Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.03.2018.

Гж3 77/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж3 77/18
29.03.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Ивана Негића, председника већа, Александре Ђорђевић и Весне Филиповић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужених Новинско издавачко друштво "АА, и Весне АА1, чији је заједнички пуномоћник адвокат АБ1, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиље, која ја изјављена против пресуде Вишег суда у Београду П3.бр. 377/15 од 14.12.2017. године, у седници већа одржаној 29.03.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ жалба тужиље АА као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр. 377/15 од 14.12.2017. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3.бр. 377/15 од 14.12.2017. године, ставом првим одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже туженог првог реда и тужену другог реда да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на приватни живот, објављивањем личног записа, без пристанка тужиље, солидарно исплате износ од 100.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења 14.12.2017. године па до исплате, као неоснован. Ставом другим одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже туженог првог и тужену другог реда да тужиљи на име дела добити остварене објављивањем информације, односно записа лика солидарно исплате износ од 50.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана подношења тужбе 09.12.2015. године па до исплате, као неоснован. Ставом трећим обавезана је тужиља да туженима солидарно накнади трошкове парничног поступка у износу од 65.400,00 динара, све у року од 8 дана од дана пријема писаног отправка пресуде под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужиља због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу одредбе члана 386 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 72/11 ... 55/14), Апелациони суд налази да је жалба тужиље неоснована.

Побијана пресуда није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелaциони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, у листу “Свет” дана 02.12.2015. године објављена је информација која се односи на ББ “Страдао пре акције! ББ добио опис од стимулације за секс! Певач узео средство за побољшање потенције, након чега се осуо и отекао”. Изнад тог текста објављена је и фотографија ББ и фотографија овде тужиље, где је иста означена под надимком “ААН”, а изнад фотографије је објављен текст “ААН, знаш ли ти нешто о овоме?”. Тужиља је била шокирана објављивањем њеног личног записа – предметне фотографије, с обзиром да није дала сагласност да се иста објави, нити поседује предметну фотографију, али при уласку у ријалити програм “Парови” новинари су их сликали, те је предметна фотографија сачињена у склопу тог целог ријалити догађаја, а шокирана је била и текстом који је изнад објављене фотографије. Конкретно, у садржини текста нигде се не помиње тужиљино име, већ једино име ББ.

На овако утврђено чињенично стање, првостeпени суд је применио одредбе материјалног права и то члана 5, 8, 79 став 1, 82 став 1, 101, 103, 112, 115 Закона о јавном информисању и медијима, као и члана 200 ЗОО, па је нашао да нису испуњени услови за накнаду нематеријалне штете због повреде права на приватни живот тужиље, а имајући у виду да код тужиље нису наступили душевни болови који могу довести до поремећаја душевне равнотеже, а који би били таквог интензитета и трајања који би оправдавали досуђење новчаног износа на име сатисфакције. Првостeпени суд је имао у виду и то да је тужиља јавна личност, свесна чињенице да је њен рад и понашање у приватном животу подложно критици јавности и других медија, па је нашао да објављене информације не прелазе степен толеранције који је тужиља имала показати као јавна личност. Како је нашао да тужени нису повредили право на приватни живот тужиље објављивањем њене фотографије, првостeпени суд је одбио и захтев тужиље којим је тражила да се обавежу тужени да јој на име дела добити остварене објављивањем њеног записа лика исплате износ од 50.000,00 динара, због чега је одлучио као у ставу другом побијане пресуде.

Оваква одлука првостeпеног суда је правилна, а Апелaциони суд прихвата и разлоге које је првостeпени суд дао за исту, у смислу члана 396 став 2 ЗПП, с тим што истиче и разлоге који следе.

У конкретнoм случају, неспорно је да је предметна фотографија тужиље настала приликом њеног уласка у ријалити “Парови”. Улазак и боравак у ријалити програму представља пристанак лица на најекстремнији вид лишавања приватности, односно добровољно приказивање симулације приватног живота, који је уласком у ријалити престао да постоји и постао јавно експонирање.

Одредбом члана 82 став 2 Закона о јавном информисању и медијима предвиђено је да се сматра да је интерес јавности да се упозна са информацијом, односно записом претеже у односу на интерес да се спречи објављивање информације из приватног живота, односно личног записа лица, нарочито ако је лице својим понашањем у приватном, породичном или професионалном животу привукло пажњу јавности и на тај начин дало повода за објављивање информације, односно записа.

Уласком у ријалити “Парови”, тужиља је најочигледније имала намеру да привуче пажњу јавности, на који начин је дала повода за објављивање њеног записа, тј. фотографије. Шта више, тужиља је при уласку у ријалити “Парови” знала, односно морала знати да ће бити фотографисана од стране унапред неограниченог броја фотографа, односно фоторепортера, и да ће такве фотографије бити предмет интересовања јавности и објављивања у најразличитијим медијима и у различитим контекстима. Стога се може закључити да се тужиља није противила прављењу записа, тј. предметне фотографије, иако је знала да се то чини ради објављивања, због чега није могла спречити објављивање предметне фотографије, имајући у виду слободу објављивања исте, у смислу члана 82 став 2 тачка 6 Закона о јавном информисању и медијима.

Дакле, у конкретнoм случају, тужиља нема право на накнаду штете због повреде права на приватни живот, имајући у виду да је сама привукла пажњу јавности и дала повода за објављивање записа због свог јавног понашања. Чланом 80 став 4 је прописано да се запис лика не може објавити без пристанка онога на кога се односи, ако би објављивањем било повређено његово право на приватност или које друго право. Пошто се предметна фотографија не тиче приватности тужиље, објављивањем записа лика тужиље није повређено њено право на приватност нити које друго право. Прихватање користи и задовољства које носи својство јавне личности, тужиља је прихватила законом предвиђена ограничења својих личних права, те је психички морала бити спремна на одређено задирање јавности у њен живот и понашање.

Неосновани су наводи жалбе тужиље да је стављање њене фотографије поред фотографије ББ, у оквиру текста о његовом приватном животу, тужиљи повређено лично право, а имајући у виду да је уз фотографију тужиље додат и текст “ААН, знаш ли ти нешто о овоме?”, на који начин је аутор текста јасно ставио до знања да нема никаквих доказа, нити информација да је тужиља узрок проблема ББ.

Како је чланом 119 Закона о јавном информисању и медијима предвиђено да повређени има право да од издавача тужбом захтева део добити остварене објављивањем информација, односно записа, а како је у конкретнoм случају правилно утврђено да повреде права тужиље објављивањем записа њеног лика није било, правилно је првостeпени суд одбио захтев тужиље као у ставу другом изреке побијане пресуде.

Потврђујући одлуку о главној ствари, Апелaциони суд је потврдио и одлуку првостeпеног суда о трошковима поступка из става трећег изреке, имајући у виду да је иста донета правилном применом члана 153 и 154 ЗПП.

Из наведених разлога, Апелaциони суд је, у смислу члана 390 ЗПП, одлучио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Иван Негић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)