Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.03.2018.

Гж3 69/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж3 69/18
22.03.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Меланије Сантовац и Сање Пејовић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужених ББ - главног и одговорног уредника Новинске агенције "АА" и АА1, чији је заједнички пуномоћник адвокат АБ, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П3 31/17 од 18.12.2017. године, у седници већа одржаној 22.03.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 31/17 од 18.12.2017. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3 31/17 од 18.12.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је захтев тужиље да се обавежу тужени да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете за претрпљени душевни бол због повреде части и угледа солидарно исплате износ од 150.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 18.12.2017. године до исплате.

Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 49.150,00 динара са законском затезном каматом почев од испуњености услова за извршење, до исплате.

Против наведене пресуде, жалбу је благовремено изјавила тужиља, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјаног права.

Испитујући првостепену пресуду у границама овлашћења прописаним одредбом члана 386 ЗПП (“Сл.гласник РС” бр.72/11 ...55/14), Апелациони суд је оценио да је жалба тужиље неоснована.

У првостепеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1,2,3,5,7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а није учињена ни битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, јер је изрека пресуде разумљива, а дати разлози о битним чињеницама су јасни и потпуни.

Према утврђеном чињеничном стању тужени "АА" је издавач, а првотужени ББ је главни и одговорни уредник медија "АА1" сервис вести на српском и енглеском језику. Дана 13.12.2016. године на сајту туженог хттп://бета.рс/вести/друштво објављен је текст под насловом: “Руководство Коморе _ оптужено за расипање новца”. У тексту се наводи: “Део чланства Коморе _ Србије покренуло је иницијативу за смену актуелног руководства због сумње да је из буџета организације, без одлуке Скупштине Коморе, ненаменски потрошило више од 4.000.000,00 динара. Председница Управног одбора Коморе СС рекла је агенцији "АА1" да су о ненаменском трошењу новца обавештене надлежне службе као и орган Коморе. “Руководство Коморе је прошле године купило пословни простор у Београду за 400.000 евра и опремило га за још око 90.000 евра. Прошле године купљена су три нова службена аутомобила за око пет милиона динара а у току је куповина још једног аутомобила, вредног три милиона динара”, казала је СС. Она је оценила да је пословни простор и аутомобил било могуће купити “за далеко мање паре, тим пре што медицинске сестре у Србији имају плату од свега 30.000,00 динара”. СС је навела да су у буџет Коморе од месечне чланарине од 250,00 динара слије око 200.000.000,00 динара годишње, од чега се чланству врати “једва око 15%”. “Апсурдно је и неоправдано то што је директорка сама себи одредила плату од 150.000,00 динара, а Надзорни одбор је у контроли пронашао да прима преко 180.000,00 динара. Утврдили смо да је поред двојице запослених правника, директорка запослила још двојицу и потписала уговоре са још два адвоката, а да је њихова плата 100.000,00 динара”, казала је председница Управног одбора Коморе. Председник Надзорног одбора Коморе СС1 казао је да је одбор поднео пријаве свим органима те организације, као и другим надлежним службама, али да нико до сада није реаговао. “Поред надлежних у Комори званично смо се обратили и Министарству _ са комплетном документацијом и подацима и затражили њихову реакцију и помоћ. Поднели смо и кривичну пријаву тужилаштву у Нишу, али до сада још нико није реаговао” казао је СС1. Председник Скупштине Коморе СС2 најавио је покретање петиције за укидање те организације, наводећи да је она потребна “само руководству и њиховим сарадницима”. “Комору је основала држава 2006. године и она је обавезна за све здравствене раднике, јер без Коморе лиценце нико не може радити у здравству. Поред петиције за смену руководства због ненаменског трошења новца, планирано је да покренемо петицију и за укидање коморе, јер је по свему судећи потребно само руководству и њиховим сарадницима”, казао је СС2. Одбацујући оптужбе о ненаменском трошењу новца и навода о висини плата руководства, директорка Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије АА казала је да је сваки динар наменски потрошен. “Свака куповина, укључујући и куповину аутомобила, спроведена је у складу са Законом о јавним набавкама и све што радимо, радимо искључиво у складу са законом. Што се тиче пословног простора, у питању је најјефтинији који смо пронашли у Београду”, казала је АА.

Такође је утврђено да је новинарка Новинске агенције “АА” позвала тужиљу као директорку Комору _ Србије, поставила је одређена питања на које је тужиља дала одговоре и у тексту унета изјава тужиље АА као изјава друге стране, како је горе наведено. Након објављивања спорног текста тужиља је 19.12.2016. године тражила објављивање демантија и тужени су следећег дана, 20.12.2016. године, објавили одговор тужиље на информације из текста који је објављен 13.12.2016. године под насловом: “Директорка Коморе _ демантује наводе о проневери”, уз фотографију тужиље АА. У наведеном тексту наведено да је директорка предметне Коморе АА демантовала наводе да је проневерила и ненаменски трошила новац чланова Коморе, као и да је сама себи доделила плату те се за одређене информације које су објављене појединачно изјавила да су нетачне и из којих разлога, а између осталог је наведено “Према њеним наводима, нетачно је да се од месечних чланарина чланству врати тек око 15%”. “Разним видовима помоћи члановима Коморе се од месечних чланарина директно враћају знатно већа финансијска средства и то за њихово формално образовање, континуирану _ едукацију ради обнављања лиценца, финансијски се помаже члановима и њиховим породицама у случају теже болести или смрти члана, а пружа им се и стручна правна помоћ”, наводи се у саопштењу АА."

На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је оценио да не постоји одговорност тужених због објављеног спорног текста у електронском издању “АА” Новинске агенције “АА” од 13.12.2016. године, јер се информација из спорног текста односи на личност, појаву и догађај од интереса за јавност, као и да су у спорном тексту верно пренете аутентичне изјаве овлашћених лица руководства Коморе _ Србије и то председнице Управног одбора Коморе СС чије име и презиме је унето у текст, а њена изјава цитирана, као и изјава председника Надзорног одбора Коморе СС1 и изјаве председника Скупштине СС2, који нису тражили објављивање демантија због пренетих изјава, а такође је пренета и изјава овде тужиље, директора Коморе, као изјава друге стране, те је првостепени суд закључио да су тужени поступили у свему у складу са одредбом члана 9 став 2 Закона о јавном информисању и медијима. Такође је првостепени суд оценио да сам наслов текста: “Руководство Коморе _ оптужено за расипање новца” није увредљивог карактера, да представља вредносни суд, а не оптужбу за неко кривично дело. Такође је првостепени суд оценио да је постојао интерес јавности за објављивање наведеног чланка, који се огледа у томе да је потребно у медијима да се износе сумње које постоје у законитост рада носилаца јавних фунција у конкретном случају руководства Коморе _, како би се на тај начин отворила шира дискусија о одређеном проблему.

Имајући у виду напред наведено, првостепени суд је применом члана 2-5, 8,9,15,79,101-103,112,115,117 Закона о јавном информисању и медијима одлучио као у изреци, оценивиши да тужени нису одговорни за евентуалну штету коју је тужиља претрпела, која сама по себи не оправдава досуђивање накнаде нематеријалне штете.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право, када је одлучио као у изреци, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд.

Неосновани су наводи жалбе тужиље да приликом сачињавања предметног текста тужени нису са пажњом примереном околностима проверили информације, супротно одредби члана 9 став 1 Закона о јавном информисању и медијима. Наиме, новинари туженог су, према оцени овог суда, показали дужну новинарску пажњу, примерену тадашњим околностима, будући да информације које су изнели представљају верно пренете аутентичне изјаве овлашћених лица руководства Коморе _ Србије и то председнице Управног одбора Коморе СС, председника Надзорног одбора Коморе СС1 и изјава председника Скупштине СС2. Осим тога, пре објављивања текста, новинар је контактирао и овде тужиљу, те је у тексту пренета и изјава тужиље као друге стране у вези са објављеним информацијама. Ово посебно имајући у виду да је тужиљин деманти већ следећег дана по објављивању информације такође објављен на интернет поеталу туженог.

Такође су неосновани наводи жалбе тужиље да информације изнете у спорном тексту нису представљале информације од јавног значаја. Ово из разлога што је правилно првостепени суд оценио да су наведене информације значајне јер се спорни текст бави питањем ненаменског трошења новца из буџета друштвено значајне организације, у вези са чим су изјаве дали руководећи органи Коморе, чије су изјаве аутентично пренете, а и сама тужиља као директор Коморе је потврдила да је била покренута иницијатива за смену актуелног руководства због сумње да се из буџета организације ненаменски трошио новац, што је проверавала и Комисија Министарства здравља и буџетска инспекција, те су информације објављене у спорном тексту биле значајне да се информише јавност о појавама и догађајима о којима има оправдани интерес да зна. Осим тога, сам садржај и начин сачињавања предметног текста, упућују на то да су информације објављене у циљу информисања јавности о догађајима о којима има оправдани интерес да зна, а не да би се омаловажавала тужиља као директор Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије.

У сваком случају, овај суд је становишта да се не ради о релевантним нападима према тужиљи који према свом интензитету и према приликама друштвене средине могу проузроковати повреду части и угледа човекове личности, те није оправдано досуђивање накнаде нематеријалне штете. Ово посебно имајући у виду да тужиља као јавна личност мора трпети критику јавности и имати већи степен толеранције.

Неосновани су наводи жалбе тужиље да се ради о објављеним неистинитим информацијама. Ово из разлога што су у спорном тексту пренете тачне информације, које је потврдила и тужиља у свом исказу, да је купљен пословни простор који је опремљен и три нова службена аутомобила, да је у току куповина још једног аутомобила, коју изјаву је дала и председница Управног одбора СС док чињеница да простор Коморе није купљен за 59.000.000,00 динара, већ за 50.240.000,00 динара, како је у свом исказу саслушана у својству странке изјавила тужиља, није од утицаја на формирање другачијег става просечног читаоца о тој вести. Такође информација да је тужиља самој себи одредила плату, која и не представља вредносни суд аутора, будући да је исто саопштено у оквиру аутентичне изјаве СС, наведене под знацима навода демантована је како изјавом тужиље саопштеном у предметном чланку где је наведено да је АА “казала да је сваки динар наменски потрошен”, одбацујући оптужбе о ненаменском трошењу новца и наводе о висини плате руководства, тако и у демантију од 20.12.2016. године када је изјавила да је зараду директора одредио Управни одбор, а одобрила Скупштина Коморе. Што се тиче информације о куповини три аутомобила у предметном тексту наведена је изјава СС која је изјавила да су купљена три нова службена аутомобила, а не да је тужиља за свој рачун купила исте аутомобиле, како се наводи у жалби.

Имајући у виду напред наведено, правилно је првостепени суд оценио да тужени није одговоран, нити дужан тужиљи накнадити нематеријалну штету, с обзиром да је наведеним текстом, у складу са одредбом члана 5 став 1 Закона о јавном информисању и медијима, јавност обавештена о догађају за који има оправдан интерес да зна, без обзира на начин на који су прибављене информације. Ово имајући у виду да је одредбом члана 35 Закона о коморама прописано да је и сама комора дужна да обавештава јавност о свим питањима из надлежности коморе, као и да је комора дужна да обавештава министарство надлежно за унутрашње послове, надлежне правосудне органе и надлежно министарство здравља о дисциплинским поступцима који се воде против чланова коморе, што указује на јавност рада и функције тужиље у Комори, због чега иста, у складу са одредбом члана 8 Закона о јавном информисању и медијима је дужна да трпи изношење критичког мишљења који се односе на обављање њене функције.

Осталим жалбеним наводима не доводи се у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања и донете одлуке, па исти нису посебно ни образлагани.

Из изнетих разлога одлучено је као у изреци применом одредбе члана 390 ЗПП.

Одлука о трошковима поступка донета је правилном применом одредбе члана 153 и 154 ЗПП.

Како је жалба тужиље одбијена као неоснована, то је одбијен захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

        Председник већа-судија
        Весна Обрадовић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)