Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.12.2011.

Гж 5679/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5679/11
Дана 14. децембра 2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славице Срећковић, председника већа, Владиславе Милићевић и Сање Пејовић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против туженог Издавача „Курир плус“ ДОО из Београда, ул. Влајковићева бр. 8, кога заступа БА, адвокат, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр. 126/10 од 24. јуна 2011. године, у седници већа одржаној дана 14. децембра 2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр. 126/10 од 24. јуна 2011. године у ставу првом изреке, тако што се ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев тужиоца АА да се обавеже тужени Привредно друштво „Курир плус“ ДОО (као правни следбеник „Курир-нет“ ДОО) из Београда да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа исплати износ од 150.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 24.06.2011. године па до исплате, као и да му накнади трошкове парничног поступка.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу трећем изреке пресуде Вишег суда у Београду П3.бр. 126/10 од 24. јуна 2011. године, тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 133.500,00 динара, у року од 15 дана по пријему ове пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр. 126/10 од 24. јуна 2011. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца па је обавезан тужени да му накнади нематеријалну штету у виду претрпљених душевних болова због повреде људског достојанства, части и угледа у износу од 150.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 24.06.2011. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се обавеже тужени да му надокнади нематеријалну штету у виду претрпљених душевних болова због повреде људског достојанства, части и угледа, преко досуђеног износа од 150.000,00 динара до тражених 250.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 121.300,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

Против наведене пресуде и то одлуке садржане у ставу првом и трећем изреке, тужени је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога прописаних одредбом чл. 360 ЗПП-а.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе чл. 372 ЗПП-а, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба туженог основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1,2,5,7 и 9 ЗПП-а, на које Апелациони суд у Београду, као другостепени суд пази по службеној дужности, а због којих би се побијана пресуда морала укинути.

Према разлозима побијане пресуде, из изведених доказа је утврђено да је тужилац био председнички кандидат Реформистичке странке са седиштем у Нишу на председничким изборима у Републици Србији, па је у периоду између два круга председничких избора, дана 25.01.2008. године у дневном листу „Курир“ у броју _ на другој страни објављен наслов „Бандитско расипање пара“ и са поднасловом „ АА искористио накарадне прописе РИКА, и о државном трошку послао своју ћерку у _ да надгледа председничке изборе“, да је у првом пасусу истог чланка написано „Председнички кандидат Реформистичке странке остаће упамћен по томе што је своју ћерку послао да надгледа изборе у _“, да се у самом тексту наводи да је чак 12 посматрача пратило гласање, 60 од 122 уписаних у бирачки списак, те да је њихово ангажовање пореске обвезнике у Србији коштало чак 10.000 евра. У даљем тексту се наводи да је АА у изјави за „Курир“ рекао да не види ништа спорно, па се цитира његов одговор „Јесте, па шта? То је потпуно у реду, моја ћерка је активиста странке и чланови странке су је предложили“, док се на констатацију новинара да је слање чланова сопствене фамилије класичан пример непотизма и непотребно расипање државних пара, АА сложио и одговорио „То јесте расипање пара, али какве везе имам са тим, нисам ја о томе одлучивао“. По средини овог чланка налази се фотографија тужиоца уз коју стоји „поштењачина“.... АА, да је одлуку о слању _, кћерке тужиоца као члана исте странке у _ ради надгледања избора донео председник Реформистичке странке, да је тужиоца посебно погодио натпис „поштењачина“ јер се као пуковник у пензији доказао својим радом, а наводи из текста читаоца усмеравају на закључак да је тужилац лично послао о државном трошку своју ћерку у _, иако је кћерка тужиоца, која је заиста путовала у _ да надгледа изборе, политички ангажована од стране Реформистичке странке, а не тужиоца лично, и на посматрање избора у _ послата од стране Републичке изборне комисије, а не тужиоца лично.

Из утврђених чињеница првостепени суд је закључио да је наведеним текстом критикована Републичка изборна комисија и такозвани накарадни прописи о слању посматрача у иностранство, али да то није једини циљ текста, већ да је објављивањем слике тужиоца, наводима наслова и поднаслова, натписом „поштењачина“ изнад слике и начином преношења речи тужиоца у тексту, код читалаца створени негативни вредносни судови о тужиоцу АА као неком ко је искористио свој положај председничког кандидата и прописе РИКа за бенефит своје породице, пре свега кћерке, па се критика односи и на тужиоца као јавну личност и председничког кандидата, те да је објављивањем ове нетачне информације о томе да је тужилац послао своју кћерку у иностранство да надгледа изборе, а све у комбинацији са комплетним текстом и негативним вредносним судовима о тужиоцу као јавној личности у време избора када је тужилац председнички кандидат, тужилац био изложен непријатностима у средини где живи, јер су се људи питали да ли је тужилац заиста поштен тако како се представља, због чега му је нанета ненадокнадива политичка штета, а тужени је на овај начин повредио част и углед тужиоца који је због тога претрпео душевне болове и применом одредбе чл. 200 ЗОО и чл. 79 и 80 Закона о јавном информисању, одлучио као у ставу првом изреке побијане пресуде.

Основани су жалбени наводи туженог да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање, погрешно применио материјално право и то одредбе чл. 200 ЗОО у вези чл. 2, 4,9 и 79 Закона о јавном информисању налазећи да је у конкретном случају оправдано тужиоцу досудити накнаду за претрпљену нематеријалну штету због повреде части и угледа изношењем неистинитих или непотпуних информација у јавном гласилу, ако је информација изнета о тужиоцу као политичару и саопштена у интересу јавности.

Наиме, тужилац је тужбу за накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа поднео у смислу чл. 79 Закона о јавном информисању. Према одредби чл. 79 Закона о јавном информисању свако лице на које се односи нетачна, непотпуна или друга информација чије је објављивање у складу са овим законом забрањено, као и лице коме није објављена исправка или одговор или друга информација чије објављивање има право да тражи од јавног гласила, и у складу са овим законом, а које због њеног објављивања или необјављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама тог закона. Начела јавног информисања прописана су одредбама чл. 2-14 Закона о јавном информисању, па је чланом 2 тог закона прописано да је јавно информисање слободно и у интересу јавности, чланом 4 тог закона је прописано да се у јавним гласилима могу слободно објављивати идеје, информације и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдани интерес да зна, а чланом 9 тог закона је прописано да су носиоцима државних и политичких функција, ограничена права на заштиту приватности која имају лица на које се односи информација, ако је информација важна за јавност, с обзиром на чињеницу да лице на које се односи информација врши одређену јавну функцију. Тужилац је политичар, председнички кандидат и особа која се бави јавном функцијом, због чега сходно одредби чл. 9 ст. 1 Закона о јавном информисању мора да трпи већи степен критике од обичних грађана који то својство немају.

У конкретном случају, а на основу садржине спорног новинског текста произилази да се истим очигледном критикују прописи и одредбе везане за надгледање гласања у иностранству и трошкови везани за то гласање. У том смислу, наслов текста „бандитско расипање пара“, није ни усмерен на понашање самог тужиоца, већ на поступање свих политичких странака и критика је постојећих прописа. Поред тога, поднаслов текста „АА искористио накарадне прописе РИКа и о државном трошку послао своју ћерку у _ да надгледа председничке изборе“ демантован је изјавом самог тужиоца која је наведена у чланку, и у којој он наводи да је његова ћерка активиста странке и да су је чланови странке предложили, те да је такође изјавио и да то јесте расипање пара, али да он са тим нема никакве везе и да о томе није одлучивао, због чега се не може прихватити као правилан закључак првостепеног суда да су наслов и поднаслов чланка имали искључиво за циљ да створе лоше мишљење о тужиоцу као неморалној особи, која врши бандитско расипање пара, већ је спорни текст критички осврт на постојеће прописе и понашање политичких странака у вези са тим, а о којима јавност има оправдани интерес да зна, како се троше буџетска средства, сходно одредби чл. 4 ст. 1 Закона о јавном информисању. Спорни чланак садржи чињеничне и вредносне судове о тужиоцу и критика је тадашњег председничког кандидата, овде тужиоца као политичара, који се бави јавном делатношћу, који због природе свог посла који обавља, неизбежно је изложен јавној критици, више од обичних грађана који то својство немају, због чега је и дужан да трпи већи степен критике од обичног грађанина који не обавља јавну делатност, па стога и мора да испољи већи степен толеранције на критике упућене на његов рачун, с обзиром да је свесно пристао на обављање политичке делатности, то објављивање спорног чланка није имало било какве негативне последице на личност тужиоца, који је као политичар дужан да трпи, да би његова част и углед били доведени у питање, за које последице је признато право на накнаду штете сходно одредби чл. 200 ЗОО уколико је оправдан интерес јавности да зна како се троше буџетска средства. У супротном би дошло до мешања државе у слободу изражавања, и до повреде чл. 10 Европске конвенције о људским правима (слобода изражавања), што није неопходно у демократском друштву, то је Апелациони суд у Београду, уважио жалбу туженог и побијану пресуду у ставу првом изреке преиначио, утолико што је одбио тужбени захтев тужиоца и применом чл. 380 тач. 4 ЗПП-а одлучио као у ставу првом изреке ове пресуде.

Истовремено је, с обзиром на то да је преиначио одлуку против које је изјављен правни лек, Апелациони суд одлучио о трошковима целог поступка, сходно одредби чл. 161 ст. 3 ЗПП-а, тако што је имајући у виду чл. 149 и 150 ЗПП-а, обавезао тужиоца да туженом накнади трошкове парничног поступка за заступање на седам одржаних расправа по 8.000,00 динара, на четири одложене расправе по 4.00,00 динара, за састав три образложена поднеска по 7.000,00 динара, за састав жалбе 14.000,00 динара, таксе на одговор на тужбу у износу од 10.000,00 динара и таксе на жалбу 16.500,00 динара, укупно 133.500,00 динара, а према важећој Адвокатској и Таксеној тарифи у време доношења побијане пресуде и одлучио као у ставу другом изреке ове пресуде.

Председник већа-судија
Славица Срећковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)