Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.02.2013.

Гж 7888/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7888/2012
Дана 26.02.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Марине Говедарица, председника већа, Миланке Вукчевић и Снежане Живковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених “Press dnevne novine'' д.о.о., из Београда, ул. Краљице Марије бр.1/14, ББ, “Press publishing group'' д.о.о., из Београда, ул. Краљице Марије бр.1/14 и ББ1, чији је заједнички пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужених “Press dnevne novine'', ББ и “Press publishing group'', изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.351/10 од 04.09.2012. године, у седници већа одржаној дана 26.02.2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.351/10 од 04.09.2012. године у ставу првом изреке, па се ОБАВЕЗУЈУ тужени “Press dnevne novine'' д.о.о., и ББ, из Београда да тужиоцу АА, из Београда, солидарно исплате на име накнаде штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 04.09.2012. године до исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом извршења, док се за износ од 50.000,00 динара са законском затезном каматом тужбени захтев тужиоца, ОДБИЈА КАО НЕОСНОВАН.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.351/10 од 04.09.2012. године у ставу трећем изреке, па се ОБАВЕЗУЈЕ тужени “Press publishing group'' д.о.о., из Београда да тужиоцу АА, исплати на име накнаде штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 04.09.2012. године до исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом извршења, док се за износ од 50.000,00 динара са законском затезном каматом,тужбени захтев тужиоца, ОДБИЈА КАО НЕОСНОВАН.

ОДБИЈА СЕ жалба тужених “Press dnevne novine'' д.о.о., ББ и “Press publishing group'' д.о.о., као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу шестом изреке пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.351/10 од 04.09.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца па су обавезани тужени “Press dnevne novine'' и ББ да тужиоцу солидарно исплате износ од 150.000,00 динара на име накнаде штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части, са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате. Ставом другим, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се ови тужени обавежу на исплату накнаде штете за износ од 100.000,00 динара са каматом, као неоснован. Ставом трећим је делимично усвојен тужбени захтев и обавезан тужени “Press publishing group'' да тужиоцу плати износ од 150.000,00 динара на име накнаде штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части, са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом четвртим је одбијен тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени ББ1 обавеже да солидарно са туженим “Press publishing group'' да му плати на име накнаде штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части укупан износ од 250.000,00 динара. Ставом петим је одбијен тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени “Press publishing group'' д.о.о. на исплату штете преко досуђеног износа а за износ од 100.000,00 динара са каматом, као неоснован. Ставом шестим су обавезани тужени “Press dnevne novine'', ББ и “Preess publishing group'' да тужиоцу накнаде трошкова парничног поступка у укупном износу од 114.600,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења до исплате а ставом седмим је тужилац обавезан да туженом ББ1 накнади трошкове парничног поступка у износу од 35.625,00 динара.

Против ове пресуде благовремено су жалбу изјавили тужени “Press dnevne novine'', ББ и “Press publishing group'' због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је на жалбу писмено одговорио.

Испитујући правилност пресуде у смислу члана 372 ЗПП, (“Службени гласник РС'' 125/04 и 111/09) који се примењује на основу члана 506 став 1 важећег ЗПП (“Службени гласник РС'' бр.72/11), Апелациони суд је нашао да је жалба тужених основана.

У проведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене чланом 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази у смислу члана 372 став 2 ЗПП а због којих би сe побијана пресуда морала укинути.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је био председник Владе Републике Србије у периоду март 2003. - март 2004. година. Крајем 2006. године, односно почетком 2007. године тужилац је основао као сувласник фирму “Кућа _ чији је први назив био “_ _ић''. Док је тужилац обављао функцију председникa Владе, донета је Уредба о коришћењу подстицајних средстава за подизање засада винове лозе, а на основу исте 2007. године тужиоцу су одобрена бесповратна средства – субвенција у износу од 41.000.000,00 динара што је у то време представљало противвредност 525.000,00 евра. Субвенција је додељена за подизање производних засада винове лозе. Дана _. године у дневном листу “Press dnevne novine'' објављен је текст под насловом “Држава да истражи: како је АА постао милионер'', у чијем уводу је наведено да је бивши премијер АА пре седам година говорио да живи само од плате, а да данас има милионски вредан виноград и вози _ вредан 70.000,00 евра. У тексту је даље наведено да је бивши српски премијер за седам година од скромног државног службеника који живи само од плате, како је сам себе описивао, израстао у милионера и крупног земљопоседника, да АА одбија да конкретно објасни порекло своје имовине, да постоји неслагање између онога што је пријавио у својој имовинској карти ступајући на место премијера 2003. године и онога чиме се данас јавно хвали да поседује, односно да се представља као власник 47 ха винограда у _ који вреди најмање 1,5 милиона евра, да има фирму која увози вина из Јужне Америке, да живи у луксузној кући у елитном делу _ и вози џип “_'' који кошта више од 70.000,00 евра. И после овог чланка тужени “Press dnevne novine'' је наставио да пише о тужиоцу, па је тако у периоду од 20.02.2010. до 04.03.2010. године, објављено више чланака у којима су понављани наводи из чланка од _. године. Текстови су излазили под насловом “Афера _''. Поново је наведена сума коју је тужилац добио на име подстицајних средстава, објављене су изјаве више актуелних политичара, па и тадшњег председника републике Бориса Тадића, о "случају _ић'', тужиоцу су постављана питања у вези добијене субвенције и наглашено да упорно одбија да се на иста изјасни. У написима су наведене и изјаве представника винарија у којима истичу да никада нису успели да добију помоћ, односно средства од државе а нарочито не у износу у коме су средства додељена тужиоцу. У једном од текстова наведено је да је тужилац у једном интервју признао да је још док је био премијер одлучио да се бави винарским послом, да је за његовог мандата донета Уредба на основу које је 2007. године добио бесповратно стимулацију од 41.000.000,00 динара, и да је тужилац тако свесно или несвесно признао да је злоупотребио функцију председника Владе да би себи створио што боље услове за улазак у винарски посао.

Утврђено је и да је у колумни “Доста злочина'' чији је аутор тужени ББ а која је објављена у дневном листу “Press '' дана _. године под насловом “Тајкун _ић'' и поднасловом “То што АА данас и овде није тема ни за кога осим за “Press'' говори све о овој земљи'' наведено и да нико из власти, Пореске управе и Управе за спречавање прања новца нити из медија не види ништа чудно у томе што је АА данас бахати мултимилионер, а да је садам година пре тога у премијерској карти пријавио само државну плату, део татине куће и стара кола, те да је то најбољи доказ наше свеопште пропасти. Наводи се да је “случај АА'' на заправо најконкретнији могући начин показао да је Србија заробљена у смртоносној мрежи коју су око свих у Србији исплели васколики корумпирани скотови, те да се даље поставља питање шта треба да се деси па да неко у овој земљи истражи порекло богатства политичара, садашњих и бивших, шта треба да се деси па да неко од политикантских лелемуда омасти затворске букагије и докле ће полиција да се бави само “ситном боранијом'', само директорима малих фирми који су исплатили плату на црно и само власницима СТР који су починили страшне злочине неиздавајући фискални рачун. Постављено је и питање шта је то конкретно проблем за државу да истражи порекло богатства бившег премијера АА, те каква се то мрачна прича крије иза његових милиона и ко би све то пао заједно са њим, па се системски заташкава оно што би у свакој нормалној демократској држави била велика легитимна афера. У колумни је поновљено да је АА, онда када је стицајем страшних околности постао први случајни премијер у историји Србије, јавно саопштио да нема ништа осим своје и женине државне плате а да се данас шепури наоколо у џипу од 70.000,00 евра као успешни бизнисмен милионер. Постављено је и питање како то да нико не види ништа чудно у томе што је држава Србија 2007. године АА поклонила 500.000,00 евра за његов виноград.

Из исказа тужиоца је утврђено да у вези са добијеном субвенцијом против њега није вођен било какав поступак од стране одговарајућих инспекција или неког другог државног органа, да је након објављивања спорних текстова извршен инспекцијски преглед од стране Министарства пољопривреде, Министарства финансија и Пореске полиције и да није пронађена било каква неправилност у пословању “Кућа вина _ић'' нити других привредних субјеката у којима је сувласник.

Наведено чињенично стање утврђено је потпуно и поуздано и оно произилази из доказа у списима које је првостепени суд ценио у смислу члана 8 ЗПП. Наводима жалбе у којој нису истицане нове чињенице, нити предложени нови докази у смислу члана 359 став 1 ЗПП, утврђено чињенично стање није доведено у сумњу.

Првостепени суд је правилно применио материјално право – одредбе чл.3, 79 и 83 Закона о јавном информисању, када је нашао да су тужени “Press dnevne novine'', као оснивач дневног листа "Press'', и ББ, као главни уредник и аутор, солидарно одговорни за објављивање колумне “Доста злочина'' у дневном листу "Press'' дана _. године.

На основу анализе и оцене доказа првостепени суд је извео правилан закључак да су овим текстом повређени част и углед тужиоца. Правом на част је човек заштићен од нечовечног третирања, а правом на углед се штити од стварања погрешне представе која нарушава његово добро име.

Неосновано се жалбом указује да објављени текст по својој садржини представља натпис који не поседује способност да повреди част и углед тужиоца. Ово стога што је у спорном тексту аутор писао о тужиоцу на непримерен начин употребљавајући увредљиве и омаловажавајуће изразе (“бахати мултимилинер'', “корумпирани скотови'', “политикански лелемуди''), па се такав начин писања  не може правдати интересом јавности да буде обавештена о свим важним и актуелним догађајима.

Како је наведени текст писан на сензационалистички начин узнемирио тужиоца а имајући у виду значај повређеног добра, начин на који је повреда учињена, тираж листа, јачину душевних болова које је тужилац трпео објављивањем ове колумне, принцип индивидуализације штете, чињеницу да тужилац није тражио исправку објављених информација нити уложио деманти, износ од 100.000,00 динара, досуђен ставом првим изреке ове пресуде, представља правичну новчану накнаду адекватну трпљењу којем је тужилац био изложен. Досуђени износ је у складу са циљем коме накнада служи и у свему је одмерен према чл.200 Закона о облигационим односима. Досуђивањем већег износа погодовало би се тежњама које нису спојиве са природом и друштвеном сврхом којој накнада служи. Стога је одбијен тужбени захтев тужиоца преко досуђеног износа за износ од 50.000,00 динара, као превисоко одмерен и самим тим неоснован.

Приликом одлучивања, Апелациони суд је оценио да су основани жалбени наводи којима се указује да су остали текстови који су објављени у дневном листу "Press'' писани у циљу обавештавања јавности о свим важним и актуелним догађајима.

Интерес јавности јесте да се у медијима износе сумње, ако постоје, у законитост рада појединих државних функционера и уопште јавних личности, како би се на тај начин отворила шира дискусија о конкретном проблему, на демократски начин формирало јавно мњење и скренула пажња надлежним органима на одређене појаве и догађаје. Тужилац јесте јавна личност, и с обзиром на то као и на функцију коју је вршио, мора бити спреман на критику од стране медија, нарочито када се та критика односи на посао којим се бави, односно ако је повезана са његовим понашањем у периоду док се налазио на политичкој функцији. Тужилац је требало јавности да пружи одговоре у погледу сумњи које су тужени изнели, а као јавна личност мора толерисати и трпети више него остали грађани јер је слобода информисања већа када се ради о јавним и политичким личностима него о приватним лицима. Али, ни она није неограничена јер ни јавне личности нису у потпуности лишене права на приватност. У сваком конкретном случају мора се утврдити постојање претежне потребе да се информације објаве у интересу јавности, односно да се не објаве и да буду недоступне јавности. Сужавање права тужиоца на необјављивање неких информација из његовог живота и рада тзв. сужење приватности, проистиче из државне и политичке функције коју је годинама вршио и утицаја и моћи које је сходно томе имао. Тужени не могу трпети било какве санкције због писања о тужиоцу и изношења информација које тужилац иначе није демантовао (добијање бесповратне субвенције) јер се ту ради о изношењу чињенично тачних информација које су за јавност од значаја ради формирања става и мишљења о појединим важним друштвеним питањима.

У том смислу се може правдати писање, односно изношење у јавност од стране медија информација о тужиоцу (нпр. имовно стање пре и после ступања на функцију, поседовање луксузних ствари – кућа и џип) које би иначе морале остати недоступне у приватности.

Дакле, тужилац као јавна личност мора бити спреман на критику од стране медија, нарочито када се критика односи на посао којим се бави, и на објављивање оних информација које спадају у политички домен, што значи да се о тужиоцу више тога сме објавити што нарушава част, углед, приватност него што се сме објавити о другим лицима тзв. обичним грађанима. Наравно, све ово, уз обавезно поштовање новинарске етике, проверу информација које се објављују - информације морају бити истините и писање мора бити примерено и у складу са новинарским кодексом, без употребе увредљивих израза и уз потпуно уважавање личности тужиоца и поштовање његовог права на част и углед.

Правилном применом материјалног права на утврђено чињенично стање првостепени суд је закључио и да постоји одговорност туженог “Press publishing group'' д.о.о. као оснивача јавног гласила “Pressonline'', због објављивања колумне “Доста злочина'' на интернет порталу чиме је овај текст, који садржи увредљиве и омаловажавајуће изразе за тужиоца, постао доступан великом броју корисника интернета.

Правична накнада нематеријалне штете која тужиоцу припада због објављивања ове колумне на интернет порталу, имајући у виду све околности конкретног случаја, значај повређеног добра и циљ коме накнада служи, представља износ од 100.000,00 динара и исти је досуђен ставом другим изреке ове пресуде. Досуђивањем виших износа би се погодовала тежњама које нису спојиве са природом и друштвеном сврхом којој накнада служи, па је одбијен тужбени захтев у овом делу преко досуђеног износа за износ од још 50.000,00 динара, као неоснован.

На досуђене износе тужиоцу припада камата и то од дана првостепеног пресуђења до исплате, сходно чл.277 Закона о облигационим односима.

С обзиром на изложено, а користећи се овлашћењем из чл.380 тачка 4 ЗПП који се примењивао у време започињања спора, другостепени суд је одлучио као у ставовима првом и другом изреке.

На основу чл.387 тачка 2 истог ЗПП, потврђена је одлука о трошковима парничног поступка садржана у ставу шестом изреке ожалбене пресуде, одлука је донета правилном применом чл.149 и 150 ЗПП. Преиначење пресуде није утицало на висину трошкова који су правилно одмерени применом Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и Таксене тарифе из Закона о судским таксама, које су важиле у време обрачуна трошкова.

Пресуда првостепеног суда у ставовима другом, четвртом, петом и седмом изреке жалбом није побијана па је у том делу остала неизмењена.

Председник већа-судија,
Марина Говедарица, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)