Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.03.2012.

Гж 663/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 663/12
07.03.2012.године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Сање Пејовић и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог "ББ", чији је пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној на пресуду Вишег суда у Београду П3 168/10 од 29.11.2011. године, у седници одржаној 07.03.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 168/10 од 29.11.2011. године у првом, четвртом и петом ставу изреке и предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3 168/10 од 29.11.2011. године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде угледа и части исплати износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења па до коначне исплате. Другим ставом изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев у делу за исплату законске затезне камате на досуђени износ почев од 11.06.2010. године па до 29.11.2011. године. Трећим ставом изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев за исплату нематеријалне штете преко досуђеног износа и то за износ од 400.000,00 динара, а до траженог износа од 500.000,00 динара, са законском затезном каматом од дана подношења тужбе. Четвртим ставом изреке наложено је туженом да у истом листу и на истој страни објави пресуду у складу са чланом 90. став 1. Закона о јавном информисању. Петим ставом изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 26.250,00 динара.

  Благовременом жалбом тужени је побијао први, четврти и пети став изреке ове пресуде из свих законских разлога.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 372. ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04, 111/09) који се примењује на основу члана 506. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11) и нашао да је жалба туженог основана.

У току првостепeног поступка је утврђено да је дана _. године у дневном листу „ Ало“ објављен текст са насловом „Потукла се деца _ и _“, са поднасловом „ _ ћерка и син имали окршај са _ и _ синовима“ у коме се наводи да је масовна туча на концерту Џеја Рамадановског у „Арени“ почела сукобом између ложе у којој су седели син и ћерка _ и друге ложе у којој су били синови _ и пок. _. Оценом изведених доказа првостепeни суд је утврдио да је објављена информација нетачна, јер тужилац, син _, није био тога дана на концерту из чега произилази да су информације објављене у спорном тексту неистините и подобне да повреде углед и част тужиоца, те је применом члана 3., 79. и 83. Закона о јавном информисању, тужиоцу на основу одредбе члана 200. Закона о облигационим односима, досуђена новчана накнада због претрпљених душевних болова услед повреде части и угледа у износу од 100.000,00 динара.

Међутим, по налажењу Апелационог суда, а што се основано указује у жалби туженог, првостепeни суд није утврдио све чињенице које су од значаја за одлучивање о постављеном тужбеном захтеву, због чега се није могла ценити правилна примена материјалног права, а из којих разлога је побијана пресуда морала бити укинута сходно члану 377. став 2. ЗПП.

Наиме, првостепeни суд није утврдио да ли је објављена неистинита информација имала за последицу настанак нематеријалне штете у виду душевних патњи које оправдавају признање новчане сатисфакције у смислу члана 200. Закона о облигационим односима. Ово из разлога што првостепени суд у ожалбеном делу пресуде признаје тужиоцу право на накнаду нематеријалне штете због повреде угледа и части у износу од 100.000,00 динара, а у разлозима наводи да тужиоцу припада право на накнаду нематеријалне штете због објављивања неистините информације, при чему применом члана 200. Закона о облигационим односима утврђује правичну сатисфакцију у износу од 100.000,00 динара и само наводи да је тужилац након објављивања информације морао да се суочи са коментарима и питањима пријатеља и познаника. Тужилац саслушан у својству парничне странке је само изјавио да су га пријатељи и познаници звали и питали да ли је учествовао у тучи, те да из чланка произилази да је неко ко је склон тучи, и да га је та неистина повредила, као и да није тражио објављивање деманта, јер је сматрао да за то нема сврхе. Постојање повреде права части и угледа због објављивања нетачне информације није довољан услов за признавање накнаде нематеријалне штете већ је потребан додатни услов, односно да је повреда проузроковала последицу у виду душевних патњи које оправдавају признавање правичне новчане сатисфакције у смислу члана 200. Закона о облигационим односима. Код процене постојања душевних патњи као услова за досуђивање новчане накнаде штете у смислу члана 200. Закона о облигационим односима потребно је оценити све последице које су објективно и субјективно за оштећено лице настале, као и обим и јачину душевних патњи због настале повреде. Ради правилног утврђења чињеничног стања било је потребно ценити тежину и значај информације, друштвени професионални положај тужиоца, његово породично стање, објективне и субјективне последице објављивања неистините информације и све друге околности које у том смислу могу бити од значаја за процену тежине штетне последице. Такође, првостепeни суд није приликом одмеравања накнаде ценио чињеницу да је тужилац имао право да у смислу члана 47. Закона о јавном информисању захтева објављивање одговора одговора односно исправке неистините и увредљиве информације ради отклањања или бар ублажавања њених последица, те да ли би коришћењем ових права тужилац у конкретном случају постигао пуну сатисфакцију за претрпљену неимовинску штету. Првостепена пресуда у ожалбеном делу не садржи разлоге управо о душевним патњама које у конкретном случају оправдавају признавање новчане сатисфакције као накнаде нематеријалне штете због повреде права личности објављивањем неистините информације. Изостанак разлога о томе, чини да се законитост и правилност првостепeне пресуде у ожалбеном делу не могу испитати што представља и битну повреду одредби из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП-а на коју се указује у жалби.

Првостепени суд ће у поновном поступку оценом изведених доказа поред повреда права личности објављивањем неистините информације, а о чему је правилно закључио, утврдити да ли је та повреда проузроковала последицу у виду душевних болова које оправдавају признавање права на новчану сатисфакцију у смислу члана 200. Закона о облигационим односима, при чему ће имати у виду да је сходно члану 223. ЗПП на тужиоцу терет доказивања настале штете. Наиме, одредбом члана 79. Закона о јавном информисању прописано је да свако лице на које се односи нетачна, непотпуна или друга информација чије објављивање у складу са овим законом забрањено, као и лице коме није објављена исправка, одговор или друга информација, чије објављивањем има право да тражи од јавног гласила, у складу са овим законом, а које због њеног објављивања односно необјављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог закона, независно од других правних средстава које том лицу стоје на располагању. Како право на накнаду штете у овом случају нематеријалне, зависи од чињенице да ли је повреда проузроковала последицу у неком од видова те штете у смислу општег прописа и одредаба Закона о јавном информисању (члан 79.) то ће првостепeни суд, имајући у виду све околности конкретног случаја, закључити оценом изведених доказа о последицама повреде и права на новчану сатисфакцију у смислу члана 200. Закона о облигационим односима. Након што поступи на описани начин, првостепeни суд ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју ће дати јасне и потпуне разлоге.

Одлука о трошковима поступка је укинута, јер зависи од коначног исхода овог спора.

Из изнетих разлога, применом члана 376. и 377. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа -судија
Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)