Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.06.2018.

Гж3 96/2018

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж3 96/2018
14.06.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Гордане Комненић, председника већа, Милице Поповић Ђуричковић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужилаца мал. ММ1 и ММ2, чији је законски заступник мајка АА, АА и АА1, чији је заједнички пуномоћник адвокат АБ, против тужених "АА", ББ и ББ1, чији су заједнички пуномоћници адвокати АБ1 и АБ2, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужилаца и тужених изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду П3. 454/16 од 26.01.2018. године, која је исправљена решењем истог суда П3. 454/16 од 07.05.2018. године, у седници већа одржаној дана 14. јуна 2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3. 454/16 од 26.01.2018. године, исправљена решењем истог суда П3. 454/16 од 07.05.2018. године, у ставу 2., 3., 4., 5., 6. и 7. изреке, тако што се ОДБИЈА тужбени захтев тужилаца да суд обавеже тужене “АА” д.о.о. и ББ из Београда, да им, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет), солидарно исплате, и то: тужиоцима мал. ММ1 и ММ2, износе од по 100.000,00 динара, а тужиоцима АА и АА1, износе од по 80.000,00 динара, све износе са законском затезном каматом почев од 26.01.2018. године па до исплате, као и да суд наложи туженом ББ1, као одговорном уреднику “Курир-најутицајније дневне новине Балкана” да у тим новинама, по правноснажности пресуде, исту објави на истим странама и у истом формату наведених дневних новина, у којима је објављен предметни текст, а у којем су садржане предметне информације и то о свом трошку, без коментара и одлагања, најкасније у другом броју наведених новина и да суд наложи туженом ББ1 да на интернет сајту медија “ГГ најутицајније дневне новине Балкана” www."ГГ".rs, по правноснажности ове пресуде исту објави и то о свом трошку, без коментара и одлагања, као неоснован.

ОДБИЈА СЕ жалба тужилаца мал. ММ1 и ММ2, АА и АА1, као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3. 454/16 од 26.01.2018. године, исправљена решењем истог суда П3. 454/16 од 07.05.2018. године, у ставу 8., 9., 10. и 11. изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу 12. изреке пресуде Вишег суда у Београду П3. 456/16 од 26.01.2018.године, исправљене решењем истог суда П3.454/16 од 07.05.2018.године, тако што се ОБАВЕЗУЈУ тужиоци мал. ММ1 и ММ2, АА и АА1, да туженима “АА” д.о.о. Београд, ББ и ББ1, свима из Београда, солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 116.250,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде, па до исплате, у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П3. 454/16 од 26.01.2018. године, која је исправљена решењем истог суда П3. 454/16 од 07.05.2018. године, ставом 1. изреке, дозвољено је преиначење тужбе, тако што је уместо тужене ББП, као тужени означен ББ1, одговорни уредник за штампано издање медија “ГГ” и за интернет издање поменутог медија www.ГГ.rs. Ставом 2. изреке, обавезани су тужени “АА” д.о.о. и ББ, обоје из Београда, да тужиоцу мал. ММ, чији је заступник мајка АА, обоје из Новог Београда, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет), солидарно плате износ од 100.000,00 динара, са законском затезном каматом од 26.01.2018. године, па до исплате. Ставом 3. изреке, обавезани су тужени “АА” д.о.о. и ББ, обоје из Београда, да тужиљи мал. ММ2, чији је заступник мајка АА, обе из Новог Београда, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет), солидарно плате износ од 100.000,00 динара, са законском затезном каматом од 26.01.2018. године до исплате. Ставом 4. изреке, обавезани су тужени “АА” д.о.о. и ББ, обоје из Београда, да тужиљи АА из Новог Београда, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет) и права на част и углед, солидарно плате износ од 80.000,00 динара, са законском затезном каматом од 26.01.2018. године до исплате. Ставом 5. изреке обавезани су тужени “АА” д.о.о. и ББ, обоје из Београда, да тужиоцу ББ1, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет) и права на част и углед, солидарно плате износ од 80.000,00 динара, са законском затезном каматом од 26.01.2018. године до исплате. Ставом 6. изреке, наложено је туженом ББ1 из Београда, као одговорном уреднику “ГГ”, да у поменутим дневним новинама, по правноснажности пресуде, исту објави на истим странама и у истом формату наведених дневних новина у којима је објављен предметни текст, а у ком су садржане предметне информације, и то о свом трошку, без коментара и одлагања, најкасније у другом броју наведених дневних новина. Ставом 7. изреке, наложено је туженом ББ1, да на интернет сајту медија “ГГ” www.ГГ.rs, по правноснажности ове пресуде, исту објави и то о свом трошку, без коментара и одлгања. Ставом 8. изреке, одбијен је тужбени захтев да тужени “АА” д.о.о. и тужени ББ, тужиоцу мал. ММ, чији је заступник мајка АА, обоје из Новог Београда, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет) и права на част и углед, солидарно плате износ од 80.000,00 динара, са законском затезном каматом од 26.01.2018. године до исплате. Ставом 9. изреке, одбијен је тужбени захтев да тужени “АА” д.о.о. и ББ, обоје из Београда, тужиљи мал. ММ2, чији је заступник мајка АА, обоје из Новог Београда, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет) и права на част и углед, солидарно плате износ од 80.000,00 динара, са законском затезном каматом од 26.01.2018. године до исплате. Ставом 10. изреке, одбијен је тужбени захтев да тужени “АА” д.о.о. и тужени ББ, обоје из Београда, тужиљи АА из Новог Београда, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет) и права на част и углед, солидарно плате износ од 100.000,00 динара, са законском затезном каматом од 26.01.2018. године па до исплате. Ставом 11. изреке, одбијен је тужбени захтев да тужени “АА” д.о.о. и тужени ББ, обоје из Београда, тужиоцу АА1, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет), солидарно плате износ од 100.000,00 динара, са законском затезном каматом од 26.01.2018. године до исплате. Ставом 12. изреке, обавезани су тужени да тужиоцима накнаде трошкове поступка у износу од 46.500,00 динара.

Благовременом жалбом тужиоци су ту пресуду побијали у одбијајућем делу, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Трошкове другостепеног поступка су тражили опредељено.

Благовременом жалбом тужени су ту пресуду побијали, у обавезујућем делу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. Трошкове другостепеног поступка су тражили опредељено.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у смислу одредбе члана 386. Закона о парничном поступку, другостепени суд је нашао да је жалба тужених основана, а жалба тужилаца неоснована.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачке 1-3, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а у жалбама тужилаца и тужених се неосновано указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. истог Закона. Изрека ожалбене пресуде је, како у обавезујућем, тако и у одбијајућем делу, разумљива, не противречи сама себи или разлозима, о битним чињеницама наведени су разлози који су јасни и непротивречни и о битним чињеницама не постоји противречност између онога што се о разлозима пресуде наводи о садржини исправа, записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника са изведеним доказима, што значи да ожалбена пресуда нема недостатке због којих се не би могла испитати.

Према утврђеном чињеничном стању, у дневном листу “ГГ”, чији је издавач тужени “АА” д.о.о, а одговорни уредник тужени ББ1 из Београда, у броју 894 од 01.08.2016. године, на страни 12. и 13. објављен је текст под насловом “Баџине убице иза ликвидације у Белвилу”, са наднасловом “Откривамо шта се крије иза најновијег мафијашког обрачуна у Новом Београду” уз штампани приказ са насловом “Дуван, дрога, кафа и убиства”. Предметни текст најављен је и на насловној страни истог медија под насловом “_ убице стоје иза ликвидације у Белвилу”, са наднасловом “Откривамо позадину мафијашког обрачуна”. Такође је објављен и на званичној интернет страни медија “ГГ” www.ГГ.rs,.Испод наслова “_ убице иза ликвидације у Белвилу!”, стоји поднаслов: “Освета: убијеном ПП посао с ланцем кафетерија био само параван за много крупнији бизнис – трговину дрогом, а по свему судећи заменио се много већим изграчима”. У тексту пише следеће: Убица ПП1, некадашњег генерала српске полиције, стоји иза ликвидације ПП (42) прекјуче у београдском насељу Белвил, екслузивно сазнаје "ГГ". Ово је само један правац у ком полиција трага за наручиоцима и убицом који је прекјуче изрешетао ПП, недалеко од његовог кафића на Новом Београду. ПП је био сувласник кафића “АА1” и фирме “АА2”, која се бави _. Као сувласник ових фирми у Агенцији за привредне регистре наводи се и СС, кћерка СС1, некадашње сувласнице "АА3" и интимне пријатељице управо брата убијеног ПП1, ФФ, вође “дуванске мафије”. Извор "ГГ”-а из полиције тврди да се након јучерашње ликвидације у Белвилу, проверавају послови и повезаност ПП и СС1. “Они су пореклом из Ниша. Могуће је да познанства и везе потичу још од раније”- додао је наш саговорник истраге”. У делу текста под насловом “Хвалио се да је чувао ОО”, у наднаслову пише “Рођак убијеног тврди”, а у тексту следеће: Опомињао сам ПП да се чува, јер сам знао да се бави опасним пословима. Рекао ми је: “Не брини имам два прстена”, што је значило да га обезбеђују двојица телохранитеља, којих овог пута пред кафићем није било. Знам да се и он дуго бавио обезбеђењем. Његови момци су обезбеђивали највеће српске бизнисмене, а њега нису знали да заштите. Хвалио се чак да је једно време био у обезбеђењу ОО. Кафић му је, по мени, било друго занимање, за старе дане, да се смири у њему – каже блиски рођак убијеног ПП". У тексту такође пише: "убијени ПП имао је досије због трговине наркотицима и наношења тешких повреда, па се верује да је ово још један у низу обрачуна жестоких момака из београдског, а можда и нишког асфалта. Познато је, наиме, да је 8. августа 2008. године у Нишу, у _ улици, код куће за венчања, покушан атентат на њега. Непознати убица, маскиран шеширом и марамом, испалио је на ПП 10 хитаца, највероватније из шкорпиона. Два хица су погодила ПП, а један лако ранио његовог пријатеља ОО1 (37) из Ниша. Александар је брзо медицински збринут и извукао се без тежих последица". Тужиља АА, саслушана у својству парничне странке, на рочишту за главну расправу, одржаном дана 26.12.2017. године изјаснила се да је она, заједно са покојним супругом, ПП, основала приватно предузеће “АА4” д.о.о. 2000. године и да од те године послује “у легалним пословима”, да њен супруг никада није био у било каквим пословима са дрогом, нити са обезбеђењем било ког лица, а посебно не ОО, кога није ни познавао. Даље је, у својој изјави навела да њен супруг никада није био дилер дроге, нити је предузеће, последње основано, “АА2” д.о.о., користио као параван за продају наркотика, што су све нетачне информације због којих је тужиља, као и њена деца, имала последице, јер су их пријатељи напустили, мал. ММ је била принуђена да пребаци у други вртић, а мал. ММ1 деца из њене школе нису позивала на дружења и прославе, па их је тако околина избегавала. Тужилац АА1, саслушан у својству странке у поступку, на рочишту за главну расправу одржаном дана 26.12.2017. године, изјаснио се да је објављена неистинита информација да је његов син нарко дилер и да је као такав убијен, пошто, супротно томе, његов син никада није имао било какве везе са наркотицима, нити их је конзумирао, нити их је продавао. Због објављивања ове нетачне информације тужилац је био душевно скрхан и због тога је одлучио да тужи све оне који су ту информацију објавили. Даље се изјаснио да је његов син био изузетно успешан пословни човек, тако што је имао два кафића у Београду и започео послове изградње безнзинских пумпи на целој територији Србије, а који год посао да је започео, успешно га је реализовао. Тужени ББ, саслушан у својству парничне странке, на рочишту за главну расправу одржаном дана 26.01.2018. године, изјаснио се да је био главни уредник дневних новина “ГГ”, а да је СС2 био уредник рубрике “црна хроника” тог медија. Од свих уредника рубрике, захтевао је да се поступа у духу дужне новинарске пажње, тако што ће се сва информација, пре објављивања, проверити и поткрепити из два независна извора, па сматра да је тако поступљено и у овом случају. Сведок СС2, у свом исказу датом у својству сведока на рочишту за главну расправу одржаном дана 26.01.2018. године, изјаснио се да се предметни текст односио на професионално убиство у насељу Белвил у Новом Београду, а то је случај који је тада био актуелан, а актуелан је и сада, пошто они који су извршили убиство још увек нису пронађени. Предметне информације, које су јавности саопштене у тексту, добијене су од службеника МУП-а, као и од рођака покојника и покојникове породице, чије име, из безбедносних разлога, није објављено у тексту, уз напомену да је поменути рођак изјаву дао дописнику дневних новина “ГГ” из Ниша и да је сам рођак, као извор поменутих информација, тражио до дописника дневних новина “ГГ” из Ниша, да његови подаци (подаци рођака) не буду објављени. Информацију да је пок. ПП трговао дрогом добио је из полиције, од државног органа, а сагласно томе, ту информацију није додатно проверавао, пошто је реч о иницијалној информацији, која је као таква и објављена уз посебну напомену да за проверу исте би било потребно одређено време у коме би се та информација могла проверити и код неког другог државног органа. Даље је навео да су и други медији објављивали сличне или исте информације, углавном из истих извора.

Првостепени суд је, ожалбеном пресудом, обавезао тужене “АА” д.о.о и ББ, оба из Београда, да тужиоцима, на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет), солидарно исплате, и то: тужиоцима мал. ММ и мал. ММ1, од по 100.000,00 динара, а тужиоцима АА и АА1, износе од по 80.000,00 динара, све износе са законском затезном каматом од 26.01.2018. године па до исплате, наложио туженом ББ1, као одговорном уреднику “ГГ” да у тим дневним новинама, по правноснажности пресуде, исту објави на истим странама и у истом формату наведених дневних новина у којима је објављен предметни текст, а у ком су садржане предметне информације, и то о свом трошку, без коментара и одлагања, најкасније у другом броју наведених дневних новина и наложио туженом ББ1, да на интернет сајту медија “ГГ” www.ГГ.rs, по правноснажности пресуде исту објави о свом трошку, без коментара и одлагања, у смислу одредбе члана 5. став 1. и 2, 73, 112, 113, 114, 115 и 120 став 1. Закона о јавном информисању и медијима, у вези одредбе члана 232. Закона о парничном поступку и члана 277. став 1. Закона о облигационим односима. Закључио је да је покојни правни претходник тужилаца, означен као учинилац каквог кажњивог дела, односно као неко ко је страдао као мафијаш у мафијашком обрачуну, тј. неко ко се бавио противправним пословима – продајом дроге, те је, у овом конкретном случају објављена забрањена информација којом се повређује претпоставка невиности покојника – правног претходника тужилаца, а самим тим вређа и право на људско достојанство сродника, уз непоштовање приватности породичног живота. Наиме, забрана означавања одређеног лица учиниоцем кажњивог дела, пре правноснажне одлуке суда, прописана је, како одредбом члана 34. став 3. Устава РС, тако и одредбом члана 73. Закона о јавном информисању и медијима, јер се свако сматра невиним за кривично дело док се његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда и нико се у медију не сме означвати учиниоцем кажњивог дела, односно огласити кривим или одговорним пре правноснажности одлуке суда, све у циљу заштите људског достојанства, као и независности, угледа и непристрасности суда или другог надлежног органа. Забрањене информације објављене су у медију, чији је издавач тужени “АА” д.о.о, који тужиоцима, за причињену штету, одговара без обзира на кривицу, у смислу одредбе члана 114. Закона о јавном информисању и медијима, а одговорност туженог ББ постоји у смислу одредбе члана 113. истог Закона, јер главни и одговорни уредник па непосредно руководи радом редакције, чита, прегледа и одобрава сваки текст и опрема текстове насловним блоком, који чине наднаслов, наслов и поднаслов. Из свих горе наведених разлога, првостепени суд закључио да је тужбени захтев тужилаца за накнаду нематеријалне штете и обавезивање одговорног уредника да пресуду објави, о свом трошку, на горе описани начин, основан.

Међутим, по мишљењу овог суда, као другостепеног, првостепени суд је при одлучивању ожалбеном пресудом, погрешно применио материјално право, када је закључио да су тужени дужни да тужиоцима накнаде нематеријалну штету због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет), у смислу одредбе члана 79. Закона о јавном информисању и медијима (“Службени гласник РС” бр.83/2014...12/2016). Том одредбом Закона прописано је да је достојанство личности (част, углед, односно пијетет), лица на које односи информација, правно заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа, или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особине или својстава које оно нема, односно одрицањем особине или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи, појави, догађају или личности на коју се информација односи. Одредбом члана 9. став 1. истог Закона прописано је да су уредник и новинар дужни да с пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности, провере њено порекло, истинитост и потпуност. У овом случају, по мишљењу овог суда, као другостепеног, тужени су поступили у складу са обавезом новинарске пажње прописаном цитираном одредбом члана 9. Закона о јавном информисању и медијима, јер су пре објављивања предметне информације у дневном листу “ГГ” у броју 894 од 01.08.2016. године, проверили порекло, истинитост и потпуност информација, тако што су информације добили из извора у Министарству унутрашњих послова, односно од рођака покојника, на кога се предметни текст односи. У смислу одредбе члана 52. Закона о јавном информисању и медијима, новинар није дужан да открије извор информације, осим података који се односе на кривично дело, односно учиниоца кривичног дела за које је, као казна, прописан затвор у трајању од најмање 5 година, ако се подаци за то кривично дело не могу прибавити на други начин (новинарска тајна). То да се ради о “мафијашком обрачуну у Новом Београду”, како пише у наднаслову предметног текста, је вредносни суд који није подобан доказивању, пошто је продукт мисаоног процеса и представља лични став, услед чега се не може рећи да ли је истинит или није. Када новинар поступа са законитим циљем, ради се о питању за које постоји интерес јавности, што је овде случај, а учињен је разуман напор да се утврде чињенице, новинар није одговоран, чак и ако се накнадно испостави да оно у шта је имао разлога да верује да је тачно, је нетачно. Оно што је битно је да је постојало довољно чињеница за изражен вредности суд, што овде јесте случају. Медији имају кључну улогу заштитника јавности и због тога мешање у њихову слободу изражавања може бити оправдано само горућом друштвеном потребом, када је то неопходно у демократском друштву, што овде, по мишљењу другостепеног суда, није случај. Од новинара се не захтева утврђивање истинитости чињеница као у судском поступку (подударност са стварношћу и отклањање сваке разумне сумње), а за слободу изражавања и објављивања чињеничних исказа није нужно постојање доказа њихове апсолутне истинитости, већ је довољно слободно изразити и објавити информацију, пошто се она претходно провери. Информације су “роба која нестаје” и одлагање објављивања, макар за кратак период, може им одузети сву вредност и занимљивост. Зато се информација у погледу којих је остала одређена сумња ипак могу објавити, уколико постоји оправдани јавни интерес, уз обавезу да се публици укаже на ту сумњу тако што оно што је неизвесно и несигурно се не сме приказивати као извесно и поуздано. У овом случају, предметни текст садржи информацију о томе да је “убијени ПП имао досије због трговине наркотицима и наношења тешких повреда”, а ради се о информацијама које је новинар добио од свог извора у полицији. Постојање полицијског досијеа значи да је постојала сумња да се правни претходник тужилаца, бавио трговином наркотицима, па је та информација тако и саопштена читаоцима. Праву новинара на слободу изражавања, у смислу одредбе члана 10. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, супротстављено је право лица на част и углед које представља ограничење права на слободу изражавања, у смислу става другог те одредбе конвенције. Међу правима која штити Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода нема формалне хиарархије. Међутим, Европски суд за људска права у својим одлукама, увек истиче доминантан значај слободе изражавања, као кључног темеља демократије важног за заштиту свих других конвенцијских права. Идеално би било када би сва људска права могла да се остваре. Пошто то углавном није случај, у ситуацији када су у сукобу, Европски суд за људска права, у одлуци Van Hannover против Немачке (представка број 59320/00), је успоставио критеријуме којих се придржава при одлучивању о томе које ће право имати превагу. То су следећи критеријуми: 1. да ли информација доприноси расправи која је од општег интереса; 2. колико је позната особа о којој се ради односно каква је њена репутација; 3. претходно понашање те особе; 4. садржај, облик и последице објављивања; 5. околности под којима је информација прибављена. У овом случају, предметни текст написан је у вези са актуелним догађајем убиством ПП, недалеко од његовог кафића у Новом Београду, у насељу Белвил, које се догодило два дана пре објављивања предметног текста. Када се има у виду да је покојни ПП убијен са 11 хитаца, на јавном месту, у току дана, јасно је да је предметни текст доприноси расправи од општег интереса што значи да је постојао оправдани интерес јавности да сазна информације које су о њему објављене. Пошто је претходно, 08. августа 2008. године у Нишу, у _ улици, такође покушан атентат на њега, којом приликом је испаљено 10 хитаца, а ПП је био рањен, те да је и ПП брат убијен у Нишу, 15. септембра 2002. године, онда све то оправдава интерес јавности да сазна чињенице објављене у предметном тексту. У сукобу два интереса и то личног интереса заштите угледа и части и интереса јавности да сазна за постојање сумње да се убијени ПП бавио недозвољеним пословима, у овом случају, по мишљењу другостепеног суда, претеже интерес јавности. То да ли је “ПП радио у обезбеђењу ОО”, како пише у спорном тексту, или то није случај, како тврди тужиља АА, није информација која је лезионо подобна, односно није подобна да шкоди части и угледу лица на које се односи. Пошто, по мишљењу другостепеног суда, у овом случају интерес за објављивање информација претеже над интересом заштите достојанства онда је њихово објављивање допуштено, у смислу одредбе члана 79. став 2. Закона о јавном информисању и медијима. Због тога је тужбени захтев тужилаца за накнаду нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет), неоснован.

Из изложених разлога, првостепена пресуда је, у обавезујућем делу, преиначена, а одлука као у ставу првом изреке ове пресуде донета је у смислу одредбе члана 394. тачка 4. Закона о парничном поступку.

Првостепени суд је правилно, одбијајућим делом ожалбене пресуде, одбио тужбени захтев тужилаца за накнаду нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде права личности (права на пијетет), јер, по мишљењу овог суда, као другостепеног, тужени, из горе изложених разлога, нису дужни да тужиоцима накнаде предметну штету.

Неосновани су наводи жалбе тужилаца да им припадају виши износи новчане накнаде нематеријалне штете од износа признатих ожалбеном пресудом, у смислу одредбе члана 200. став 1. Закона о облигационим односима. Ово због тога што је њихов захтев за накнаду предметне нематеријалне штете, из горе изложених разлога неоснован, па је, у тој ситуацији, сувишно расправљање о износу накнаде.

Из изложених разлога, жалба тужилаца је одбијена као неоснована а ожалбена пресуда у одбијајућем делу потврђена, као правилна и на закону заснована, па је одлука као у ставу другом изреке ове пресуде донета у смислу одредбе члана 390. Закона о парничном поступку.

Пошто је преиначио одлуку против које је изјављен правни лек, овај суд је, као другостепени, одлучивао о трошковима целог поступка и одлуку као у ставу трећем изреке ове пресуде донео је у смислу одредбе члана 165. став 2. Закона о парничном поступку. Туженима су признати трошкови које су имали ради ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав одговора на тужбу у износу од 12.000,00 динара, таксе на одговор на тужбу у износу од 18.250,00 динара, заступање на три одржана рочишта по 7.500,00 динара и састав једне жалбе у износу од 24.000,00 динара, као и таксе на жалбу у износу од 17.000,00 динара, што је укупно износ од 116.250,00 динара, обрачунат применом важеће Адвокатске тарифе уз двоструко увећање за заступање три странке и применом важеће Таксене тарифе, у смислу одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку. Законска затезна камата на тај износ трошкова парничног поступка туженима је призната у границама њиховог захтева , у смислу одредне чл.3. став1 Закона о парничном поступку, у вези чл.277 Закона о облигационим односима.

Председник већа-судија
Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)