Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.06.2011.

Гж 12086/2010

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 12086/10
Дана 16.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Олге Сокић, председника већа, Драгане Миросављевић и Драгане Маринковић, чланова већа, у правној ствари тужилаца Стамбене зграде "АА", АА, АА1, АА2, АА3, АА4 и АА5, сви из Београда, које све заступа АА, адвокат у пензије са исте адресе, против туженог ЈКП „Београдске електране“ из Новог Београда, ул.Савски насип бр.11, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П.бр.3043/08 од 12.11.2009.године, у седници већа одржаној дана 16.06.2011.године, донео је следећу


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужилаца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Четвртог општинског суда у Београду П.бр.3043/08 од 12.11.2009.године.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом, у ставу првом изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се обавеже тужени да тужиоцима на име накнаде штете за коришћење просторија у подруму зграде "АА" у Београду и то последње просторије лево која се налази десно од улаза у подрум код водоводне инсталације, површине 30,38 м2, солидарно исплати за период од фебруара 2002.године па закључно са августом 2005.године износ од 811.195,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.09.2005.године па до коначне исплате, а за период од 01.09.2005.године па до 31.01.2006.године износ од 94.325,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.02.2006.године па до исплате, а да почев од 01.02.2006.године па убудуће плаћа месечно износ од 18.865,00 динара солидарно тужиоцима у року од 15 дана, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезани су тужиоци да туженом на име парничних трошкова плате износ од 33.000,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде под претњом извршења.

Против наведене пресуде тужиоци су благовремено изјавили жалбу побијајући исту због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао:

Жалба није основана.

У проведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд води рачуна по службеној дужности, а не стоји ни повреда из тачке 12 наведеног става на коју се жалбом, уз погрешно позивање на раније одредбе ЗПП-а, у суштини указује, јер је донета одлука јасна и разумљива, садржи разлоге о битним чињеницама који су у складу са доказима изведеним у поступку.

Предмет ове правне ствари је захтев тужилаца, Стамбене зграде и шест станара у истој згради, за накнаду штете за одузето право коришћења подрумских просторија у стамбено-пословној згради "АА", као и обавезивање туженог на будуће плаћање накнаде за коришћење предметног подрумског простора.

Према утврђењу првостепеног суда, Општинске заједнице становања, десет градских општина ужег градског подручја: Вождовац, Врачар, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град и Чукарица су 01.06.1986.године закључиле споразум о предаји ИРО Београдске електране ООУР Топлана на одржавање кућне топлотне инсталације и постројења зграде и станова на подручјима ових заједница у делу у коме се ове инсталације користе за грејање и испоруку потрошене топлотне воде за потребе зграде и станова удружених у некадашњу Београдску заједницу становања. На основу наведеног споразума, Топлана је преузела индивидуалну котларницу која је постојала у пословно стамбеној згради "АА", те је зграда прикључена на даљински систем грејања 1989.године. Није било спорно да у наведеној згради постоји само једна подстаница која је смештена у подрумском простору зграде површине од 30,38 м2 и из које подстанице се снабдева топлотном енергијом како зграда тужилаца, тако и неколико околних зграда. Тужиоци од другог до шестог реда су власници станова у приземљу, трећем, четвртом и петом спрату зграде, а власник стана на првом спрату зграде је Република Србија у ком стану се налази амбасада Аргентине. Након преласка на даљински систем грејања, тужени је са власницима станова, четвртотужиљом АА3 и правним претходником шестотужиље, 1990.године закључио појединачне уговоре за прикључивање на даљински систем грејања. Даље је утврђено, да је 12.01.1996.године конституисан Савет зграде и да орган управљања зграде није донео одлуку о преласку на даљински систем грејања нити одлуку о поверавању кућних топлотних постројења на одржавање туженом. Вештачењем је утврђено да месечна накнада за коришћење подрумске просторије, уколико би се иста издавла по слободној погодби, износи 621,00 динар м2, што за период од 01.09.1999.године до 31.08.2005.године износи 1.358.350,50 динара, при чему је вештак имао у виду висину месечног закупа пословног простора у екстра зони Општине Стари град.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је поступио првостепени суд када је тужбени захтев тужилаца за тражену накнаду штете одбио као неоснован. Наиме, у време доношења одлуке о преласку на даљински систем грејања и гашења индивидуалних котларница у Београду у циљу елиминисања једне од два основна загађивача ваздуха у Београду, предметна зграда се налазила у друштвеној својини којом је као и њеним заједничким деловима управљала Општинска заједница становања. У складу са чланом 16 Одлуке о снабдевању града топлотном енергијом, тадашњи орган управљања Општински СИЗ становања Општине Стари град заједно за још 9 општинских СИЗ-ова ужег градског подручја, донео одлуку о поверавању кућних топлотних постројења укључујући и уређаја овде туженом. Стога се као неосновани указују наводи тужилаца да тужени без правног основа користи спорни подрумски простор у који је смештена подстаница преко које се испоручује топлотна енергија за станове у згради. У смислу члана 137 Закона о енергетици, тужени је у обавези да одржава кућна топлотна постројења у исправном стању, одговоран је за одржавање, функционисање и развој дистрибутивног система у складу са потребама купца. Код утврђеног да је у згради тужилаца пре прикључивања на даљински систем грејања постојала индивидуална котларница, смештена у подрумском делу зграде, и да је спорна подрумска просторија, у којој је смештена подстаница ради прикључења зграде на даљински систем грејања, према наводима пуномоћника тужилаца на рочишту од 20.02.2006.године, раније коришћена за смештај угља за централно грејање целе зграде, из тога произилази да је спорна подрумска просторија поводом које се тражи накнада штете за неовлашћено коришћење исте била у функцији система за грејање зграде јер је служила за смештај угља за ложење индивидуалне котларнице, из чега следи да спорна подрумска просторија практично у функционалном смислу има исти статус и намену коју је имала и пре прикључивања зграде на даљински систем грејања. У таквој ситуацији се тужбени захтев тужилаца показује неоснованим без обзира што је након промене власничке структуре, у згради на заједничким деловима зграде и уређајима у згради власници посебних делова зграде имају право недељиве својине (члан 13 Закона о измени и допуни Закона о основама својинско правних односа-Службени лист СРЈ бр.29/96 од 26.06.1996.године).

Тужиоци се позивају на то да би могли спорну просторију да издају у закуп и остварују добит. Међутим, за такво располагање је у смислу наведене законске одредбе потребна сагласност свих власника станова и пословних просторија у згради, а тужиоци нису суду пружили доказ да таква сагласност свих власника постоји.

Из напред изнетих разлога, правилно је поступио првостепени суд када је донео одлуку као у изреци при чему друкчији разлози првостепеног суда нису од утицаја на правилност донете одлуке.

Како се жалбеним наводима тужилаца правилност донете одлуке не доводи у сумњу, јер се у жалби не истичу околности које би правилност донете одлуке довели у питање, а имајући у виду да је правилна и одлука о трошковима с обзиром да је иста донета у складу са одредбама члана 149 и 150 ЗПП, то је жалба одбијена као неоснована, те је сходно члану 375 ЗПП одлучено као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Олга Сокић с.р.

За тачност отправка
Управитељ судске писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)