Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.09.2012.

Гж 5788/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5788/12
Дана 19. септембра 2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славице Срећковић, председника већа, Ловорке Стојнов и Бранислава Босиљковића, чланова већа у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против тужених „Курир инфо“ д.о.о. Београд и ББ, из Београда, ул. _, које заступа Ортачко адвокатско друштво "БА", ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о жалбама тужиоца и тужених изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П3 бр. 176/11 од 31.05.2012. године, у седници већа одржаној дана 19. септембра 2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 бр. 176/2011 од 31.05.2012. године, у ставу првом изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу другом изреке пресуде Вишег суда у Београду П3 бр. 176/11 од 31.05.2012. године, тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужилац да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 73.150,00 динара, са законском затезном каматом почев од 31.05.2012. године, па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3 бр. 176/11 од 31.05.2012. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавежу тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете – душевних болова због повреде права на приватност и због повреде права личности, угледа, достојанства и личног интегритета, солидарно исплате износ од 150.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења па до исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, као неоснован. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 54.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења па до исплате, у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде.

Против наведене пресуде у целости тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога прописаних одредбом чл. 360 ЗПП, док су тужени изјавили жалбу против решења о трошковима парничног поступка из става другог изреке.

Одговором на жалбу тужиоца тужени су предложили да суд одбије жалбу тужиоца.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у смислу одредбе чл. 372 Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ бр. 125/04 и 111/09), који се примењује на основу одредбе чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ бр. 72/2011), Апелациони суд је нашао да је жалба тужиоца неоснована, а жалба тужених основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1,2,5,7 и 9 Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку, у интернет издању дневног листа „Курир“ од _ 2011. године објављен је чланак, преузет од новинске агенције „Танјуг“ са насловом „Саобраћајци намерно изазивали сударе“, у коме је тужилац именом и презименом са још 14 лица, уз објављивање фотографија свих наведених лица, означен као осумњичени за извршење кривичних дела. У архиви саопштења МУП-а Србије налази се саопштење бр. 35/11 од 01.02.2011. године, које је по својој садржини идентично тексту објављеном на интернет страници дневног листа „Курир“, под насловом „Саобраћајци намерно изазивали сударе“ у коме се налазе фотографије осумњичених, које су истоветне онима које су објављене у предметном тексту. Тужени ББ у време објављивања спорног текста, није био главни и одговорни уредник дневног листа „Курир“.

На овако утврђено чињенично стање првостепени суд је применом материјалног права, одредаба Закона о јавном информисању, закључио да је тужбени захтев тужиоца неоснован, јер је утврдио да су информације и фотографије садржане у спорном чланку објављеном у интернет издању дневног листа „Курир“ на дан _.2011. године, верно пренете из чланка новинске агенције „Танјуг“, а који представља верно пренето саопштење МУП-а Републике Србије, као надлежног државног органа, па је нашао да у смислу одредбе чл. 82 Закона о јавном информисању, не постоји одговорност туженог „Курир инфо“ д.о.о, Београд као оснивача јавног гласила за штету. Првостепени суд је закључио да у конкретном случају постоји право туженог да објави информацију и фотографију тужиоца, с обзиром на то да се ради о сумњи у извршење кривичног дела, што представља догађај од интереса за јавност. Првостепени суд налази да тужилац у спорном тексту није оглашен кривим или одговорним за учињено кривично дело, нити је означен као окривљени, већ је управо наведено да је тужилац осумњичен за извршење кривичног дела, због чега није повређена претпоставка невиности из чл. 37 Закона о јавном информисању. Како се у конкретном случају ради о догађају за који јавност има оправдани интерес да зна, у смислу одредбе чл. 4 Закона о јавном информисању, то није повређено право личности тужиоца, како то правилно налази првостепени суд. Објављена информација је била усмерена на обавештавање јавности о важним друштвеним догађајима и питањима од јавног интереса, у конкретном случају обавештавање јавности о стопи криминалитета у друштву. Првостепени суд је нашао да тужени ББ није пасивно легитимисан, јер из импресума дневног листа, произлази да ово лице у моменту објављивања спорног текста није било одговорни уредник листа. По оцени овог суда, првостепени суд је донео правилну и закониту одлуку, а разлоге које је дао као правилне и потпуне, у целости прихвата и овај суд као другостепени.

Оцењујући жалбене наводе тужиоца у делу у коме је навео да његова душевна бол није проузрокована због садржине објављеног текста са позивом на саопштење МУП-а Републике Србије, већ због наслова „Саобраћајци намерно изазивали сударе“, које је тужени објавио на свом сајту и због наслова „Обогатили се лажирајући удесе“, овај суд налази да првим насловом тужиоцу није повређено право личности, из свих разлога које је дао првостепени суд, а имајући у виду оправданост и потребу јавности да зна за ситуације постојања сумњи на извршење кривичних дела. Други наслов није објављен _.2011. године, на који датум се тужилац позива у чињеничним наводима тужбе, већ _.2011. године, и исти није био предмет тужбеног захтева. Неосновано се жалбом тврди да је објављивањем наведеног наслова повређена претпоставка невиности, с обзиром на то да наведеним насловом није доведен у питање начин окончања кривичног поступка који је у току. Неосновано се жалбом тврди да је тужиоцу повређено право на приватност, с обзиром да је објављивање наведене информације и фотографије тужиоца као записа лика, без његовог пристанка, било у интересу обавештавања јавности о важном друштвеном питању – о стопи криминалитета у земљи, па се не ради о информацији из приватног живота тужиоца, а како је то правилно оценио првостепени суд. По оцени овог суда, из садржине текста не произлази да је тужилац означен као припадник криминалне групе, већ да је заједно са осталим лицима осумњичен за извршење кривичних дела. У интернет издању туженог правилно је пренет текст новинске агенције ''Танјуг'', односно саопштење МУП-а РС, а у коме су наведена имена и фотографије осумњичених лица, међу њима и тужиоца.

Имајући у виду напред наведено Апелациони суд је применом одредбе чл. 375 Закона о парничном поступку донео одлуку као у ставу првом изреке.

Преиначена је одлука о трошковима парничног поступка применом одредбе чл. 387 ст. 1 тач. 3 ЗПП, и туженима досуђени трошкови за састав тужбе и два образложена поднеска у износу од по 6.000,00 динара, заступање на три одржана рочишта у износу од по 7.500,00 динара, а увећано за 50% на име заступања две странке, трошкови судске таксе за одговор на тужбу у износу од по 3.200,00 динара, трошкови жалбе у износу од 6.000,00 динара. Имајући у виду напред наведено туженима припадају трошкови у износу од 73.150,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења, све према вредности спора, а применом важеће АТ и ТТ.

Апелациони суд је одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка на име награде за састав жалбе, с обзиром на то да тужилац није успео у спору сходно чл. 149 и чл. 161 ст. 1 ЗПП.

Председник већа-судија
Славица Срећковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)