Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.11.2012.

Гж 7223/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7223/12
07.11.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Драгане Маринковић и Сање Пејовић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против тужених Друштва за новинско-издавачку делатност „Нин" д.о.о. Београд, улица Жоржа Клеменсоа бр. 19, чији је статутарни заступник ББ и ББ1, главног и одговорног уредника недељника „Нин" Београд, улица Жоржа Клеменсоа бр. 19, које заступају пуномоћник БА и БА1, адвокати, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужиоца и тужених изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П3 121/11 од 04.07.2012. године, у седници одржаној 07.11.2012. године, донео је


ПРЕСУДУ

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 121/11 од 04.07.2012. године у делу трећег става изреке тако што обавезују тужени Друштво за новинско-издавачку делатност „Нин" д.о.о. Београд и ББ1, главни и одговорни уредник недељника „Нин" Београд да тужиоцу АА на име накнаде нематеријалне штете за душевне болове због повреде части и угледа солидарно исплате износ од 100.000,00 динара у року од 8 дана од дана пријема ове пресуде.
ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ иста пресуда у ставу првом изреке тако што се ОДБИЈА тужбени захтев којим је тражено да се обавежу тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на приватан живот солидарно исплате износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана 04.07.2012. године као дана пресуђења до коначне исплате.
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ иста пресуда у ставу другом изреке, као и у преосталом делу трећег става изреке којим је одбијен тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете на име душевних болова због повреде части и угледа у износу од 50.000,00 динара.
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужиоца и тужених и ПОТВРЂУЈЕ решење о трошковима поступка из петог става изреке наведене пресуде.
ОДРЕЂУЈЕ СЕ да свака странка сноси своје трошкове другостепеног поступка.


Образложење
Пресудом Вишег суда у Београду П3 121/11 од 04.07.2012. године, ставом првим изреке обавезани су тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на приватан живот, солидарно исплате износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 04.07.2012. године, као дана пресуђења до коначне исплате. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавежу тужени да тужиоцу исплате разлику преко досуђеног износа у претходном ставу, а до траженог износа од 300.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на приватан живот, односно за износ од још 200.000,00 динара, као неоснован. Трећим ставом изреке одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавежу тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за душевне болове због повреде части и угледа, солидарно исплате износ од 150.000,00 динара, као неоснован. Четвртим ставом изреке одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавежу тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете на име дела добити остварене објављивањем текста, солидарно исплате износ од 50.000,00 динара, као неоснован. Петим ставом изреке обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 52.300,00 динара.
Благовременом жалбом тужени су побијали наведену пресуду у ставу првом и петом изреке из свих законских разлога.
Благовременом жалбом тужилац је побијао други , трећи и пети став изреке наведене пресуде због погрешне примене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања.

Одговором на жалбу тужени су предложили да се жалба тужиоца одбије као неоснована.
Испитујући првостепену пресуду у побијаном делу у смислу члана 372. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС" број 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС" број 72/11) Апелациони суд је нашао да су жалбе делимично основане, а делимично неосноване.
Првостепени суд при доношењу побијаног дела пресуде није учинио неку од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. Закона о парничном поступку, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а неосновано се жалбом тужених указује на битну повреду поступка из тачке 12. ове законске одредбе. Изрека првостепене пресуде у побијаном делу је јасна и разумљива и није противречна изнетим разлозима о битним чињеницама, који су јасни и потпуни, међусобно сагласни и непротивречни садржини изведених доказа, те се њена законитост и правилност у том делу могу испитати.
Оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је у недељнику „Нин" бр. _ од _. године објављен текст са насловом „ Зелена чоја очаја", изнад кога се налази фотографија на којој је тужилац, да текст говори о проблему коцке у друштву, патолошком коцкању, врстама коцке и лечењу од зависности, о уређености правне стране игара на срећу код нас, као и о проблему „On line" коцкања, да је предметна фотографија снимљена на отварању „Гранд касина у Београду", које се догодило неколико месеци пре настанка предметног текста и објављивања фотографије уз њега. Тужени „ Нин" д.о.о. је издавач недељника „Нин", а тужени ББ1, главни и одговорни уредник наведеног недељника. Предметна фотографија на којој је тужилац послужила је као илустрација наведеног текста који говори о проблему коцке у друштву, а не као илустрација јавног скупа на ком је снимљена и објављена је без сагласности лица на које се односи. Тужилац се именом не помиње у било ком делу предметног текста, нити се текст на њега односи, а што се види у делу текста који описује стање и понашање играча за коцкарским столом, јер не одговара броју, полу, стању и понашању играча за коцкарским столом на предметној фотографији. На основу извештаја о продатом тиражу недељника „ Нин" утврђено је да објављивање наведене фотографије на којој се налази тужилац није допринело остваривању добити у конкретном случају.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да је објављивањем предметне фотографије повређено право тужиоца на приватност и лични запис јер је предметна фотографија објављена за друге циљеве, а не поводом ког је снимљена, без сагласности лица које се на фотографији налази. Применом правила из члана 200. Закона о облигационим односима закључио је да тужиоцу припада правична новчана накнада нематеријалне штете због повреде права приватности у досуђеном износу. Предметни текст објављен уз фотографију по налажењу првостепеног суда, није могао тужиоцу проузроковати нематеријалну штету у виду повреде части и угледа јер објављена фотографија није подобна да код просечног читаоца изазове негативно мишљење или негативан став према тужиоцу из разлога што представља само илустрацију текста у коме се тужилац не помиње нити се текст на њега односи.
По налажењу Апелационог суда првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање, а затим правилно закључио да је предметна фотографија на којој се налази тужилац настала на отварању „Град касина у Београду" и објављена као илустрација текста који говори о проблему коцке у друштву, а не као илустрација јавног скупа на ком је снимљена и објављена без сагласности лица које се на фотографији налази и које је препознатљиво. Међутим, по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је из тако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, због погрешне примене материјалног права, извео погрешан закључак о праву тужиоца на накнаду нематеријалне штете због повреде права на приватност и лични запис. Одредбом члана 43. Закона о јавном информисању прописано је да се информација из приватног живота, односно лични писани запис (писмо, дневник, забелешка, дигитални запис и слично), запис лика (фотографски, цртани, филмски, видео, дигитални и слично) и запис гласа (магнетофонски, грамофонски, дигитални и слично) не може објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чије речи, лик, односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице. Међутим, одредбом члана 45. наведеног Закона прописано је да се изузетно од члана 43. Закона, информација из приватног живота, односно лични запис, може објавити без пристанка лица на које се односи, ако се лице није противило прибављању информације, односно прављењу записа иако је знало да се то чини ради објављивања или ако се ради о запису са јавног скупа. Поред тога одредбом члана 46. наведеног Закона прописано је да у случају повреде права на приватни живот, односно права на лични запис, лице чије је право повређено може тужбом против одговорног уредника јавног гласила захтевати, поред осталог накнаду материјалне и нематеријалне штете, а од оснивача јавног гласила део добити остварене објављивањем личног записа или података из приватног живота. Из наведених материјално-правних одредаба произилази да тужени „Нин" д.о.о. као издавач јавног гласила није пасивно легитимисан за накнаду нематеријалне штете због повреде права приватности, повредом права на запис лика, јер се ова накнада штете може захтевати од одговорног уредника јавног гласила. Међутим, како се у конкретном случају ради о фотографији са отварања „Град касина у Београду" то сагласност за објављивање фотографије није била потребна од лица чији се лик на објављеној фотографији препознаје, јер се ради о фотографском запису са јавног скупа ( члан 45. тачка 10. Закона о јавном информисању), а не о индивидуалном снимку, нити се тужилац противио прављењу записа иако је могао знати да се то чини ради објављивања у циљу информисања о државном скупу ( члан 45. тачка 6. наведеног Закона), имајући у виду чињенице утврђене у првостепеном поступку у погледу околности у којима је предметна фотографија усликана. Због тога нису испуњени законски услови за накнаду нематеријалне штете тужиоцу због повреде права приватности, односно права на лични запис лика ни према одговорном уреднику јавног гласила.
По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је такође из правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања извео погрешан закључак да тужилац нема право на накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа јер у предметном тексту, који говори о проблему коцке у друштву, тужилац није поменут, нити се текст на њега односи, нити је означен као коцкар, иако је предметна фотографија објављена као илустрација текста, али код просечног читаоца не изазива негативно мишљење или било какав негативан став према тужиоцу. Управо из утврђених чињеница да објављени текст говори о проблему коцке у друштву, патолошком коцкању, врстама коцке и лечењу зависности, о правној уређености игара на срећу и о проблему „On line" коцкања, те да је предметна фотографија на којој је тужилац, објављена као илустрација текста, упућују на супротан закључак о постојању повреде права на част и углед. Објављивањем фотографије са ликом тужиоца уз предметни текст, наведена информација је учинила препознатљивим субјекат информације, овде тужиоца и довела га у везу са проблемом коцке у друштву, као негативном појавом, о чему се пише у предметном тексту. За препознатљивост субјекта информације није било нужно навођење имена, већ је био довољан снимак његовог лика, а потреба обавештавања јавности била би задовољена извештавањем о самој појави, без идентификовања конкретног лица. Довођењем тужиоца у везу са проблемом коцке у друштву као негативном појавом, повређена је његова част и углед, стварањем погрешне представе о њему. Када је информација таква да доводи у питање нечију част и углед, тада није на субјекту информације да доказује неистинитост те информације о себи, него на ономе ко информацију објави да докаже да је она истинита. Чланом 79. Закона о јавном информисању предвиђено је да свако лице на које се односи нетачна, непотпуна или друга информација чије је објављивање у складу са овим Законом забрањено, а које због њеног објављивања, односно необјављивања трпи штету има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог Закона независно од других правних средстава која том лицу стоје на располагању. Новинар, одговорни уредник и правно лице које је оснивач јавног гласила, који су пре објављивања са пажњом применом околностима могли утврдити неистинитост или непотпуност информације, солидарно одговарају за материјалну и нематеријалну штету проузроковану објављивањем информације, а иста обавеза постоји када је штета проузрокована недопуштеним објављивањем истините информације ( из приватног живота, пребацивање за извршено кривично дело и друго), као и у другим случајевима недопуштеног објављивања информација. Полазећи од наведеног и применом правила из члана 200. Закона о облигационим односима, тужилац по налажењу овог суда има право на правичну новчану накнаду за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа у износу од 100.000,00 динара, према тежини повреде, начину на који је учињена као и садржини неистините информације.

Већа новчана накнада преко наведеног износа била би непримерена. Тужилац би имао право и на законску затезну камату на наведени износ од дана пресуђења до исплате, али побијаном пресудом у ставу трећем изреке није одлучено о траженој камати, а тужилац није у законом прописаном року предложио доношење допунске пресуде у односу на тај део тужбеног захтева, па се у смислу члана а 343. ЗПП-а има сматрати да је у том делу повукао тужбу.
Због свега наведеног, овај суд је применом члана 380. став 1. тачка 3. и 4. и члана 375. ЗПП-а одлучио као у изреци. Одлука о трошковима првостепеног поступка је правилна имајући у виду успех странака у спору, а с обзиром на успех странака у другостепеном поступку, овај суд је одлучио да свака странка сноси своје трошкове другостепеног поступка.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)