуњени формални услови за вођење поступка, с обзиром да се ради о делатности тужиље која не спада у редовну делатност лекара. Тужиља је од туженог у захтеву од _. године тражила да се објави одговор у којем тврди да су наводи из пријаве неистинити, а да је сама пријава одбачена од стране Суда части Лекарске коморе, као и да се пријава поднета Суду части одмах скине са интернет странице Синдиката лекара и фармацеута Србије и да одмах објави одговор са решењем Суда части Лекарске коморе Србије - Регионалне лекарске коморе Београда од 09.04.2010. године које решење мора остати на сајту онолико времена колико на сајту стоји Пријава Суду части. Дана 21.04.2010. године на наведеном сајту објављен је наслов који је тужени осмислио: „ Ненадлежност Суда части ЛКС и одбацивање предлога из формалних разлога не значи негирање навода изнетих у Пријави“, испод чега је истакнута изрека решења Суда части од 09.04.2010. године. Оценом изведених доказа, првостепени суд је утврдио да Синдикат лекара и фармацеута није јавно гласило, обзиром да није регистрован у својству оснивача јавног гласила, као ни у једном другом својству у регистру јавних гласила, као и да тужени нема својство главног и одговорног уредника. Наиме, тужени не води уређивачку политику сајта, обзиром да из Статуса синдиката, као и Става Главног одбора Синдиката лекара и фармацеута Србије бр. 072/2012 од 23.03.2012. године, произилази да је тужени извршни орган Синдиката, који спроводи Одлуке Главног одбора.

Полазећи од напред утврђеног, оцењујући да се ради о спору поводом објављивања одговора на информацију, због чега је и заснована надлежност Вишег суда у Београду, као стварно и месно надлежног суда, првостепени суд је полазећи од садржине одредби члана 11. и 14. Закона о јавном информисању, закључио да не постоји обавеза туженог да у смислу члана 47. истог Закона објави одговор тужиље у траженом тексту. Из ових разлога првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље у целости, као и предлог за одређивање привремене мере у смислу члана 73. Закона о јавном информисању, с обзиром да се ове одредбе примењују у поступку по тужби за пропуштање објављивање информација који је посебан поступак у односу на поступак по тужби за објављивање одговора, а нису испуњени ни услови за одређивање привремене мере на основу Закона о извршењу и обезбеђењу.

Оцењујући наводе жалбе, Апелациoни суд налази да се наведени закључак првостeпеног суда заснива на правилној примени материјалног права из разлога које прихвата и ова суд.

Постављеним тужбеним захтевом тужиља је тражила да суд обавеже туженог на објављивање одговора тачно одређене садржине, а на информацију објављену на већ сајту Синдиката лекара и фармацеута Србије, њено уклањање са истог сајта и објављивање друге информације са садржином као у тужбеном захтеву, а све позивајући се на одредбе члана 47. и 50. Закона о информисању.

С обзиром на садржину тужбеног захтева и судске заштите која се захтева у овој парници, првостепени суд је правилно закључио да нису испуњени услови за примену одредби члана 47. Закона о јавном информисању којим је установљено право на одговор на информацију лица на које се она лично односи и обавезу одговорног уредника да одговор, под одређеним условима, објави. Наиме, претходни услов за примену ове законске одредбе је да је информација објављена у јавном гласилу, јер се Законом о јавном информисању уређује право на јавно информисање, односно права и обавезе учесника у процесу јавног информисања (члан 1. Закона).  Према члану 11. Закона о јавном информисању, јавна гласила су новине, радио програми, телевизијски програми, сервиси новинских агенција, Интернет и друга електронска издања наведених јавних гласила, као и друга средства јавног информисања која помоћу речи, слике или звука објављују идеје, информацију и мишљења намењена јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника. Одредбама члана 12. истог закона, одређено је шта се не сматра јавним гласилом, те се између осталог, јавним гласилом у смислу овог закона, не сматрају службена гласила или издања намењена искључиво информисању или образовању одређене професионалне групе. Да би се неко средство информисања, дефинисало као јавно гласило, мора бити уписано у Регистар јавних гласила, како то налажу одредбе члана 14. став 1. овог закона, а мора испунити и друге услове које закон предвиђа, као што су објављени инпресум (скуп основних података у јавном гласилу - члан 26.) као и да има одговорног уредника ( члан 30. закона).

У контексту наведених законских одредби, по оцени овог суда, веб сајт, је начин информисања путем интернета и у функцији је информисања, али уколико не испуњава остале наведене законом прописане услове, не представља средства информисања, односно јавно гласило у смислу члана 11. став 1. Закона о јавном информисању, како је то правилно закључио и првостeпени суд.

Како је првостепени суд утврдио да веб сајт Синдиката лекара и фармацеута Србије, на коме се налази спорна информација и у односу на коју је тужиља тражила објављивање одговора и постављање других информација, не испуњава наведене услове, то се исти не може сматрати јавним гласилом у смислу Закона о информисању. С обзиром да Синдикат лекара и фармацеута Србије на чијем интернет сајту се налази предметна информација, није оснивач јавног гласила и да је утврђено да наведени сајт није регистрован као јавно гласило, без утицаја на одлуку у овој правној ствари су наводи жалбе , да је тужени лице које тај сајт уређује. Под претпоставком и да су ови наводи тачни, то по оцени овог суда није довољно за успостављање његове обавезе на захтевани начин, јер нису испуњени остали законом кумулативно прописани услови, да би се одређено средство информисања, па и када је оно у интернет издању, сматрало јавним гласилом.

Из наведених разлога, овај суд је применом члана 375. ЗПП-а потврдио побијану пресуду у ставу другом и четвртом изреке, као и у делу којим је одбијен предлог за издавање предложене привремене мере, при том оцењујући да првостeпени суд одлучујући у овом делу, није учинио неку од битних повреда поступка из члана 361. став 2. ЗПП, на које овај суд пази службеној дужности, а и повреде из тачке 12. ове законске одредбе на које се указује у жалби.

Међутим, како суд у одлучивању није везан правним основом, чињеница да тужиља нема право на судску заштиту по одредбама Закона о јавном информисању, не искључује могућност заштите њених права по општим одредбама имовинског права. Закон о облигационим односима у члану 157. предвиђа да свако има право захтевати од суда или другог надлежног органа да нареди престанак радње којом се повређује интегритет људске личности, личног и породичног живота и другог права његове личности, а у одредби члана 199. да у случају повреде права личности суд може наредити, на трошак штетника, објављивање пресуде, односно исправке, или наредити да штетник повуче изјаву којом је повреда учињена, или што друго чиме се може остварити сврха која се постиже накнадом.

Како првостeпени суд при одлучивању о захтеву тужиље у овој парници, није имао у виду наведене одредбе закона и није утврђивао чињенице на које она упућује, а од чега зависи законитост одлуке у овој парници, то је побијана пресуда, применом члана 377. став 2. ЗПП-а. укинута у ставу трећем изреке којом је одбијен тужбени захтев са садржином која одговара праву тужиље на судску заштиту због повреде права личности. Предмет је враћен истом суду на поновно одлучивање о овом захтеву, јер је решење којим је одбијен приговор стварне ненадлежности Вишег суда у Београду, правноснажно.

У поновном поступку првостeпени суд ће утврдити да ли су објављеним информацијама на поменутом сајту, повређена права личности тужиље, те уколико јесу, да ли је тужени одговоран за повреду тих права, као и да ли се на начин на који је то тражила тужиља, може остварити сврха која се постиже накнадом, при чему није од значаја чињеница да тужбеним захтевом није исповремено тражена и накнада штете.

Укинута је и одлука о трошковима поступка садржина у ставу шестом и седмом изреке, јер зависи од одлуке о главној ствари.

Председник већа-судија
Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)