Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.04.2018.

Гж3 305/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж3 305/17
02.04.2018. године
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Гордане Комненић, председника већа, Милице Поповић Ђуричковић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа пуномоћник адвокат АБ, против тужених Радиодифузног предузећа "АА", чији је законски заступник ББ, ББ1 и ББ2, које заступа заједнички пуномоћник адвокат АБ1, ради накнаде штете, вредност предмета спора 250.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.300/2017 од 05.09.2017. године, након главне и јавне расправе одржане дана 02.04.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.300/2017 од 05.09.2017. године, у ставу првом изреке, тако што се ОБАВЕЗУЈУ тужени Радиодифузно предузеће "АА", ББ1 и ББ2 да тужиљи АА, солидарно, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде угледа, части и права личности исплате износ од 70.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 02.04.2018. године до  исплате, све у року од 8 дана од дана пријема пресуде, док се захтев тужиље за накнаду нематеријалне штете преко досуђеног, а до траженог износа од 250.000,00 динара, са законском затезном каматом ОДБИЈА као НЕОСНОВАН.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу другом изреке пресуде Вишег суда у Београду П3.бр.300/2017 од 05.09.2017. године, тако што се ОБАВЕЗУЈУ тужени Радиодифузно предузеће "АА", ББ1 и ББ2 да тужиљи АА, на име трошкова парничног поступка солидарно исплате износ од 77.850,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр.300/2017 од 05.09.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да суд обавеже  тужене Радиодифузно "АА", ББ1, као главног уредника Радиодифузног предузећа "АА" и ББ2, да јој солидарно на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде угледа и части и права личности исплате износ од 250.000,00 динара, и то са законском затезном каматом почев од 05.09.2017. године, као дана пресуђења, па до  коначне исплате. Ставом другим изреке обавезана је тужиља АА да туженима Радиодифузном предузећу "АА", ББ1, као главном уреднику  Радиодифузног предузећа "АА" и ББ2, надокнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 64.400,00 динара, све у року од 8 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу, побијајући пресуду  у целини, из свих законских разлога због којих се пресуда може побијати.

Одлучујући о изјављеној жалби, Апелациони суд је решењем Гж3.бр.305/17 од 08.12.2017. године заказао расправу пред другостепеним судом, ради доношења одлуке о жалби, а у смислу члана 383. став 3. Закона о парничном поступку.  Главна расправа је закључена 02.04.2018. године, а у току главне расправе прочитани су сви докази који су изведени током првостепеног поступка те је изведен доказ саслушањем тужиље АА и тужених ББ1 и ББ2, као парничних странака и доказ читањем извода из АПР-а од 02.04.2018. године.

Оценом свих изведених доказа, у смислу члана 8. Закона о парничном поступку, другостепени суд је утврдио следеће чињенично стање:

На интернет страници туженог Радиодифузног предузећа "АА", чији је главни и одговорни уредник тужени ББ2, дана 28.05.2016. године је објављен медијски запис (текст) са насловом: "ФОТО: Проститутка станодавца оштетила за 2.000 евра”, у ком тексту је између осталог наведено: “Новосађанина СС за скоро 2.000 евра оштетила је подстанарка АА, за коју је тек накнадно сазнао да је проститутка и да је у његовом стану држала свог малолетног сина”. Аутор спорног текста је тужени ББ2. Након што је од пријатеља сазнала за текст, тужиља је тражила објављивање демантија, који је објављен дана 30.05.2016. године на порталу туженог, под насловом: “Подстанарка демантовала станодавца”, у коме је између осталог наведено и следеће: “Подстанарка И.А, коју је станодавац СС. недавно оптужио да га је оштетила за 2.000 евра док је живела у његовом стану у ул. _, негирала је наведене тврдње”. Такође је наведено: “На његову тврдњу да никада није радила у књиговодственој агенцији, како му је то представила, поднела је сетификат за књиговођу и приложила документ о отказу из претходне књиговодствене агенције, уз напомену да се никада није бавила послом за који он мисли да ради”. Првобитно објављен текст од 28.05.2016. године је редукован утолико што су означени само иницијали, а не пуно име тужиље. Наведену информацију објављену пре редиговања, дакле са означеним именом тужиље пренели су и други медији, конкретно лист “АА1” дана 29.05.2016. године на страни број 9. при чему је наведено да је информација преузета са сајта "АА". Тужиља је са својим малолетним сином становала као подстанар у стану сведока СС две године по уговору о закупу закљученом до 20.08.2016. године. Из стана се иселила по споразумном раскиду уговора са станодавцем у мају 2016. године и станодавцу остала дужна одређени новчани износ на име неплаћених рачуна за “Информатику” који је по међусобном договору требало да му исплати до 25.08.2016. године. Спорни текст је објављен након што се сведок СС обратио туженима, конкретно туженом ББ2, који је као хонорарни сарадник на порталу “АА” обрађивао тему проблема између станодаваца и подстанара у Новом Саду и коме је сведок СС пренео информацију да има проблема са тужиљом као подстанарком, навео је њено име и презиме као и да му је тужиља по основу кирије и неплаћених рачуна направила штету у износу од око 1.000 евра, као и штету у стану од око још 1.000 евра. Тужени ББ2 је на интернету пронашао два огласа са садржином “позива на дружење” и упоређивањем телефонског броја са огласа са телефонским бројем тужиље на Facebook страници и упоређивањем њених фотографија тужени ББ2 је закључио да се ради о истој особи и извео закључак да се тужиља бави проституцијом. Предложио је главном уреднику туженом ББ3 спорни наслов текста који је прихваћен и објављен. Пре објављивања спорног чланка тужени нису контактирали тужиљу ради провере порекла и истинитости информације нити су пре објављивања информације истинитост информације да се тужиља бави проституцијом проверили преко надлежних органа. Тужиља је по струци књиговођа, ради у школи страних језика. Никада се није бавила проституцијом, нити је давала огласе сексуалне конотације. По објављивању спорног текста она и њена породица су били под стресом, осећала се понижено. Због свега преживљеног и даље повремено посећује психијатра, има дијагнозу депресије и антидепресиве и лекове за спавање као терапију је користила до фебруара 2017. године. Изгубила је велики број пријатеља и момка са којим је била у вези шест година. Има проблем са налажењем новог стана, јер је по сазнању нових станодаваца за спорни текст долазило после кратког времена до раскида уговора о закупу. Након објављеног чланка сина тужиље другови задиркују у школи, а обављао је разговоре и са радницима Центра за социјални рад због чега је претрпео стрес и са тужиљом посећивао психијатра. Мајка тужиље је остала без великог броја пријатеља. 

Овакво чињечно стање Апелациони суд је утврдио увидом у фотографију странице интернет портала "АА" од 28.05.2016. године, читањем текста на страни број 9 листа “АА1” од 29.05.216. године, читањем текста објављеног на  интернет порталу "АА" од 30.05.2016. године, увидом у извод са интернет странице www.beograd.cracker.com/femaleestarts/stunning-lady-serbian/288575, читањем исказа тужиље, туженог ББ1 и туженог ББ2, саслушаних пред првостепеним судом, као и извођењем доказа њиховим саслушањем пред другостепеним судом, читањем исказа сведока СС и сведока СС1, саслушаних пред првостепеним судом, читањем извода из АПР-а од 02.04.2018. године.

Након оцене изведених доказа, Апелациони суд је оценио да је жалба тужиље основана.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, Аплациони суд је закључио да постоји основ тужиљиног потраживања за накнаду нематеријалне штете због повреде части у угледа, јер је тужиља због стварања погрешне представе о њој односно због нарушавања части и угледа, након објављивања спорног чланка трпела душевне болове одређеног интензитета и трајања који оправдавају досуђивање накнаде нематеријалне штете. Ово због тога што је у наслову и самом спорном тексту изнета нетачна информација да је тужиља проститутка, а која је по оцени овог суда производ нагађања и претпоставки туженог ББ2. Наиме, према утврђеном чињеничном стању тужиља је представљена у контексту особе која се бави проституцијом, као недозвољеном и морално недопуштеном радњом, при чему наведена информација није поткрепљена правно релевантним доказима, нити су истинитост информације тужени пре њеног објављивања са пажњом примереном датим околностима проверили, односно нису контактирали тужиљу како би јој омогућили да се у погледу те информације изјасни, нити су се обратили надлежним државним органима ради провере такве информације. Ово тим пре што је тужени ББ2, аутор спорног текста, у свом исказу датом пред судом изјавио да је сам закључио да се тужиља бави проституцијом, јер је пронашао два огласа са позивом на дружење тј. сексуалне конотације и број телефона који је идентичан тужиљином броју. Следом наведеног начин на који је тужени информацију пре обајвљивања проверавао не може се сматрати провером истинитости информације на законом предвиђен начин.  Поред тога иако је објављивање мишљења новинара односно вредносног суда у принципу слободно, вредносни судови морају бити адекватни изнетим чињеницама. Истина вредносних судова не подлеже доказивању, али када одређени навод представља вредносни суд мора се имати у виду да ли постоји довољно чињеничних основа за исти, пошто вредносни суд без чињеничног основа који га поткрепљује може бити претеран, што по оцени овог суда јесте ситуација конкретног случаја, јер писање о тужиљи у контексту бављења проституцијом  није засновано на чињеничној грађи о томе да се тужиља заиста тиме бави. Такође, по оцени Апелационог суда не може се прихватити став првостепеног суда да објављене информације не оправдавају тужиљи досуђивање накнаде нематеријалне штете јер је у тексту објављено само име тужиље, не и презиме, те је означен само назив улице у коме се налази стан у коме је тужиља живела са сином, али не и број зграде. Ово због тога што је  тужиљино име “ААН” специфично и уз навођење иницијала презимена и улице у којој живи чини тужиљу препознатљивом већем броју читалаца код којих је створено уверење да се тужиља бави проституцијом, односно да  је објављена информација несумњиво тачна и проверена. Имајући у виду и да је тема објављног чланка била проблем који станодавци имају са станарима, по оцени овог суда тужени нису имали потребе да објављују непроверене информације о тужиљи и њеном приватном животу, без њене сагласности, тим пре што тужиља није јавна личност па интерес јавности да зна податке о тужиљи не претеже у односу на интерес тужиље да заштити своја права на част и углед односно да се спречи њихово објављивање.

Због свега наведеног оваква неистинита информација на начин на који је пренета за тужиљу има лезиону способност, јер је тужиља и у наслову и самом тексту представљена у конктексту који  је довео до личне погођености тужиље, односно на наведени начин су јој повређени право на достојанство личности (част и углед)  посебно што су спорни текст објављивали и други портали и што су она и њена породица због тога трпели осуду околине, а што оправдава досиђивање правичне новчане накнаде. Сходно наведеном по оцени овог суда тужиљи применом одредби чланова 5, 9 73, 79, 80, 82 и 112. Закона о јавном информисању и медијима припада право на накнаду нематеријалне штете, за коју су у смислу одредбе члана 115. истог Закона тужени солидарно одговорни и у обавези да је тужиљи накнаде.

Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Апелациони суд је, водио рачуна о значају повређеног добра и циљу коме та накнада служи, применом одредбе члана 200. став 2. Закона о облиглационим односима и 232. Закона о парничном поступку и оценио све релевантне критеријуме о одређивању висине накнаде за тражени вид нематеријалне штете, тежину последица насталих објављивањем спорног текста, углед који је тужиља уживала у својој средини, посебно да су она и њено мал. дете због објављивања спрног текста имали здравствених проблема психичке природе, због чега је тужиља дуго пила и лекове, да је тужиљино мал. дете због објављеног чланка имало проблема у школи, да је након објављеног текста тужиља имала проблема да пронађе стан, да је изгубила велики круг пријатеља и момка са којим је била у вези шест година. Приликом одлучивања о висини накнаде штете овај суд је имао у виду и да је тужиља покушала да умањи штету на тај начин што је од тужених тражила објављивање демантија тј. одговора у коме је тврдила да је објављена информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета, као и да су тужени удовољили њеном захтеву најпре редуковањем текста утолико што су објавили само иницијале тужиље, не и њено пуно име и на порталу туженог објавили њен одговор у тексту од 30.05.2016. године. Сходно наведеном овај суд је оценио да тужиљи припада право на накнаду штете због душевних болова услед повреде угледа и части у износу од укупно 70.000,00 динара, који јој може пружити одговорајућу сатисфакцију за претрпљене душевне болове. На наведни износ тужиљи припада и право на исплату законске затезне камате од дана пресуђења 02.04.2018. године, у смислу члана 277. Закона о облиглационим односима, јер се висина правичне новчане накнаде нематеријалне штете одређује према околностима у време пресуђења.

По оцени Апелационог суда, досуђивањем већег износа погодовало би се  тежњама које нису спојиве са природом и друштвеном сврхом накнаде нематеријалне штете, због чега је на основу члана 200. став 2. Закона о облигационим односима захтев тужиље за накнаду нематеријалне штете за већи износ од досуђеног одбијен, као неоснован.

Због свега наведеног жалба тужиље је усвојена, а побијана пресуда у ставу првом изреке преиначена.

Како је преиначена одлука о главној ствари, то је према успеху странака у спору преиначено и решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу другом изреке побијане пресуде. Имајући у виду делимичан успех тужиље у спору то су тужени у обавези да тужиљи солидарно накнаде трошкове првостепеног и другостепеног поступка одмерене према висини досуђеног износа, односно износа са којим је тужиља успела у спору. С тога тужиљи припада право на накнаду за састав тужбе, писане од стране пуномоћника из реда адвоката, у износу од 6.000,00 динара, за приступ и заступање тужиље од стране адвоката на четири одржана рочишта у износу од по 7.500,00 динара (30.000,00 динара), за приступ пуномоћника адвоката на једном неодржаном рочишту у узносу од 3.750,00 динара, за састав две жалбе у износу од по 12.000,00 динара (24.000,00 динара), судске таксе на тужбу, пресуду и жалбу у износу од по 4.700,00 динара (14.100,00 динара) што све укупно чини износ од 77.850,00 динара, јер се ради о нужним и неопходним трошковима за вођење парнице, а који трошкови су одмерени у складу са Адвокатском и Таксеном тарифом, важећом у време доношења пресуде.

Из наведених разлога, а на основу одредби чланова 390. став 1. тачка 4. и 165. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа-судиja
Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)