Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.02.2012.

Гж 778/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 778/12
09.02.2012.
Б Е О Г Р А Д

 


У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа АБ, адвокат, против тужених Новинског издавачког друштва "ББ", кога заступа директор ББ, и ББ1, главног и одговорног уредника "ББ", које заступа БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П3.179/10 од 10.11.2011. године, у седници већа одржаној 09.02.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

Одбијају се као неосноване жалбе странака и потврђује пресуда Вишег суда у Београду П3.179/10 од 10.11.2011. године у ставу првом, другом, делу става трећег изреке којим је одбијен захтев за исплату законске затезне камате на износ од 200.000,00 динара почев од подношења тужбе 17.06.2010 године до пресуђења 10.11.2011. године, ставу четвртом и петом изреке.

Укида се пресуда Вишег суда у Београду П3.179/10 од 10.11.2011. године у делу става трећег изреке којим је одбијен захтев за исплату законске затезне камате на износ од 200.000,00 динара почев од пресуђења 10.11.2011. године до исплате.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.179/10 од 10.11.2011. године ставом првим изреке обавезани су тужени да на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене психичке болове настале објављивањем информација солидарно тужиљи исплате 200.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 10.11.2011. године до исплате. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете за износ од 800.000,00 динара са каматом од подношења тужбе до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 200.000,00 динара почев од подношења тужбе 17.06.2010. године до исплате. Ставом трећим изреке обавезан је тужени Новинско издавачко друштво "ББ" да преко одговорног уредника објави правноснажну пресуду Вишег суда у Београду у првом следећем издању након доношења пресуде. Ставом четвртим изреке обавезани су тужени да тужиљи накнаде трошкове парничног поступка у износу од 27.970,00 динара.

Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили тужени, у усвајајућем делу, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права и тужиља у одбијајућем делу, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04 и 111/09) који се примењује на основу чл. 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС“72/2011) и налази да жалба туженог није основана, а да је жалба тужиље делимично основана у делу одлуке о камати.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 истог Закона на коју се жалбом тужених неосновано указује. Побијана одлука је потпуна, јасна и непротивуречна. Садржи разлоге о свим одлучним чињеницама.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је 01.06.2010. године на 12 страни новинског листа „ББ“ објављен текст под насловом „_ је паразит и лажов“ са поднасловом „_ љута на бившег супруга и тврди да је тек сад показао право лице“ у ком је наведено „_ су веома погодиле те денсерове приче у медијима од како је прексиноћ напустио _“. „Показао је своје право лице. Знала сам какав је, а сад су сви видели ко је и шта је. Он је велики паразит и лажов и хвала драгом Богу што сам нашла сродну душу ВВ, кога моја деца обожавају“. У делу текста са насловом „_ и _ у вези“ се наводи да је _ и _ ћерка _ у вези са _, _ и _ сином и да је тужиља изјавила „Могу вам рећи да сам веома срећна што је моја ћерка у вези са сином наше фолк диве који је јако леп и културан дечко“. Поводом спорног текста тужиља је 02.06.2010. године поднела захтев за објављивање одговора на информацију главном и одговорном уреднику листа „ББ“ у ком се наводи „Изјава _ у вези са њеним супругом _ и наводном емотивном везом њене ћерке _ и _, сина фолк звезде _“ у потпуности је измишљена! Из тог разлога и због обавештавања јавности даје се следећи одговор: Наводна изјава _ је потпуна неистина, а нико од новинара "ББ" није ни контактирао _ чиме је јавно гласило "ББ" и аутор текста грубо прекршио правило обавезне новинарске пажње. Циљ аутора текста очигледно је био да дезинформише јавност сензационалистичком причом због чега ћемо заштиту наших права затражити пред надлежним кривичним и парничним судом“. Захтев је поднет путем „и-мејл“ поруке са адресе тужиљиног тадашњег вереника ВВ.

Тужиља је контактирала ГГ, уредника „_ рубрике“ у којој је објављен спорни текст и тражила објављивање демантија, а исти је одговорио да верује свом новинару и одговор на информацију није објављен. Тужени ББ1, главни и одговорни уредник туженог Новинског издавачког друштва "ББ" је у исказу навео да је био упознат са захтевом тужиље за објављивање одговора на информацију и њеном тврдњом да није дала спорне изјаве. Ауторка чланка ДД је током поступка тврдила да је јој је тужиља изјаве, које су предмет спорног чланка саопштила путем „смс“ поруке на број телефона 063284007 и да је више пута покушала да ступи у контакт са тужиљом, али у томе није успела. Заменик главног и одговорног уредника „_ рубрике“ који је у време објављивања спорног чланка, у одсуству ГГ обављао послове главног уредника ове рубрике, навео је му је аутор чланка показала преписку са тужиљом и да је, када се одређена особа не јавља на телефон, пракса да се комуникација одвија путем „смс“ порука. Према допису компаније „Теленор“ доо од 28.03.2011. године, почев од 21.09.2009. године власник броја _ је правно лице "ВВ" са седиштем у _. Тужиља је у исказу навела да је наведени број телефона користила 6-7 година пре спорног догађаја, да изјаве које су предмет спорног чланка није писала, поготову јер се ради о њеној ћерки која је имала непријатности поводом овог догађаја. У погледу навода који се тичу њеног бившег супруга тужиља је истакла да се уплашила како ће он реаговати с обзиром на то да су прошли кроз буран развод и да су имали великих проблема у браку те да јој је лакнуло када је сазнала да није поверовао у њену наводну изјаву. Тужиља није имала проблема око пословних ангажмана, али је због коментара упућених од пријатеља и осталих новинара као и коментара објављених на форумима била потрешена и имала је здравствених проблема. Из достављених новинских чланака других издавача утврђено је да су информације о приватном животу тужиље и њеног бившег супруга биле објављиване у другим новинама.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно је побијаном одлуком примењено материјално право и то одредбе чл. 3, 79, 80 Закона о јавном информисању и чл. 200 Закона о облигационим односима делимичним усвајањем и делимичним одбијањем тужбеног захтева за накнаду нематеријалне штете.

Из изведених доказа произлази да је ауторка текста о спорним изјавама тужиље сазнала из „смс“ поруке. Број телефона са ког су поруке послате је у именику ауторке текста заведен као тужиљин, али га ауторка текста није користила око 5 година. Ауторка текста је до објављивања позивала тај број телефона, али се нико није јављао. И поред тога, објављен је текст у ком су изјаве садржане у „смс“ порукама приписане тужиљи. Оваквим поступањем прекршена је обавеза новинарске пажње прописана чл. 3 Закона о јавном информисању. „Смс“ порука не може се сматрати поузданим извором информација, јер не гарантује идентитет пошиљаоца. Није неуобичајено да корисници услуга мобилне телефоније мењају бројеве телефона, а поруку може да откуца и пошаље било ко, а не само власник броја. Из потврде телефонског оператера произлази да је почев од 7 месеци пре објављивања текста власник предметног телефонског броја треће (правно) лице. Ради провере порекла и истинитости информације садржане у „смс“ поруци, стандард новинарске пажње подразумева да се ступи у контакт са особом од које изјава наводно потиче.

Објављивањем спорног чланка тужиљи је приписана изјава којом износи мишљење о свом бившем супругу са елементима увреде и изјава којом се коментарише емотивни живот њене ћерке. Изјаве су објављене као цитат тужиљиних навода, у првом лицу. Приписивањем тужиљи изјава које није дала, повређен је њен идентитет као право личности. Другоме се не могу приписивати изјаве, мишљење и идеје које нису његове, без обзира на садржај. Свако има право да буде оно што јесте и право да не буде оно што није. Измишљени интервју је атак на идентитет, подобан да проузрокоје штету, чиме су се стекли услови за накнаду по чл. 79 Закона о јавном информисању, како је правилно нашао првостепени суд, а супротно наводима жалбе тужених.

Супротно наводима жалбе тужених, не постоји оправдан интерес јавности да зна о приватном животу тужиље, у смислу чл. 4 Закона о јавном информисању. Јавност у сваком случају нема интерес да се у медијима идентитету одређене личности приписују изјаве које не потичу од те личности. Околност да је лични живот тужиље био тема у новинама, не даје за право туженима да тужиљи припишу изјаву коју она није дала и пристала да се јавно објави.

Жалбом тужених се неосновано истиче да тужени ББ1, као главни и одговорни уредник у време објављивања информације, не може бити одговоран за садржај рубрике која има свог уредника, наведеног у импресуму. У смислу чл. 30 став 2 Закона о јавном информисању, главни уредник је одговорни уредник јавног гласила. Чланом 80 Закона о јавном информисању прописана је солидарна одговорност новинара, одговорног уредника и правног лица оснивача јавног гласила који су пре објављивања са пажњом примереном околностима могли утврдити неистинитост или непотпуност информације. Из исказа ГГ произлази да није био присутан у време објављивања спорног текста, па је у одсуству уредника рубрике одговоран главни и одговорни уредник јавног гласила. ББ1 је у исказу појаснио принцип рада туженог јавног гласила и навео да главни уредник или његов заменик са уредницима рубрика држи колегијум два пута дневно, први пут око 10,00 ујутро када се договара план за сваку рубрику, а након тога у 14,00 сати, пре прелома листа. Имајући у виду начин на који је спорна информација прибављена, одсуство разлога хитности, постојала је могућност да субјекти из чл. 80 Закона о јавном информисању пре објављивања са пажњом примереном околностима утврде порекло и истинитост информације, што су пропустили да учине. Стога постоји њихова солидарна одговорност за повреду права личности тужиље.

Имајући у виду карактер и садржину приписаних изјава, које се обе односе на породични живот тужиље, околност да је тужиља као последицу поступања тужених трпела коментаре околине, услед којих се потресла што је животно и логично те да су тужени одбили да објаве њен одговор на информацију, проузрокована штета оправдава усвајање захтева за објављивање пресуде и досуђивање новчане накнаде у смислу чл. 90 ст 1 Закона о јавном информисању и 200 ЗОО. Првостепени суд је правилно нашао да правична новчана накнада износи 200.000,00 динара, а супротни наводи жалби странака о висини накнаде нису основани. Досуђени износ је одмерен правилном применом чл. 200 ЗОО, оценом свих околности, значаја повређеног добра, имајући у виду циљ накнаде нематеријалне штете, водећи рачуна да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. Преко досуђеног износа новчане накнаде, захтев је правилно одбијен као превисоко постављен.

Правилно је одбијен и захтев за досуђивање камате почев од подношења тужбе до пресуђења, супротно наводима жалбе тужиље. Иако се обавеза накнаде штете сматра доспелом од тренутка када је штета проузрокована (чл. 186 ЗОО), висина накнаде нематеријалне штете је опредељена према критеријумима важећим у време доношења одлуке, чиме је обухваћена накнада за доцњу до пресуђења па законска затезна камата тече од доношења побијане одлуке, у смислу чл. 277 ЗОО. Стога је првостепени суд правилно побијаном пресудом у ставу првом изреке досудио тужиљи главни дуг са каматом од 10.11.2011.године, али је погрешном применом материјалног права ставом трећим изреке одбио захтев за исплату законске затезне камате на досуђени износ за исти период, почев од пресуђења до исплате, због чега је одлука о камати у том делу укинута.

Одлука о трошковима поступка је донета правилном применом чл. 149 и 150 ЗПП.

Са изнетих разлога, применом чл. 375 ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке, а применом чл. 373 став 1 тачка 3 ЗПП као у ставу другом изреке.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)