Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.05.2018.

Гж3 114/2018

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж3 114/2018
08.05.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Марине Јакић, председника већа, Ловорке Стојнов и Весне Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужених ББ и "АА", чији је пуномоћинк адвокат АБ1, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр. 498/16 од 19.10.2017.године, у седници већа одржаној дана 08.05.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ жалба тужених ББ из Београда и “АА” доо, Београд, као неоснована, и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр. 498/16 од 19.10.2017. године у ставу првом, трећем и петом изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр. 498/16 од 19.10.2017.године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев па су обавезани тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на приватност неовлашћеним објављивањем фотографије исплате износ од 50.00,00 динара. Ставом другим изреке делимично је одбијен тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да му тужени на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на приватност неовлашћеним објављивањем фотографије исплате износ од још 50.000,00 динара преко износа досуђеног ставом првим изреке. Ставом трећим изреке делимично је усвојен тужбени захтев па су обавезани тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због повреде угледа, части и достојанства исплате износ од 100.000,00 динара. Ставом четвртим изреке делимично је одбијен тужбени захтев у делу којим је тужилац тражио да суд обавеже тужене да му на име накнаде нематеријалне штете због повреде угледа, части и достојанства исплате износ од још 50.000,00 динара преко износа досуђеног ставом трећим изреке. Ставом петим изреке обавезани су тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плате износ од 50.600,00 динара.

Благовременом жалбом тужени су ту пресуду побијали у усвајајућем делу из свих законских разлога. У одговору на жалбу тужилац је предложио да суд одбије жалбу тужених као неосновану.

Испитујући правилност ожалбеног дела првостепене пресуде, у смислу одредбе члана 386 ЗПП, другостепени суд је нашао да је жалба тужених неоснована.

При одлучивању ожалбеним делом пресуде, првостепени суд није учинио битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, а жалбом тужених неосновано се указује на битну повреду из одредбе члана 374 став 2 тачка 12 истог закона. Изрека ожалбене пресуде је разумљива, не противречи сама себи или разлозима, о битним чињеницама наведени су разлози који су јасни и непротивречни, а првостепена пресуда у ожалбеном делу нема ни друге недостатке због којих се не би могла испитати.

  У дневном листу “ГГ” је 19.10.2016. године на страни бр.12 објављена фотографија тужиоца уз текст “ Отац ослобођен за силовање ћерке(3)”. Испод фотографије је исказ “чист пред судом СС”. Приватна фотографија тужиоца је преузета са његовог "Фејсбук" профила, за коју он није дао сагласност за објављивање. Тужиоца је о томе обавестила телефоном пријатељица, а после су га звали и другови из банке и поште, да га питају о чему се заправо ради, јер су били збуњени информацијом. Тужилац је позвао редакцију и тада му је речено да је очигледно у питању грешка. Тужилац је непосредно пред објављивање текста на радном месту у мењачници повређен у нападу пљачкаша.

  Првостепени суд је правилно нашао да су тужени повредили тужиочево право на приватност објављивањем његове фотографије без његовог пристанка, противно одредби члана 80 Закона о јавном информнисању и медијима, при чему нису испуњени услови из одредбе члана 82 истог закона који предвиђају када је могуће објављивање нечије фотографије без пристанка тог лица. Тужилац није јавна личност, он је стављањем фотографије на отворени профил “Фејсбука” свој лик учинио доступним корисницима те друштвене мреже, која се по чл. 30 ст. 2 истог закона не сматра медијем, али тиме није наменио фотографију за објављивање изван друштвене мреже. Стога се фотографија без тужиочеве сагласности није смела објавити у штампи. Отварањем профила на друштвеној мрежи ималац се не одриче права на приватност и постављање фотографије на друштвену мрежу није радња којом ималац профила даје сагласност да се било ко самовољно и за било коју потребу послужи његовом профилном сликом и да је објави и учини доступном изван друштвене мреже.

  Правилно је оцењено да тужиочева фотографија и наслов “ Отац ослобођен за силовање ћерке (3)” представљају инфрмацију саопштену речима и сликом. Тиме је изнето у јавност да је човек са слике отац коме се судило за наведено дело и тужиоцу је тако приписано својство које нема и догађај који се на њега не односи, противно одредби члана 79 став 1 Закона о јавном информисању и медијима. Само они читаоци који лично познају тужиоца су могли да схвате да се писани текст не односи на њега, а остали су по лику са фотографије лако могли да га препознају као човека коме се судило за силовање. Информација је подобна да повреди тужиочева лична добра као што су част и углед и достојанство личности. Тужилац се такву поруку послату у јавност доживео као велику срамоту, нигде није излазио јер се плашио реакције околине уколико га неко препозна, бринуо је и због могуће реакције оних који не знају да он нема ћерку, а могу да га препознају по лику и због тога је био у стању велике узнемирености. Није тражио, а ни гласило по сазнању за учињену грешку самоиницијативно није објавило ништа усмерено на ублажавање последица учињене грешке. Износ накнаде за душевни бол због повреде достојанства, части и угледа је одмерен правилном применом чл. 200 ЗОО.

  Из регистра медија Агенције за привредне регистре који представља јавну и свима доступну књигу, се види да је тужени ББ до 02.02.2017. године када је извршена промена података брисањем његовог имена и уписом ВВ, био главни и одговорни уредник гласила, на главној расправи је преко пуномоћника учинио неспорним да је до објављивања спорне информације дошло грешком медија, није дошао на рочиште за саслушање странака, па жалбом неосновано оспорава своју одговорност и неоснвано тврди да је за садржај рубрике “Хроника” уместо њега одговоран уредник те рубрике. Одговорност главног и одговорног уредника за штету се не искључује самом чињеницом да гласило има и уредника рубрике, а из навода одговора на тужбу произлази да гласило практикује коришћење фотографија са друштвене мреже без тражења сагласности за објављивање, па се кривица главног и одговорног уредника састоји у толеранцији поступања које нарушава законом заштићена добра субјеката информације. Стога је тужени одговоран за штету по одредби из чл. 113 Закона о информисању и медијима. Тачно је да није постојала намера да се тужилац прикаже у лажном светлу или да се наруши било које његово лично добро, али за одговорност је довољна и непажња.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета у смислу одредбе члана 153 и 154 ЗПП, имајући у виду успех странака у спору.

Из ових разлога је одлучено као у изреци ове пресуде у смислу одредбе члана 390 ЗПП.

Председник већа-судија
Марина Јакић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)