Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.06.2011.

Гж 15476/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15476/10
Дана 01.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Вере Петровић и Радмиле Ђурић, чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1 и умешача на страни тужилаца АА2, чији је заједнички пуномоћник АБ адвокат, против туженог ЈКП “Београдске електране” из Београда, ул. Савски насип бр. 11а, ради чинидбе, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П. 12354/10 од 21.06.2010. године, у седници већа одржаној дана 01.06.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог ЈКП “Београдске електране” и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П. 12354/10 од 21.06.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П. 12354/10 од 21.06.2010. године у ставу првом изреке обавезан је тужени да уклони и измести из зграде подстаницу за централно грејање и све пратеће инсталације које су инсталиране у котларници која се налази у подруму лево од улаза у зграду аа1 испод стана у власништву тужиоца АА1, да уклони и измести из зграде три експанзиона суда са свим пратећим инсталацијама који се налазе на тавану зграде аа1, као и све металне цеви које повезују опрему у подстаници и експанзионе судове на тавану зграде, те друге инсталације електро опреме и водоводних цеви везаних за подстаницу и експанзионе судове, те да успостави пређашње стање и уведе централно грејање за сва четири стана у згради.

Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцима солидарно надокнади трошкове парничног поступка у износу од 262.800,00 динара.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Тужиоци су дали одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да жалба туженог није основана.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се у жалби туженог указује на постојање таквих битних повреда поступка због којих би се побијана пресуда морала укинути.

Из утврђеног чињеничног стања произилази да су тужиоци и умешач на страни тужилаца власници стана у згради аа1 која се састоји од четири стана, на два нивоа и сутеренским делом у коме се налазе гараже и подрумска просторија са постојећом спорном подстаницом у којој је смештена опрема под притиском за грејање. Првобитна топлотна станица у овој згради уграђена је 1984. године за објекте војно стамбеног фонда у насељу _ и припојена на даљински систем грејања и топлотну енергију, топлане ВТИ Жарково. 1996. године одржавање топлотне мреже предметне подстанице преузима тужени ЈКП “Београдске електране”. У току 2003. - 2004. године тужени је ову топлотну подстаницу повезао на топловодну мрежу ТО “Церак” што је изискивало адаптацију исте – уклањање старе и уградња нове опреме за рад по радним параметрима и технолошком режиму ТО “Церак”.

Из налаза и мишљења судског вештака машинске струке ВВ је утврђено да је адаптација предметне подстанице обављена без пројекта и да од техничке документације постоји само аксинометријска скица са спецификацијом опреме без података о техничком пријему подстанице, као и другом техничком документацијом о уграђеној опреми – измењивачима топлоте, вентилима сигурности, производној документацији експанзионих судова. Сам простор у којем је смештена подстаница није пројектован за ову врсту оптерећења – температуре, вибрације, резонације, удара, буке и слично. Опрема подстанице је сабијена, а простор искоришћен максимално. Димензије подстанице у објекту су 3,9х2,15х2,15 што је пет пута мањи простор од минималне димензије топлотне подстанице за капацитет од 1.000 киловата а која је уграђена у наведеној подстаници и чије димензије треба да износе 6,5х5,5х2,6 метара. Зидови котларнице, као и зидови подрумских ходника и подрумских остава су оштећени – испуцали и то по хоризонталним правцима, косим “испадајућим правцима” а такође и по плафонским – зидним холкерима. Оштећења на објекту су настала од рада подстаница и пратећих инсталација, иста нису санирана, узрок остаје исти, тако да су могућа даља оштећења. Преко ове подстанице греје се 48 објеката у овом насељу. Након наведене адаптације спорне подстанице и њеног прикључења на топлотну мрежу ТО “Церак”, тужиоци као и умешач на страни тужилаца који су не само власници станова у предметној згради, већ и у истима живе са члановима својих породица, трпе, поготову за време грејне сезоне, буку, вибрације и високу температуру у свом стамбеном простору, зидови њихових просторија су оштећени – испуцали и напрсли са извесном тенденцијом настанка даље штете у различитим видовима. Међу странкама није било спорно да је друготужилац искључио рад пумпи у предметној подстаници пре неколико година, да је радницима туженог онемогућен прилаз предметној подстаници ради одржавања исте, обзиром да им то не дозвољавају тужиоци и да станари предметне зграде као и осталих 48 објеката за време грејне сезоне, немају адекватно грејање из наведеног разлога.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да спорна подстаница са опремом под притиском за грејање у подрумским просторијама зграде аа1 представља извор опасности од које прети наступање знатније штете по имовину и здравље тужилаца и њихових породица, те да несумњиво опште корисна делатност коју обавља тужени на основу законских овлашћења – грејање станова, а посредством ове подстанице представља узрок узнемиравања и опасност од настанка штете, због чега је применом чл. 156 Закона о облигационим односима одлучио као у изреци побијане одлуке.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право када је одлучио као у изреци, дајући за своју одлуку јасне, довољне и уверљиве разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд.

Наиме, из изведених доказа у току поступка је утврђено да су тужиоци и умешач на страни тужилаца власници станова у згради аа1 која се састоји од 4 стана на два нивоа и сутеренским делом у коме се налазе гараже и подрумска просторија са постојећом спорном подстаницом у којој је смештена опрема под притиском за грејање. Првобитна топлотна станица у овој згради уграђена је 1984. године, а 2003. године је подстаница са постојећом опремом и стањем у којем се налази адаптирана без пројекта адаптације и без остале техничке документације о врсти и капацитету опреме која је уграђена у исту, без употребне дозволе. Такође је утврђено да опрема која је уграђена не одговара постојећим габаритима подрумске просторије у којој је смештена, те иста проузрокује буку, вибрације, високу температуру услед којих долази до оштећења зидова у самој згради, немогућност нормалног живота људи а проузрокује и страх код станара ове зграде од евентуалног настанка експлозије, односно пуцања постојећих постројења. Како спорна подстаница представља извор опасности од које прети наступање знатније штете по имовину и здравље тужилаца и њихових породица, те како опште корисна делатност коју обавља тужени на основу законских овлашћења – грејање станова, а посредством ове подстанице представља узрок узнемиравања и опасност од настанка штете, правилно је првостепени суд закључио да једино уклањање исте из предметне зграде може спречити наступање већ сада постојеће штете по имовину и егзистенцију људи у овој стамбеној згради, јер тужени није доказао да би предузимање било каквих мера на самој подстаници могло спречити настанак штете.

Другостепени суд је размотрио све наводе жалбе туженог и оценио да се наводима жалбе не доводи у сумњу истинитост утврђеног чињеничног стања, нити правилност примене материјалног права, јер су у њима поново изложени наводи које је тужени излагао у првостепеном поступку, а које је првостепени суд имао у виду, па је на основу изведених и савесно оцењених доказа закључио да је тужбени захтев основан.

Посебно је ценио наводе из жалбе туженог да су предметна подстаница са инсталацијама, три експанзиона суда и металне цеви које повезују подстаницу и експанзионе судове постојали од 1984. године, пре извршене адаптације 2003. године, због чега је неразумљива и противречна одлука суда, па је нашао да су без утицаја на другачију одлуку суда. Ово стога што је у току поступка утврђено да је управо адаптацијом 2003. године која је извршена без пројекта и без остале техничке документације, без употребне дозволе, дошло до проузроковања штете тужиоцима. Наиме, сам простор у којем је смештена подстаница није пројектован за ову врсту оптерећења – температуре, вибрације, резонације, удара, буке и слично, опрема подстанице је сабијена, подстаница је пет пута мања од минималних димензија топлотне подстанице за капацитет од 1.000 киловата, због чега су зидови котларнице као и зидови подрумских ходника и подрумских остава оштећени и испуцали. Оштећења на објекту су настала од рада подстанице и пратећих инсталација. Како нормално функционисање подстанице проузрокује штету и представља извор опасности по наступање даље штете за људе који живе у предметној згради, а имајући у виду и дугогодишње безуспешно настојање тужилаца да реше постојећи проблем обраћањем надлежним органима како туженог тако и градских и републичких, правилно је првостепени суд закључио да тужиоци као власници станова и станари у предметној згради имају право да судском заштитом остваре право на нормалан живот у својим становима, те успостављање пређашњег стања пре 2003. године, при чему треба имати у виду да су тужиоци у својим становима имали грејање од 1984. године.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка која је донета применом одредаба чл. 149 и 150 ЗПП-а.

Из изнетих разлога применом чл. 375 ЗПП-а одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Весна Обрадовић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)