Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.10.2010.

Гж 13978/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 13978/10
Дана 06.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Вере Мушовић и Вере Петровић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник адв. АБ, против туженог "ББ", кога заступа адв. БА, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужиље и туженог изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду П. 62/08 од 17.07.2009. године, у седници већа одржаној дана 06.10.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужиље и туженог, и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Окружног суда у Београду П. 62/08 од 17.07.2009. године.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом у ставу првом изреке делимично је усвојен тужбени захтев, па је обавезан тужени "ББ" да тужиљи АА на име накнаде нематеријалне штете због неовлашћеног објављивања личног записа на интернет сајту “You tube” исплати износ од 200.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења 17.07.2009. године па до исплате, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев у делу преко досуђеног износа од 200.000,00 динара а до траженог износа.

Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 75.600,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавиле парничне странке и то тужиља против одлуке из става другог и трећег изреке због погрешне примене материјалног права, а тужени против одлуке из става првог и трећег изреке због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничог стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао су жалбе парничних странака неосноване.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се у жалбама парничних странака указује на постојање таквих битних повреда поступка, због којих би се побијана пресуда морала укинути.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је дана 03.11.2006. године закључила уговор са туженим као продуцентом, носиоцем права лиценце на продукцију и емитовање тв формата под називом “Велики брат”. За време боравка у кући “Великог брата” без њеног знања и одобрења сачињен је снимак тужиље док се туширала нага и то мобилним телефоном од стране ВВ, који је у то време био запослен код туженог, након чега је снимак пуштен на сајту “You tube”. Спорни снимак је видео велики број људи на напред поменутом сајту, те је исти пребачен и на мобилне телефоне, те су до снимка дошла на тај начин и деца тужиљине сестре.

Услед свега напред наведеног тужиља је трпела душевне болове у виду непријатности које су се огледале у злурадим коментарима упућеним њој лично, као и њеној породици, те су и родитељи њеног момка променили однос према њој.

Тужиља је по занимању ветеринарски техничар са радним местом у "ГГ", с тим што се бавила и џез балетом, те је радила као го-го плесачица у појединим клубовима.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, а нарочито имајући у виду да је из исказа сведока СС, који је у својству извршног продуцента запослен код туженог, утврђено да је спорни снимак сачињен неовлашћено у режијској соби туженог путем мобилног телефона од стране извесног ВВ, у то време запосленог код туженог, који је из тог разлога добио отказ, првостепени суд је закључио да је тужена претрпела нематеријалну штету због повреде права на приватни живот, односно права на лични запис, па је обавезао туженог "ББ" да на име накнаде штете исплати тужиљи износ од 200.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења, док је у преосталом делу одбио тужбени захтев и одлучио као у ставу првом и другом изреке, на основу одредбе чл. 46 тачка 3 Закона о јавном информисању, а у вези чл. 170, чл. 200 и 277 Закона о облигационим односима.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право, када је одлучио као у изреци, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге, које у свему прихвата и другостепени суд.

Одредбом чл. 43 Закона о јавном информисању прописано је да информације из приватног живота, односно лични и писани запис, запис лика (фотографски, цртани, филмски, видео, дигитални и слично) и запис гласа, не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота и информација тиче, односно лица чија реч, лик, односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице, док је ставом 2 истог члана прописано да је пристанак потребан и за непосредно преношење лика или гласа (путем телевизије, радија или слично).

Одредбом чл. 170 Закона о облигационим односима прописано је, између осталог, да за штету коју запослени у раду или у вези са радом проузрокује трећем лицу одговара предузеће у коме је запослени радио у тренутку проузроковања штете, осим ако докаже да је запослени у датим околностима поступао онако како је требало.

Како је у конкретном случају на несумњив начин утврђено да је радник туженог неовлашћено сачинио снимак тужиље док се туширала нага путем свог мобилног телефона, те је исти објавио на интернет сајту “You tube”, а све без пристанка и без икакве накнаде дате тужиљи, Апелациони суд сматра да је правилан закључак првостепеног суда да је на напред описани начин тужиљи проузрокована нематеријална штета због повреде права на приватни живот, односно права на лични запис у смислу одредбе чланова 43 и 46 Закона о јавном информисању, а у вези са чланом 200 Закона о облигационим односима, те да је тужени у смислу одредбе чл. 170 Закона о облигационим односима одговоран за штету коју је тужиљи на описани начин причинио запослени код туженог.

Суд је ценио жалбене наводе туженог да он није ни сачинио, нити објавио спорни снимак на интернет сајту “You tube”, да су сви односи туженог са тужиљом већ били регулисани уговором, којим је тужиља дала пристанак туженом на објављивање свих снимака, као и да је првостепени суд занемарио одредбу чл. 170 ст. 2 Закона о облигационим односима којим оштећени има право захтевати накнаду штете и непосредно од радника ако је штету проузроковао намерно, те је истакао да сматра да је основан приговор недостатка пасивне легитимације, па је нашао да су исти неосновани. Наиме, тачно је да је тужиља потписивањем уговора дала туженом пристанак на објављивање свих снимака без временског и просторног ограничења, али под тим се не подразумева и конкретан случај, када запослени код туженог неовлашћено путем свог мобилног телефона сачини снимак у режијској соби туженог и објави га на интернет сајту “You tube”, јер у том случају тужени јесте одговоран за штету коју је његов радник проузроковао. Такође је тачно да је одредбом чл. 170 ст. 2 Закона о облигационим односима прописано да оштећени има право захтевати накнаду штете и непосредно од радника ако је штету проузроковао намерно, али под тим се подразумева да оштећени односно тужиља има право опције од кога ће захтевати накнаду штете, односно да ли од штетника тј запосленог лично или од одговорног предузећа, односно, туженог, те је неоснован приговор недостатка пасивне легитимације.

Суд је ценио жалбени навод тужиље да је накнада штете прениско одмерена, па је нашао да су исти неосновани, с обзиром да досуђени износ од 200.000,00 динара представља правичан износ накнаде, притом имајући у виду значај повређеног добра и циљ коме та надокнада служи, те да је довољан да се постигне задовољење, односно сатисфакција оштећене, а све у смислу одредбе чл. 200 Закона о облигационим односима.

Суд је ценио и остале жалбене наводе парничних странака, али их није посебно образлагао, налазећи да нису од утицаја на другачију одлуку другостепеног суда.

Одлука о трошковима поступка донета је правилном применом одредаба чл. 149 и 150 ЗПП-а.

Из изнетих разлога одлучено је као у изреци на основу одредбе чл. 375 ЗПП-а.

Председник већа-судија
Весна Обрадовић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)