Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.07.2012.

Гж 11523/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 11523/10
Дана 12.07.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Гордане Тодоровић и Милице Аксентијевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против тужене Републике Србије-Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, коју заступа Републички јавни правобранилац са седиштем у Београду, ул. Немањина бр. 22-26, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Првог општинског суда у Београду П.бр.10359/08 од 14.07.2009. године, у седници већа одржаној дана 12.07.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе странка и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.10359/08 од 14.07.2009. године у другом, трећем и седмом ставу изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П.бр.10359/08 од 14.07.2009. године првим ставом изреке дозвољено је објективно преиначење тужбе. Другим ставом изреке делимично је усвојен тужбени захтев и наложено је туженој да тужиоцу на име неисплаћене породичне инвалиднине и допунске породичне инвалиднине у периоду од 01.12.2004. године до 30.11.2007. године исплати укупно износ од 771.993,86 динара, са законском затезном каматом почев од 03.12.2007. године као дана подношења тужбе до исплате, као и износ од 29.289,13 динара на име породичне инвалиднине и допунске породичне инвалиднине за месец децембар 2007. године са законском затезном каматом почев од 26.05.2009. године и износ од 34.098,51 динар на име породичне инвалиднине и допунске породичне инвалиднине за месец јануар 2008. године, са законском затезном каматом почев од 26.05.2009. године до исплате. Трећим ставом изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се наложи туженој да му на сваки доспели, а неисплаћени износ породичне инвалиднине и допунске породичне инвалиднине плати законску затезну камату почев од 03.12.2007. године до доспелости. Четвртим ставом изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се наложи туженој да му на име неисплаћене породичне инвалиднине и допунске породичне инвалиднине за период од 01.09.2003. године до 30.11.2004. године плати износ од 199.051,51 динар, са законском затезном каматом. Петим ставом изреке одбачена је тужба у делу захтева којим је тражио да се наложи туженој да тужиоцу убудуће на име породичне и допунске инвалиднине плаћа месечно износ од 45.000,00 динара до 5. у месецу за текући месец. Шестим ставом изреке одбијен је предлог тужиоца за ослобађање од плаћања трошкова судских такси. Седмим ставом изреке наложено је туженој да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 207.600,00 динара.

Благовремено изјављеним жалбама странке побијају првостепену пресуду из свих законом прописаних разлога из чл. 360 став 1 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04). Тужилац побија првостепену пресуду у трећем и седмом ставу изреке, а тужена у другом и седмом ставу изреке.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из чл. 372 ЗПП у вези са чл. 506 став 2 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11) и оценио да су жалбе неосноване.

У спроведеном првостeпеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 1 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Побијана пресуда садржи потпуне и јасне разлоге о свим битним чињеницама који не противрече садржини доказа у списима, тако да се законитост и правилност пресуде са сигурношћу могу испитати, па не стоје наводи жалбе о почињеној  битној повреди одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Чињенично стање важно за доношење одлуке о основаности тужбеног захтева у поступку је потпуно и правилно утврђена изведеним доказима, који су правилно цењени засебно, заједно са другим доказима и на основу резултата целокупног поступка, применом члана 8 ЗПП. Према утврђеном чињеничном стању тужиоцу је коначним и правноснажним решењем Одељења за друштвене делатности Скупштине општине Призрен бр.580-6/2 од 14.10.1998. године признато право на породичну инвалиднину почев од 01.08.1998. године, па убудуће, док за то постоје законски услови, у месечним износима чија висина је 60% од износа личне инвалиднине војног инвалида прве групе. Тужиоцу је редовно исплаћивана породична инвалиднина до 01.09.2003. године. Вештачењем преко вештака финансијске струке утврђено је да је тужиоцу на име породичне инвалиднине и допунске породичне инвалиднине требало исплатити износ од 2.068.866,00 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, а пошто је приговор застарелости потраживања тужене за период од 01.09.2003. године до 30.11.2004. године применом чл. 379 у вези са чл. 372 став 2 Закона о облигационим односима оценио као основан, побијаном пресудом, првостeпени суд је применом члана 172 ЗОО делимично усвојио тужбени захтев као у изреци побијане пресуде у другом ставу.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање првостeпени суд је правилно применио материјално право, одредбу члана 172 ЗОО када је побијаном пресудом делимично усвојио тужбени захтев. За своју одлуку првостeпени суд је дао потпуне и јасне разлоге које прихвата и другостепени суд.

Наводима жалбе правилност утврђеног чињеничног стања и примене материјалног права не доводи се у сумњу.

Супротно наводима жалбе тужене тужиоцу је правноснажним и извршним решењем  признато право на породичну инвалиднину и допунску породичну инвалиднину и оно производи правно дејство све док у прописаном управном поступку не буде измењено или укинуто. Право тужиоца није у међувремену укинуто нити мењано неким другим решењем, а тужена је без икаквог законског основа обуставила исплату породичне инвалиднине и допунске породичне инвалиднине, чиме је тужиоцу проузроковала штету коју је у смислу члана 172 ЗОО дужна да надокнади.

Право на породичну инвалиднину и допунску породичну инвалиднину утврђено правноснажним и извршним решењем надлежног органа управе је стечено право, па супротно наводима жалбе регулисање односа између Републике Србије и привремене Међународне управе на Косову и Метохији по питању права на исплату пензија и других накнада из пензијског и инвалидског осигурања не представља претходно питање за доношење одлуке у овој парници.

Основ овог спора у смислу члана 172 ЗОО је накнада штете. Међутим, породична инвалиднина и допунска породична инвалиднина су повремена потраживања па штетна радња, супротно наводима жалбе тужиоца није утицала на промену правне природе ових потраживања. Стога је, супротно наводима жалбе тужилаца правилан закључак првостeпеног суда да у смислу члана 279 став 3 ЗОО на повремена потраживања законска затезна камата тече од подношења тужбе до исплате, па је другим ставом изреке побијане пресуде захтев тужиоца за исплату законске затезне камате од падања у доцњу до доспелости, правилно одбијен као неоснован.

На основу изложеног, а како се ни осталим жалбеним наводима странака правилност и законитост побијане пресуде у ожалбеном делу не доводи у сумњу, Апелациони суд је одбио као неосноване жалбе странака и потврдио првостeпену пресуду, као у изреци ове пресуде, применом чл. 375 ЗПП.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је донета правилном применом чл. 149, 150, 158 и 159 ЗПП, према постигнутом успеху странака у спору. Висина трошкова правилно је обрачуната применом Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и Таксене тарифе из Закона о судским таксама.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)