Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.08.2018.

Гж3 168/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж3 168/18
23.08.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Миланке Вукчевић, председника већа, Весне Караџић-Ристић и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против туженог ББ, одговорног уредника регистрованог медија "АА", чији је пуномоћник адвокат А, ради објављивања одговора на информацију, одлучујући о жалби тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3 594/17 од 11.04.2018.године, у седници одржаној 23.08.2018.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 594/17 од 11.04.2018.године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.


О б р а з л о ж е њ е

Изреком побијане пресуде у ставу првом одбијен је захтев тужиоца АА, којим је тражио да се наложи туженом ББ, одговорном уреднику регистрованог "АА", да без накнаде у истом делу медија, у истој рубрици, на истој страници, без имена и изостављања допуна и коментара и са истом опремом, као што су објављене информације у спорном тексту СС од 11.10.2017. године, под насловом: “Sukob interesa: АА potpisivao ugovore sa svojom firmom”, објави у целости следећи одговор тужиоца: “"АА" се поново квалификовао за награду која носи име Antony Lewis, који се прославио у чланцима у New York Timesu, где је хушкао америчку авијацију на бомбардовање Београда! Када неко прихвати такву награду, онда се његово понашање одвија у одсуству смисла за грађење цивилног живота, а никако у знак борбе за истину, за коју је потребна храброст да се неистине и деформисани подаци са неодговорним и произвољним логицирањем, поново намећу јавности као аргумент за непријатељски став према трајном, а не привременом повезивању српске културе са српском природом. Ако је Ваша уређивачка политика да негујете, или пак подржавате глас неистине исте особе, раније недобронамерног истраживача, сада већ упорног клеветника, онда морам да Вам кажем да Вам не спорим право да будете непријатељ стварању и културолошкој, па и политичкој поруци појединца наспрам психологије и културе маса, али није пристојно лагати, искривљивати чињенице и деформисати значење и коришћење медија противно њиховој сврси. Ако се већ Ваш медиј понаша као “ловац” на АА, онда је ипак нужно поштовати јавност којој се обраћа и изнети истина. Глас неистине доминира Вашим текстом, који ствара привид да се интерпретира акт државног органа – Агенције за борбу против корупције. Најпре, измислили сте да у документу агенције пише да је “АА потписивао уговор са својом фирмом”. Измислили сте и да је према закључку агенције “АА приватна фирма требала да постане власник дела нових објеката”. То није закључак агенције. Уговори од 08.09.2010. године, од 13.10.2010. године и 16.07.2011. године су предвиђали да “АА2” преноси право својине на резервоар за воду у изградњи, а “АА1” на цевима и фитинзима, да “АА2” уступа земљиште, механизацију, возни парк, радну снагу и друго, ради изградње резервоара за воду, а “АА1” даје новац, да “АА2” уступа “АА1” право коришћења трафо-станице коју је изградила, а “АА1" ће омогућити да “АА2” користи прикључак на трафо-станици, која тек треба да се изгради и то привремено до добијања градилишног прикључка од ЕПС-а. Уговор о извођењу грађевинских радова предвиђа да “АА2” обавља радове потребне за изградњу резервоара за воду, а “АА1” да изведене радове плати. На жалост Вашег медија, радови су уредно изведени и прихваћени, али нису плаћени. Неистина је да је агенција закључила да је АА оставку поднео након што су службеници државне ревизорске институције указали на неправилности у раду “АА1”. Није прикладно сакрити податак да је после ревизионим извештајем од 22.08.2013.године утврђено да “АА1” поступа по препорукама и да је исправио, или да исправља неправилности. Извештајем о ревизији од 17.12.2012. године дате су препоруке и по њима је поступљено. Иако документи говоре сами за себе, Ви ипак нетачно наводите да је сваки уговор садржао члан, по коме ће уговорена цена и утврђене количине бити узете као основ, када се над овим објектима буде утврђивао власнички удео. Ипак, није требало да сакривате уговор од 13.10.2010. године који нема ту одредбу, јер је “АА2” предала “АА1” резервоар у изградњи, а “АА1” водоводне цеви и фитинге. Нетачна је и цела конструкција око поступака јавне набавке уз јефтину примедбу да “за неке од уговора су направљени и записници о примопредаји извршених радова”, јер су за све уговоре о извођењу грађевинских радова потписани записници о примопредаји радова. Централна фиксација око АА угоститељске спретности ипак нема подлогу у акту агенције, јер агенција није конкретно навела на које угоститељске услуге се односи примедба. Пружање угоститељских услуга “АА2” “АА1 природе” било је и предмет извештаја државне ревизорске институције. На жалост Вашег медија, ни у првостепеном, ни у другостепеном решењу агенције се не помињу угоститељске услуге. Овим подацима се агенција није бавила. Жал због непостојања криминалне базе у том монументу српске културе и српске природе, Ваш медиј претвара у апел “испитивали су и други државни органи, али нико од њих није утврдио неправилности”. Пред том неспорном чињеницом зачудили сте се, али заузврат сте изоставили детаљ да Привредни суд у Ужицу није осудио АА, као и да је одговорност “АА1” била последица пропуста у раду овлашћеног књиговође да обави попис имовине. Ваша сугестија да би АА требало да носи у себи бар одговорност за рад књиговође за сада и поред Ваше кампање, још увек је остала изван права и закона. Наравно, нетачно је и да је објашњено агенцији да “Филмски центар” нема овлашћење за руковођење и доношење појединачних одлука, да АА није примао накнаду и да није присуствовао седницама овог управног одбора”, већ је наведено да таква овлашћења нема Управни одбор. Иако Ви не наводите да Кустурица више не обавља ни функцију члана управног одбора “Филмског центра”, ипак нужан утисак који би неупућени читалац могао да извуче, ако га је неким случајем заинтересовала ваша форма и садржина рада, јесте да се рађање јединственог културног центра у природи одвијало и одвија у загрљају корупције, злоупотреба и отимања. Али, такву конструкцију Ви и Ваши финансијери, можете да зидате, али не и да је направите, јер се трајна и вредна дела не праве од лоших намера и јефтиних злурадости, већ огромним стваралачким радом који покреће таленат и свест да Србија није ни била и да неће ни бити земља без интегритета, културе, чему се Ви доследно супротстављате”, то без одлагања и под претњом плаћања судског пенала у износу од 100.000,00 динара за сваки дан необјављивања одговора, као неоснован. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 12.000,00 динара.

Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац, побијајући је из свих законских разлога.

Испитујући правилност побијане пресуде у границама законских овлашћења из члана 386 ЗПП (“Службени гласник РС” број 72/11 ... 55/14) Апелациoни суд је нашао да жалба тужиоца није основана.

У проведеном поступку првостепени суд није починио битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, као ни битну повреду из тачке 12 тога члана, на коју се неосновано указује жалбом тужиоца, јер је тај суд за своју одлуку дао јасне разлоге о одлучним чињеницама, тако да се правилност и законитост исте могу са сигурношћу испитати.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 11.10.2017. године у медију Центар за истраживачко новинарство – "АА" у електронском издању www."АА".rs, чији је одговорни уредник тужени, објављен је текст под насловом “Сукоб интереса: АА потписивао уговор са својом фирмом”, у наведеном тексту се износе информације које се тичу тужиоца и његовог деловања у “АА1“ и привредном друштву “АА2” у коме се износи информација да је тужиоцу изречена мера јавног објављивања одлуке о повреди Закона о агенцији, од стране Агенције за борбу против корупције, те износе информације да је тужилац према одлуци агенције закључивањем уговора са “АА2” и пријемом СС1 у “АА1“ подредио јавни интерес приватном интересу, као и да је јавну функцију искористио за стицање користи за себе и повезана лица. Тужилац је одговор на информацију поднео одговорном уреднику медија Центра за истраживачко новинарство - "АА", који је примљен дана 10.11.2017. године, међутим наведени одговор, главни и одговорни уредник медија није објавио, из разлога што су за то постојали разлози, након чега је тужиоцу упућен допис, у којим је од њега тражено да прилагоди свој одговор, међутим тужилац исправљени одговор није упутио благовремено, у року прописаном за објављивање иницијалног одговора.

Имајући у виду напред изнето, првостепени суд је утврдио да се ради о информацијама које могу да повреде тужиочево право, или интерес, у складу са чим је тужиоцу припадало право да од одговорног уредника захтева да се објави његов одговор на информацију, у којем је тужилац имао право да изнесе тврдњу о томе да је информација о њему неистинита, непотпуна или је нетачно пренета. Међутим, првостепени суд је ограничио расправљање сходно законским овлашћењима из одредбе члана 83 Закона о јавном информисању и медијима, само на питања која се односе на то да ли је тужени као одговорни уредник био у обавези да благовремени одговор тужиоца на информацију објави, или је имао разлога да одговор не објави, јер питање истинитости информација у објављеном тексту није од значаја, па је применом одредби члана 83, 98 став 1 и 97 став 1 и 2 Закона о информисању и медијима одбио тужбени захтев као неоснован и одлучио као у изреци побијане пресуде.

И по налажењу Апелационог суда на правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио одредбе материјалног права када је одлучио као у изреци побијане пресуде.

Наиме, у конкретном случају ради се о парници ради објављивања одговора, у којој се расправља само о чињеницама од којих зависи обавеза одговорног уредника да објави одговор, односно да ли је тужени као одговорни уредник био у обавези да благовремени одговор тужиоца на информацију објави, или је имао разлога да одговор не објави, јер питање истинитости информација у објављеном тексту, када је реч о одговору на информацију није од утицаја на одлучивање.

Одредбом члана 98 став 1 Закона о јавном информисању и медијима је прописано да одговорни уредник није дужан да објави одговор, односно суд неће наредити одговорном уреднику да објави одговор, између осталог и у случају ако се одговор не односи на информацију на коју подносилац тврди да одговара, те ако се одговор односи на мишљење, а не на тврдњу о чињеницама, или ако одговор не садржи тврдњу о чињеницама, већ мишљење.

Имајући у виду да се текст означен као одговор на информацију углавном, односно у претежном делу, односи на мишљење тужиоца, најпре о медију чији је одговорни уредник тужени, те мишљење о интерпретацији медија за сваки конкретни уговор закључен између “АА2” и “АА1“, а како је одредбом члана 97 став 1 Закона о јавном информисању и медијима прописано да одговорни уредник одговор објављује без измена, изостављања и допуна, већ само интегрално уз евентуално најнеопходније електронске измене, те како је одговорни уредник дописом тражио од тужиоца да уподоби наведени одговор на информацију, што овај није учинио, то је правилно првостепени суд поступио када је одбио постављени захтев, као неоснован, а за своју одлуку је дао јасне и непротивречне разлоге, које у свему прихвата и овај суд, као другостепени.

Неосновани су жалбени наводи тужиоца да је првостепени суд пропустио да правилно утврди чињенично стање, као и да је погрешно оценио изведене доказе, а нарочито у делу који се односи на писане доказе достављене у прилог тврдњи тужиоца да су изнете неистините, непотпуне и натачне информације. Ово из разлога, што у парницама поводом објављивања одговора на информацију се не утврђује истинитост објављених информација, већ се само расправља о чињеницама, одређеним Законом о јавном информисању и медијима, од којих зависи обавеза главног и одговорног уредника медија да објави, или необјави одговор на информацију. С обзиром да је наведеним законом тачно предвиђено који су разлози за необјављивање одговора, а како је у тужиочевом одговору на информацију у претежном делу било заступљено мишљење о самом медију уз личне коментаре, а имајући у виду одредбу чл. 97 ЗЈМ којом је прописано да се одговор, односно исправка објављује без измена, изостављања и допуна те да су дозвољене најнеопходније лекторске измене које не мењају смисао. Из напред наведеног следи да тужени није могао да објави одговор делимично, односно у деловима који се односе искључиво на информације на које се одговара, без остатка одговора, у којима се износи мишљење тужиоца, а не тврдња о чињеницама, због чега се неосновано жалбом тужиоца напада правилност и законитост побијане одлуке.

Потврђена је одлука о трошковима парничног поступка јер је иста донета правилном применом одредби члана 153 и 154 ЗПП.

Са изложеног, Апелациoни суд је у смислу одредбе чл.390 ЗПП одлучио као у ставу првом изреке ове пресуде.

С обзиром на исход овога спора, Апелациони суд је одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка, па је у смислу одредбе чл.165 ст.1 ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија
Миланка Вукчевић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)