Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.04.2018.

Гж3 1/2018

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж3 1/2018
04.04.2018. године
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

   АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Ивана Негића, председника већа, Весне Филиповић и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужених "ББ", чији је закнски заступник директор ББ, ББ1 и главног и одговорног уредника новина “ББ1” ББ2, чији је заједнички пуномоћник за све тужене адвокат АБ1, ради нанаде нематеријалне штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.128/17 од 01.09.2017.године, дана 04.04.2018.године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ се пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.128/17 од 01.09.2017.године у ставу првом изреке, тако што се ОБАВЕЗУЈУ тужени "ББ” доо. Београд и ББ2 да тужиљи АА солидарно исплате на име накнаде нематеријалне штете, на име душевних болова због повреде права на достојанство личности износ од 80.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2017.године, као дана пресуђења, па до исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења, док се за разлику, преко износа 80.000,00 динара до траженог износа од 250.000,00 динара, у висини од 170.000,00 динара, са законском затезном каматом од 01.09.2017.године до исплате, ОДБИЈА тужбени захтев према туженом "ББ” доо. Београд и туженој ББ2, и тако што се ОДБИЈА као неоснован захтев тужиље којим је тражила да јој тужени ББ1 на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на достојанство личности исплати износ од 250.000,00 динара, са законском затезном каматом од 01.09.2017.године до исплате.

ПРЕИНАЧУЈЕ се одлука о трошковима парничног поступка садржана у ставу другом изреке пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.128/17 од 01.09.2017.године, тако што се ОБАВЕЗУЈУ тужени "ББ” доо. Београд и ББ2 да тужиљи АА из Београда солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 85.200,00 динара, у року од осам дана од дана пријема пресуде под претњом извршења, и тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужиља АА из Београда да туженом ББ1 из Београда на име трошкова парничног поступка плати износ од 58.933,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писманог отправка пресуде, под претњом извршења.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр.128/17 од 01.09.2017.године ставом првим обавезани су тужени “ББ" доо са седиштем у Београду, ББ1 из Београда главни уредник новина “ББ1”, ББ2 из Београда да тужиљи АА из Београда на име накнаде нематеријалне штету на име душевног бола због повреде права на достојанство личности солидарно исплате износ од 250.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.09.2017.године као дана пресуђења, па до исплате, у року од 8 дана од дана пријема пресуде под претњом извршења. Ставом другим изреке обавезани су тужени "ББ" доо са седиштем у Београду, ББ1 из Београда и ББ2 из Београда да тужиљи АА из Београда солидарно исплате на име трошкова поступка износ од 104.600,00 динара у року од 8 дана од дана пријема пресуде, под претњом извршења.

  Против наведене пресуде жалбу су благовремно изјавили сви тужени, због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

  Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 386 ЗПП (“Сл.гласник РС” бр.72/11...55/14) Апелациони суд је нашао да је жалба тужених делимично основана.

Побијана пресуда није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациoни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, у дневним новинама ”ББ1” дана 30.04.2013.године објављена је текст под насловом “Убијен још један члан Земунског клана - убиство ПП освета мафије из Будве”. У оквиру предметног текста објављена је фотографија са лица места где је убијен ПП, фотографија ПП и текст у коме је, поред информација о месту, времену и начину на који је извршено убиство ПП, наведено да је “убијени ПП у досијеу МУП Србије имао кривичне пријаве за крађу возила, а против њега и брата је вођен поступак за малтретирање и изнуду 7.200 евра”. Такође је наведено: “према оперативним подацима које полиција годинама прикупљала о клану ПП1, ПП је био веома близак брату и његовим пословима са шверцом наркотика, прањем пара и осталим криминалним активностима”. Даље у тексту стоји “ Могуће је да је ПП убијен у име освете брату, али је и он имао веома јаку позицију у клану, због чега се верује да је убиство професионално”. Дана 04.05.2013.године у дневним новинама “ББ1” објављен је текст под насловом “ Брат ПП1 није хтео да послуша пријатеље – ПП упозорен да га месец дана прате убице”. У заглављу испод наслова је наведено “Мотиви убиства ПП објављена фотографија ПП” и још 4 фотографије уз пропратни текст о припадницима земунског клана и претпоставкама ко би могле бити убице Бојовића. У тексту испод слика наведено је “Упозорења су била више него озбиљна, па су ПП1 пријатељи ПП саветовали да оде из Србије како би сачувао главу. На ПП скривању посебно је инсистирао ПП1. Млађи брат је међутим био сигуран да му не прети опасност. Остао је у Србији и кретао се слободно без обезбеђења. До 29.04. када су се упозорења обистинила”. Даље у тексту стоје наводи : “ У полицији кажу да када је криминал у питању, ПП не треба одвајати од ПП1, иако се против њега није водио кривични поступак”. Такође је наведено да је : “ПП1 је на почетку криминалне каријере чувао брата од сумњивих послова. ПП је према ПП1 плану требао да остане чист и штити породицу. Како се међутим ситуација искомпликовала и ПП улога у клану је постала све јача и важнија, поготову после убиства ПП2, затим када је за ПП1 расписана потерница у Србији и на крају када је ухапшен у Шпанији”. Првостепени суд је даље нашао да покојни ПП није био кривично осуђиван. У конкретном случају аутор текста треће тужена није затражила дозволу за објављивање информације из приватног живота преминулог лица, који је био жртва кривичног дела убиство. Наводи из текста од 30.04.2013.године да је против покојног ПП према досијеу из МУП била поднета кривична пријава због кривичног дела крађе, те да је против њега и његовог брата ПП1 вођен поступак за малтретирање и изнуду 7.200 евра нису информације за које постоје докази да су истинити. Аутор текста трећетужена није имала увид у кривичну пријаву за крађу против ППМ, док је у вези наводног поступка из 2008.године навела да није сигурна да ли је исти уопште вођен или је било у питању одбацивање кривичне пријаве, док је у тексту децидно наведено да је поступак вођен. Извор из МУП-а од ког су подаци добијени није именован. Трећетужена се ослонила само на један извор приликом писања текстова, а податке није проверила ни у суду ни у тужилаштву о томе да ли је покојни Бојовић био процесуиран и у којој фази је био поступак пре његовог убиства. Наведеним текстовима је повређен психички интегритет тужиље која је била изузетно везана за 5 година старијег брата, према коме је осећала поштовање, оданост сестринску љубав, а због породичне ситуације у којој су били – разведени родитељи, болестан отац који живи сам, брат у затвору у Шпанији, посебно је била упућена на покојног брата и осећела блиског, приврженост и пријатељство. Тужиља није засновала своју породицу и живела је у заједничком домаћинству у својој примарној породици са мајком и братовљеном породицом. Друготужени ББ1 у време објављивања предметних текстова био је главни уредник медија, а медиј је у то време имао и одговорног уредника.

На овако утврђено чињенично стање првостепени суд је применио одредбе материјалног права, и то члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, члана 1 став 2, члана 3 став 1, члана 4, члана 79, члана 80, члана 81, члана 43 став 1 и 2, члана 44 став 1 Закона о јавном информисању, члана 200 став 1 Закона о облигационим односима, па је нашао да трећетужена није испоштовала обавезу новинарске пажње приликом утврђивања истинитости информација које су објављене у медију “ББ1” дана 30.04.2013.године и 04.05.2013.године да је неистинитим информацијама повређено достојанство тужиље као рођене сестре покојног ПП који је текстовима означен као припадник Земунског клана и криминалац, чиме је повређен пијетет тужиље према покојном брату односно повређена је добра успомена и осећање поноса тужиље према свом брату, те је првостепени суд применом члана 79 Закона о јавном информисању у вези са чланом 200 Закона о облигационим односима досудио тужиљи правичну новчану накнаду на име претрпљених душевних болова због наведене повреде у износу од 250.000,00 динара са припадајућом каматом.

  Оваква одлука првостепеног суда се само делимично може прихватити као правилна.

Најпре, Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд одлучио када је нашао да постоји основ за накнаду нематеријалне штете због повреде права на пијетет, односно достојанство тужиље према првотуженом и трећетуженој. Правилно је првостепени суд нашао да је трећетужена као аутор предметних информација поступала супротно обавези новинарске пажње приликом изношења података о прошлости покојног брата овде тужиље. Наиме, трећетужена је изнела податке о криминалној прошлости брата тужиље, наводећи да је исти члан злогласног Земунског клана, да је имао кривичне поступке, при чему није у току овог поступка доказала истинитост наведених чињеница, нити је доказала да је предузела све што јој је било на располагању у том циљу и основано стекла уверење о истинитости предметних информација, пре него што је такве информације објавила. Трећетужена није контактирала тужиљу ни чланове породице, нити је доставила званичне податке из МУП-а односно тужилаштва или суда да је против њеног покојног брата вођен кривични поступак, односно да је припадник Земунског клана, нити је у одсуству других доказа именовала свој извор из МУП-а који јој је такве информације пренео. На тај начин трећетужена је повредила обавезу новинарске пажње из члана 3 Закона о јавном информисању, објавила неистините податке који су проузроковали повреду пијетета тужиље према њеном покојном брату, због чега су првотужени као издавач медија који је објавио предметне текстове и трежетужена као аутор информација дужни у смислу члана 79 и 80 Закона о јавном информисању у вези са чланом 200 ЗОО дужни тужиљи да накнаде нематеријалну штету због повреде права на достојанство због повреде права на пијтет.

Неосновани су наводи жалбе да Законом о јавном информисању није било заштићено право на пијетет. Чланом 79 Закона о јавном информисању предвиђено је да свако лице на које се односи нетачна, непотпуна или друга информација чије је објављивање у складу са овим законом забрањено, као и лице коме није објављена исправка, одговор или друга информација чије објављивање има право да тражи од јавног гласила, у складу са овим законом, а које због њеног објављивања, однсоно необјављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог закона, независно од других правних средстава које том лицу стоје на располагању.

  Општи правни пропис на који се позива члан 79 Закона о јавном информисању јесте Закон о облигационим односима, тачније члан 200 став 1 овог закона, којим је прописано да ће за претрпљене душевне болове између осталог, због повреде права личности суд досудити правичну новчану накнаду независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству.

Право на пијетет у сваком случају преставља право личности. Оно представља право на добру успомену на живот члана породице, те је у том смислу заштићено и чланом 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода којима се штити право на породични живот. Након смрти физичко лице није у могућности да штити лична добра као што су част и углед. Међутим, након смрти физичког лица настаје посебно лично право за чланове његове породице – право на пијетет, којим се штити успомена на преминулог и осећање достојанства у вези са таквом успоменом. Стога је право на пијетет обухваћено правом на достојанство личности и за повреду тог личног права тужиља је имала право да захтева накнаду нематеријалне штете.

Међутим, првостепени суд је погрешно применио одредбу члана 200 ЗОО приликом одмеравања висине правичне новчане накнаде на име претрпљених душевних болова због повреде права на достојанство, односно пијетет, јер је накнаду одредио превисоко. Апелациони суд налази да применом члана 200 ЗОО, а имајући у виду све околности конкретног случаја који оправдавају досуђивање накнаде нематеријалне штете због душевних болова, водећи рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом, тужиљи припада новчана сатисфакција нематеријалне штете у износу од 80.000,00 динара, са припадајућом каматом у смислу члана 277 ЗОО од дана пресуђења до исплате, док је преко тог износа требало одбити тужбени захтев према првотуженом и трећетуженој. 

  Са друге стране, Апелациони суд налази да су основани наводи жалбе да је првостепени суд погрешно применио материјално право и то одредбу члана 80 Закона о јавном информисању када је обавезао друготуженог ББ1 као одговорног уредника да солидарно са првотуженим и трећетуженом тужиљи накнади нематераијалну штету. Наиме, главни уредник је пасивно легитимисан у смислу члана 80 Закона о јавном информисању само у ситуацији када јавно гласило нема одговорног уредника. У конкретном случају у време када су спорне информације објављене јавно гласило “ББ1” је имало одговорног уредника, тако да друготужени као главни уредник није био пасивно легитимисан у погледу захтева за накнаду штете, те је у овом делу одлука првостепеног суда преиначена и у целости одбијен тужбени захтев.

Са разлога што је нашао да је чињенично стање у овој парници правилно утврђено и да није почињена ни једна од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тач. 1, 2,3, 5, 7 и 9 ЗПП, Апелациони суд је преиначио пресуду у делу става првог изреке и обавезао тужене првог и трећег реда да тужиљи, на име накнаде нематеријалне штете исплате и то на име претрпљених душевних болова због повреде права на достојанство личности износ од 80.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 01.09.2017.године, као дана пресуђења, па до исплате, док је одбијен тужбени захтев тужиље према прво и трећетуженом за исплату износа од 170.000,00 динара (преко досуђених 80.000,00 динара) са припадајућом каматом од пресуђења до исплате, као и одбијен као неоснован захтев тужиље према друготуженом у целости за исплату износа од 250.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате тј. одлучено је као у ставу I изреке ове другостепене пресуде.

  Из наведених разлога, Апелациони суд је у смислу одредбе члана 394 став 1 тачка 4 ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Одлучујући о жалби тужених против решења о трошковима поступка, из става другог изреке, Апелациони суд је одлучивао о целокупним трошковима поступка, имајући у виду да одлука о трошковима зависи од коначног успеха парничних странака у спору, а да је одлука првостепеног суда о главној ствари преиначена.

Имајући у виду да је предмет захтева накнада нематеријалне штете, Апелациони суд је у смислу одредбе члана 165 Закона о парничном поступку, у вези са члановима 153 и 154 ЗПП, сходно успеху у спору, а узимајући за основицу обрачуна износ за који је тужиља успела у спору, нашао да су првотужени “ББ”д.о.о. Београд и трећетужена ББ2 дужни да солидарно плате тужиљи на име укупних трошкова поступка износ од 85.200,00 динара, и то на име састава тужбе износ од 6.000,00 динара, на име заступања на 4 одржана рочишта по 7.500,00 динара, за приступ на 6 неодржаних рочишта по 4.500,00 динара, на име састава два образложена поднеска по 6.000,00 динара, на име таксе на тужбу и пресуду по 5.100,00 динара, све у складу са АТ и ТТ.

Са друге стране како је друтотужени ББ1 у целости успео у спору, јер је према њему одбијен тужбени захтев, припадају му трошкови парничног поступка у смислу члана 153 и 154 ЗПП, и то у износу 1/3 адвокатских трошкова и трошкова судских такси које су заједнички сносили сви тужени, имајући у виду да су тужени заступани од стране истог пуномоћника и да су солидарни дужници у погледу плаћања судских такси, те се у одсуству другачијег споразума претпоставља да су наведене трошкове сносили на једнаке делове. Стога је тужиља друтотуженом ББ1 на име трошкова поступка дужна да плати 58.933,00 динара, тј. 1/3 износа од 176.800,00 динара, који износ представља трошкове поступка свих тужених заједно, и то на име заступања на 4 одржана рочишта по 15.000,00 динара, на име приступа на 6 неодржаних рочишта по 9.000,00 динара, на име састава два образложена поднеска по 12.000,00 динара, на име састава жалбе у износу од 24.000,00 динара, и на име таксе на жалбу износ од 14.800,00 динара.

Из наведених разлога, Апелациони суд је преиначио одлуку о трошковима поступка из става другог побијане пресуде, у смислу члана 401 став 1 тачка 3 ЗПП, па је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија
Иван Негић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)