Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.06.2012.

Гж 11654/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 11654/10
27.06.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адв. АБ, против тужене Демократске странке Србије из Београда, Париска 13, коју заступа адв. БА, ради накнаде штете, одлучујући по жалби тужиоца изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П 10729/06 од 13.09.2008. године, у седници већа одржаној дана 27.06.2012. године донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и пресуда Првог општинског суда у Београду П 10729/06 од 13.09.2008. године, исправљена решењем истог суда П 10729/06 од 02.12.2009. године ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се тужена обавеже да тужиоцу на име накнаде штете због повреде части и угледа плати 5.000.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, а тужилац је обавезан да туженој плати парничне трошкове у износу од 51.500,00 динара.

Пресуда је исправљена решењем истог суда П 10729/06 од 02.12.2009. године.

  Против ове пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих разлога предвиђених у чл. 360 ст. 1 ЗПП са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 125/04 и 111/09) који се примењује на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 72/11) и нашао да је жалба неоснована.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима тужилац и тужена су се на рочишту од 22.03.2007. године споразумели да спор суди судија појединац, па жалба неосновано указује на битну повреду из чл. 361 ст. 2 тач. 1 у вези чл. 37 ЗПП. Пресуда има довољне разлоге о битним чињеницама, а грешка у писању новчаног износа на који се односи тужбени захтев је отклоњена доношењем решења о исправци пресуде, па нема ни битне повреде из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП на коју указује жалба.

Према утврђеном чињеничном стању Општински одбор ДСС у Лазаревцу је одлучио да Дисциплинској комисији странке поднесе предлог за покретање дисциплинског поступка против тужиоца. Дисциплинска комисија је одлуком Д 02/06 од 05.06.2006. године одбила предлог за покретање дисциплинског поступка, а Извршни одбор тужене је поводом жалбе предлагача преиначио одлуку дисциплинске комисије и тужиоца је искључио из странке. Одлука је достављена преко факса предузећа у којем је тужилац био директор. Према стању у списима тужилац је 12 година био члан Демократске странке Србије, активно је учествовао у њеном политичком раду и био је председник месног одбора у _. Тужба тврди да је дисциплински поступак вођен са циљем да се тужилац дискредитује, јер је Извршни одбор поступао супротно Статуту по недозвољеној и неблаговременој жалби, уз повреду права тужиоца да учествује у другостепеном поступку, а одлуку је засновао на произвољним чињеницама и разлозима које Дисциплинска комисија није разматрала. Тужилац сматра да су незаконитим радом органа тужене повређена његова уставна права и слободе на политичко организовање и једнаку заштиту права у поступку пред судом, или другом организацијом, да је доношењем незаконите одлуке и начином њеног достављања повређено његово људско достојанство и да му је на тај начин проузрокована штета у виду психичког бола. На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је правилно нашао да је тужбени захтев неоснован.

Одредбом из чл.2 Закона о политичким организацијама („Службени гласник СРС“ бр.37/90 са изменама и допунама) који је важио у време доношења спорне одлуке, политичка организација је дефинисана као самостална и добровољна организација грађана (странка партија, удружење савест, покрет или друга организација) образована ради остваривања политичких циљева. По чл.6 Закона политичка организација основним општим актом уређује своје програмске циљеве и унутрашњу организацију. Тужена је статутом уредила учлањење и престанак чланства, права, обавезе и одговорности чланова, централне органе, територијално уређење и друга питања. Тужилац је учлањењем добровољно прихватио програмска начела, циљеве, права, обавезе и одговорности које произлазе из чланства у странци, па и могућност да му чланство престане на један од статутом предвиђених начина. По чл. 5 Статута чланство у странци престаје вољом члана (подношењем писмене изјаве о иступању из странке) или одлуком странке (брисање из евиденције чланова и искључење). Доношењем одлуке о искључењу тужена није угрозила тужиочеву Уставом зајемчену слободу политичког деловања и удруживања већ му је само ускратила могућност да ту слободу остварује као њен члан. Обзиром да грађани добровољно ступају у политичке странке и да политичка организација на начелу самоорганизовања својим општим актом аутономно уређује права, обавезе и одговорности својих чланова, појединачни акт политичке странке о искључењу из чланства не представља одлуку којом се решава о праву или на Закону заснованом интересу тужиоца, већ акт о његовој политичкој одговорности. Такав акт није подобан да угрози право грађанина на једнаку заштиту права у поступку пред судом, државним или другим органом или организацијом зајемчено чл. 22 Устава РС („Службени гласник РС“ 1/90) важећег у време доношења наведене одлуке.

Из дисциплинске пријаве и приложених одлука произлази да је у дисциплинском поступку разматран искључиво тужиочев политички рад и његов однос према другим члановима и функционерима странке. Негативна оцена тужиочевог политичког деловања садржана у одлуци о искључењу из странке се не може третирати као акт повреде тужиочевог људског достојанства без обзира на његов субјективни доживљај повређености одлуком. Чланови политичких странака самостално одлучују о својим међусобним односима, појединачне одлуке политичке странке које се односе на учлањење, престанак чланства и политичку одговорност чланова су унутрашња питања политичких странака и због тога се правилност и законитост тих одлука не испитује у судском поступку. На ове међусобне односе политичке странке и њеног члана се не примењује правило о одговорности правног лица за рад његових органа из чл. 172 ст. 1 ЗОО. С тога наводи жалбе којима се указује на повреду процедуре, погрешну примену Статута и оспоравање чињеница на којима је извршни одбор засновао наведену одлуку нису од утицаја на исход парнице. Није спорно да је одлука о искључењу достављена тужиоцу преко факса предузећа где је он запослен. Таквим достављањем је створена могућност да се особе из тужиочевог радног окружења упознају са садржином одлуке, али обзиром на садржај података који су на тај начин учињени доступним запосленима у тужиочевом предузећу и околност да достављање није уређено општим актима странке, не представља акт повреде тужиочевог угледа. Политички рад је јаван и када је одлучио да се ангажује у политици тужилац је самим тим прихватио могућност да његово политичко деловање буде изложено позитивној или негативној оцени не само политичке странке у коју се учланио, већ и оцени јавности. Одлука не садржи наводе који би се односили на рад предузећа, рад тужиоца као директора, или на било коју тужиочеву активност изван његовог политичког деловања, а ни податке о тужиоцу који се не би смели саопштити јавности. Обзиром да достављање није регулисано општим актом странке и да одлука не садржи податке који би превазилазили домен тужиочевог јавног политичког деловања, начин достављања није противправан и није могао угрозити тужиочев углед у радној средини. С тога је првостепени суд правилно нашао да тужена одлучивањем о тужиочевој политичкој одговорности није повредила тужиочева Уставом зајемчена права и слободе и његова лична добра и правилно је одбио тужбени захтев.

Одлука о парничним трошковима је донета правилном применом чл. 154 ст. 1 ЗПП.

Из наведених разлога на основу чл. 375 ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.

Председник већа – судија
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)