Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.02.2012.

Гж 634/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 634/12
23.02.2012.године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Сање Пејовић и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених "Блиц Пресс" ДОО Београд, Краљице Марије бр.1/X, кога заступа законски заступник директор ББ и ББ1, главног и одговорног уредника дневног листа “Блиц”, Београд, Краљице Марије бр.1/X, које заступа БА, адвокат, ради накнаде штете, вредност предмета спора 200.000,00 динара, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П-3 99/11 од 01.11.2011. године, у седници одржаној 23.02.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П-3 99/11 од 01.11.2011. године, у ставу првом изреке тако што се ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев тужиоца АА којим је тражио да се обавежу тужени „Блиц Пресс“ ДОО Београд и ББ1 из Београда, главни и одговорни уредник дневног листа „Блиц“, да тужиоцу солидарно исплате на име накаде нематеријалне штете због повреде угледа, части и повреда права личности путем медија износ од 150.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.11.2011.године, па до коначне исплате.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу трећем изреке пресуде Вишег суда у Београду П-3 99/11 од 01.11.2011. године, па се обавезује тужилац да туженима на име трошкова парничног поступка исплати износ од 170.625,00 динара у року од 8 дана од дана пријема пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П-3 99/11 од 01.11.2011.године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захев тужиоца и обавезани тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде угледа, части и повреде права личности путем медија, солидарно исплате износ од 150.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.11.2011 године као дана пресуђења, па до коначне исплате. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца за исплату нематеријалне штете преко досуђеног износа за износ од 50.000,00 динара, а до траженог износа од 200.000,00 динара са законском затезном каматом на овај износ, док су ставом трећим изреке тужени обавезани да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у укупном износу од 235.050,00 динара.

Против наведене пресуде и то против одлуке садржане у ставу првом и трећем изреке, а како то произилази из навода жалбе, тужени су благовремено изјавили жалбу из свих законских разлога.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 372. ЗПП („Службени гласник РС“ б. 125/04, 111/09) који се примењује на основу члана 506. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11) и нашао да је жалба тужених основана.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку, дана _. године у дневном листу “Блиц”, у рубрици “Политика коментари”, објављен је чланак под називом “Афера АА”, аутора текста ВВ, у то време функционера “Г-17 плус”, у коме је између осталог наведено да “Друго општинско тужилаштво гони бившег министра саобраћаја АА због сумње да је, док је био на власти, оштетио државни буџет за 26,5 милиона динара и да је средства намењена редовном и безбедном одвијању железничког саобраћаја употребио за куповину 10 кадровских станова. При том су АА и његови другари о државном трошку појели и попили 10,8 милиона динара у угоститељским објектима “Желетурса”". Министарство финансија и економије Републике Србије поднело је кривичну пријаву дана 01.09.2002.године против осумњичених АА из Београда због основане сумње да је извршио кривично дело несавестан рад у служби из члана 245. став 2. у вези става 1. КЗ РС, као и против ВВ1 и ВВ2. Друго ОЈТ у Београду је поднело захтев за спровођење истраге Кт.бр.2090/2002 од 01.04.2003. године, против осумњиченог АА, због постојања основане сумње да је у периоду од 24.03.1998. године, до 10.11.1999. године, у Београду, као министар Министарства финансија и веза Републике Србије, пропуштањем дужности надзора, иако је био дужан и морао бити свестан да услед тог пропуштања може наступити имовинска штета, која је у износу од 26.408.554,27 динара наступила на штету буџета Републике Србије, тако што је у својству наведеног министра пропустио дужност надзора над употребом и коришћењем новчаних средстава са посебног рачуна ЈЖТП “Београд”, а за куповину “10 кадровских станова” у вредности 15.581.981,27 динара, те износ од 10.826.573,00 динара предузећу “Желтурист” из Београда, на основу испостављених рачуна који су се односили искључиво на извршење угоститељских и хотелских услуга, чиме би извршио кривично дело несавестан рад у служби из чл. 245. став 2. у вези става 1. КЗ РС. Дописом Другог ОЈТ у Београду, Кт.2090/02 од 27.11.2003.године, обавештено је истражно одељење Другог општинског суда у Београду, да се враћају списи Ки.733/03 у предмету АА, а након обавештења Скупштине СЦГ да није прихватила предлог Одбора за имунитетска питања посланика АА, јер Скупштина СЦГ на 5. седници одржаној 20.06.2003.године, није прихватила предлог Одбора за имунитетска питања да се не примени имунитет посланика АА у предмету Кт.бр.2090/02. Дописом Кт.2090/02 од 17.02.2006.године, Друго ОЈТ у Београду, обавестило је истражно одељење да се враћају списи Ки.бр. 2747/03, а против АА, ВВ1 и ВВ2, те да заменик јавног тужиоца на основу члана 257. ЗКП одустаје од даљег гоњења именованих. Обавештењем Ки.2747/03 од 28.06.2006.године, истражни судија Другог општинског суда у Београду обавестио је АА о одустанку заменика јавног тужиоца Другог ОЈТ у Београду од даљег кривичног гоњења АА, због кривичног дела несавестан рад у служби из члана 245. став 2. у вези става 1. КЗ РС, у поступку који је вођен по захтеву јавног тужиоца Другог ОЈТ у Београду за спровођење истраге Кт.бр.2090/2002 од 01.04.2003. године.

Утврђујући да је Друго општинско јавно тужилаштво одустало од кривичног гоњења тужиоца дана 17.02.2006. године, те да тужени нису проверили информацију о постојању кривичног поступка пре објављивања спорног чланка, што су били дужни да учине сходно члану 3. Закона о јавном информисању, због чега у тренутку објављивања текста ( 27.06.2006. године), информација о кривичном гоњењу тужиоца представља нетачну и непотпуну информацију подобну да повреди част и углед тужиоца, првостепeни суд је закључио да тужиоцу сходно члану 79. Закона о јавном информисању припада право на накнаду нематеријалне штете без обзира што није тражио исправку информације, те применом члана 200. Закона о облигационим односима досудио накнаду због повреде угледа, части и повреда права личности путем медија у износу од 150.000,00 динара.

Међутим, по налажењу Апелационог суда, због погрешне примене материјалног права одлука првостепeног суда којом се тужиоцу досуђује накнада нематеријалне штете због повреде угледа и части није правилна, јер тужилац током поступка није доказао да је објављивањем спорног чланка дана 27.06.2006. године, трпео душевне патње које оправдавају досуђивање накнаде за овај вид нематеријалне штете. У тренутку објављивања спорне информације о вођењу кривичног поступка против тужиоца, тужилац није имао сазнања да је јавни тужилац одустао од кривичног гоњења, а о чему је информисан тек након објављеног чланка. Утврђена чињеница од стране првостепeног суда да је спорним чланком објављена непотпуна информација да се против тужиоца води кривични поступак, с обзиром да је јавни тужилац одустао од кривичног гоњења 17.02.2006. године, није довољан услов за признавање накнаде нематеријалне штете, већ је потребан додатни услов, односно да је повреда проузроковала последицу у виду душевних патњи које оправдавају признавање правичне новчане сатисфакције у смислу члана 200. Закона о облигационим односима. С тим у вези тужилац је био дужан да докаже да је управо објављеним чланком трпео такве душевне патње које би оправдавале досуђивање новчане накнаде као вида сатисфакције, а што тужилац није учинио. Чињеница да је против тужиоца био покренут кривични поступак и да је јавни тужилац одустао од кривичног гоњења пре објављивања спорног чланка, те мишљење тужиоца да кривични поступак представља његов политички прогон, као политичког противника, а како је то навео приликом саслушања, и евентуалне душевне патње због вођења тог поступка, не могу бити довољан доказ да је објављивањем спорног чланка тужилац трпео душевне болове, а ово тим пре што је чланак објављен у време када тужилац није имао сазнања о обустави поступка. С обзиром да тужилац није доказао да је објављивање спорног чланка имало последице које су објективно и субјективно за тужиоца настале, као и да је трпео душевне болове које би оправдавале признавање правичне новчане сатисфакције у смислу члана 200. Закона о облигационим односима, те да објављивањем информације није повређена претпоставка невиности прокламована у члану 37. Закона јавном информисању, Апелациони суд налази да је првостепeни суд погрешно применио одредбу члана 200. Закона о облигационим односима, због чега је применом члана 380. тачка 4. Закона о парничном поступку, уважио жалбу тужених и првостепeну пресуду у ожалбеном делу преиначио, одлучујући као у ставу првом изреке ове пресуде.

Приликом доношења овакве одлуке, овај суд је имао у виду и да је чланом 9. Закона о јавном информисању прописано да су носиоцима државних и политичких функција ограничена права на заштиту приватности која имају лица на која се односи информација, ако је информација важна за јавност, с обзиром на чињеницу да лице на које се односи информација врши одређену функцију, те да се у конкретном случају спорни чланак односи на лице које је обављало највише државне и политичке функције, због чега је неизбежно и свесно изложен помном испитивању сваке своје активности и од стране новинара и од стране најшире јавности.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је применом члана 149., 150 и 159. став 1. ЗПП, и Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката важећој у време обрачуна трошкова, при чему заједнички пуномоћник тужених има право на увећање за састав поднесака и приступ на рочишта на основу Тарифног броја 11 означене тарифе. Апелациони суд је оценио да оправдани трошкови туженог износе укупно 170.625,00 динара и то за састав 5 образложених поднесака у износу од по 7.500,00 динара, за заступање на 10 одржаних рочишта у износу од 9.375,00 динара и за приступ на 7 неодржаних рочишта у износу од 5.625,00 динара, због чега је решење о трошковима поступка преиначено на основу одредбе члана 387. тачка 3. и члана 161. ЗПП и одлучено као у ставу другом изреке ове пресуде.

Из изнетих разлога одлучено као у изреци.

Председник већа-судија
Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)