Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.10.2011.

Гж 5594/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5594/11
Дана 24.10.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Ивана Негића, председника већа, Александре Ђорђевић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених ,, ,,Media News group” д.о.о. оснивач и издавач дневног листа ,,Газета” из Београда, ул. Дечанска бр.8, ББ – главног и одговорног уредника дневних новина ,,Ало”, чији је пуномоћник БА, адвокат, ББ1 – уредника у дневном листу ,,Свет” и ББ2 – уредника фотографије, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.10/2010 од 06.05.2011. године, у седници већа одржаној дана 24.10.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.10/2010 од 06.05.2011. године и предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр.10/2010 од 06.05.2011. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се обавеже тужени ,,Media News group” д.о.о. оснивач и издавач дневног листа ,,Газета” из Београда, ББ – главни и одговорни уредник, из Београда, ББ1 – уредник рубрике ,,Вип” из Београда и ББ2 – уредник рублике фото, из Београда, да тужиљи на име нематеријалне штете због повреде части и угледа услед објављивања неистинитих информација о тужиљи у дневном листу ,,Газета” од _. године солидарно исплате износ од 500.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, па до коначне исплате, све у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења, као неоснован. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се обавежу тужени ББ, ББ1 и ББ2 да солидарно тужиљи исплате износ од 400.000,00 динара због неовлашћеног објављивања личног записа - фотографије на насловној страни и на страни 12 и 13 дневних новина ,,Газета" од _. године са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, па до коначне исплате, као неоснован. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље АА којим је тражио да се обавеже тужени,,Media News group” из Београда да тужиљи од добити остварене продајом дневних новина ,,Газета” од _. године исплати износ од 150.000,00 динара, а због неовлашћеног објављивања тужиљиног личног записа – фотографије са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, па до коначне исплате, као неоснован. Ставом четвртим изреке константовано је свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Против наведене пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битних повреда поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу одредбе члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је оценио да је жалба тужиље основана.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку следи да је у дневним новинама ,,Газета” издање бр. _ за понедељак _. године, на насловној страни објављена фотографија девојке са насловом ,,ко је ова девојка”, испод је текст следеће садржине: ,,ако не можете да провалите ко је позната естрадна звезда са слике окрените страну 12”, на страни 12 и 13 објављена је фотографија као са насловне стране, са насловом ,,ВВ ти ли си!”, а испод текст следеће садржине : ,,Oвако је ВВ изгледала пре него што је чика хирург повећао усне и груди и смањио носић”. Првостепени суд је из изведених доказа утврдио да је на насловној страни и на страни 12 и 13 објављена фотографија тужиље, а која је исту ставила на свој facebook профил дана 20.05.2008. године и која је настала на прослави њене матуре дана _. године која је слављена у Хајату. Иста фотографија налазила се на сајту www.burek.co.yu. Из изведених доказа није утврђено како је та фотографија објављена на наведеном сајту, а са истог је скинута и објављена у листу ,,Газета” дана _. године. Све информације које су објављене у тексту на страни 12 и 13, а које прате фотографију односе се на ВВ. Наведене информације ВВ није оспорила као ни да она није лице са фотографије, те је у интервју у датом за магазин ,,Story” изјавила да је иста настала 2004. године на њеном наступу у Кабареу Роуз.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, ценећи сваки навод појединачно и целокупан контекст спорног текста и фотографије, првостепени суд је закључио да тужиља није доказала да је претрпела нематеријалну штету због објављивања фотографије, јер је шира јавност читајућу текст који прати фотографију исту повезала са ВВ, а не са тужиљом, те како објављени наслови, поднаслови и текстови не садрже неистините и непотпуне информације о тужиљи, то нису подобни да повреде част и углед тужиље с обзиром да не садрже вредносне исказе увредљивог карактера по тужиљу, то је првостепени суд с позивом на одредбу члана 3, 4, 30, 43, 46, 79 и 80 Закона о јавном информисању одбио тужбени захтев тужиље и одлучио као у изреци побијане одлуке.

Међутим, основано се у жалби тужиље истиче да је побијана пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступака из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП, јер је изрека пресуде контрадикторна са њеним образложењем, не садржи разлоге о битним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и контрадикторни због чега се побијана пресуда не може испитати.

Првостепени суд не даје уопште разлоге зашто одбија део тужбеног захтева који се односи на накнаду штете због неовлашћеног објављивања тужиљине фотографије, а нашта се основано у жалби тужиље указује.

  Наиме, првостепени суд је у образложењу своје одлуке констатовао да је у дневном листу ,,Газета” дана _. године објављена фотографија тужиље, те да је та фотографија једна од више фотографија са дигиталног записа на CD-а тужиљиних фотографија које су снимљене на матурској вечери, док даље наводи да су све информације које су објављене у горе наведеној новини информације о Ани Николић, а не о тужиљи, те да исте ВВ није оспорила као ни да је она лице са фотографије,посебно што је у интервју у датом за магазин ,,Story” навела да је иста настала током њеног наступа у Кабаре Роуз 2004 године. Стога је првостепени суд закључио да тужиља није доказала да је претрпела нематеријалну штету због објављивања фотографија, јер шира јавност читајући текст који прати фотографију, јесте исту могла повезати са ВВ, а не са тужиљом, као и да спорни текст не садржи непотпуне и неистините информације о тужиљи и није подобан да повреди част и углед тужиље.

Међутим, нејасно је на основу чега је првостепени суд закључио да објавом тужиљине фотографије тужиљи није повређена част и углед, посебно имајући у виду исказ тужиље, да је због објављеног чланка доживела непријатности од пријатеља, родбине, родитеља, те да су је у клупи сачекале новине ,,Газета” са њеном фотографијом на насловној страни, посебно код чињенице да је у то време радила матурски рад, те да јој је тешко пало све што се десило и да је било стид што се њена фотографија појавила у таблоидним новинама. Стога су основани наводи жалбе тужиље да иако се се из самог текста може закључити да се ради о ВВ, не може се занемарити чињеница да је текст илустрован фотографијом тужиље, која је не својом кривицом на тај начин директно укључена у читаву естрадну причу као и да је тужиља осећала стид због објављивања своје фоторафије у таблоидним дневним новинама што је довело до психичких болова ког тужиље независно од изругувања коме је била изложена у школи.

Првостепени суд је пропустио да цени да ли је објављивањем тужиљине фотографије из спорног текста повређено тужиљино право на част и углед односно право на поштовање људске части и заслуженог стеченог угледа. Ово стога што је право на част човек заштићен од нечовечног третирања, док право на углед човека штити од стварања погрешне представе која нарушава његово добро име. Такође, првостепени суд је пропустио да утврди да ли је тужиља и у којој мери трпела душевне болове због повреде угледа и части, као и интензитет и трајање тих болова, а нашта се основано указује у жалби тужиље. Такође, првостепени суд није дао уопште разлоге за одбијање тужиљиног захтева који се односи на накнаду штете због неовлашћеног објављивања тужиљине фотографије, а нашта се основано указује у жалби тужиље.

Важећим прописима – чланом 43 Закона о јавном информисању прописано је да информације из приватног живота односно лични писани запис, запис слика и запис гласа не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чије речи, лик, односно глас садржи ако се при објављивању може закључити које је то лице.

Лични писани запис, запис лика и гласа не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно таква информација и запис не могу се објавити ни без пристанка онога коме су намењени односно на кога се односе, а не може се сматрати да је дат пристанак за објављивање ако није примљена било каква накнада за објављивање снимка на основу које би се евентуално могло закључити да је посредно дат пристанак за објављивање, те би стога били испуњени услови да се због повреде права на приватни живот или лични запис тражи накнада материјалне и нематријалне штете која је адекватна претрпљеној штети представља сатисфакцију за повреду части у угеда.

У конкретном случају није на несумњи начин утврђено да ли је спорна фотографија објављена уз пристанак тужиље, посебно код чињенице што је њена фотографија објављена у негативном контексту и што су је препознали сви који је познају. Да би суд могао правилно да одлучи у овом спору морао је претходно несумњиво утврдити и оценити постојање услова из одредбе члана 79 и 80 у вези члана 3, 4 као и чланова 30, 43 и 45 Закона о јавном информисању. Првостепени суд је морао да поуздано утврди да ли су тужени пре објављивања спорне фотографије и текста, са пажњом примереном околностима, проверили порекло информација, њихову истинитост и потпуност као и ко је на спорној фоторафији. Такође, првостепени суд није на несумњив начин утврдио на који начин су тужени прибавили спорну фотографију, посебно код чињенице да тужиља тврди да је њена фотографија неовлашћено скинута са њеног налога на faceboo-у, те да не зна како се њена фотографија нашла на сајту www.burek.co.yu. Спорним текстом уз фотографију тужиље, субјекат информације је био препознатљив, те је првостепени суд био дужан да утврди да ли је објављивањем спорне фотографије и текста, повређена тужиља, те да ли је претрпела психичке патње. Првостепени суд ће водити рачуна о садржини дужности новинарске пажње из члана 3 став 1 Закона о јавном информисању да новинар мора сваку информацију намењену објављивању, да пре објављивања испита у погледу њене истинитости и то са пажњом примереном околностима. Прописивање ове дужности служи, са једне стране, заштити јавности и од неистинитих информација, а са друге стране, заштити личности на које се информација односи и чија би права и интереси могли бити повређени објављивањем неистините информације. Ако је инфомација таква да доводи у питање нечију част и углед, тада нема обавезу субјект информација да доказује неистинитост те информације о себи, него је на ономе ко информацију објави терет доказивања да је она истинита.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити недостатке на које је указано овим решењем, те ће извођењем потребних доказа, потпуно и правилно утврдити релевантне чињенице за правилно пресуђење ове правне ствари, и у том смислу ће разјаснити питање да ли су објављена фотографија и инфорамције подобне да повреде част и углед тужиље, у којој мери је тиме тужиља лично била погођена, као и да ли је изнетим наводима објактивно створена погрешна представа о тужиљи и нарушен углед њеног имена, тако што ће поновно саслушати парничне странке. Првостепени суд ће водити рачуна и осталим наводима жалбе, као и о одредби члана 10 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, коју је наша земља ратификовала као и о правилу неопходости и пропорицијалности ограничења слободе медија.

Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, јер иста зависи од коначног исхода спора.

Са изнетог, на основу одредбе члана 376 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Иван Негић

С.М

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)