Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.10.2015.

Гж 2209/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2209/15
21.10.2015.године
Б Е О Г Р А Д


У   И М Е   Н А Р О Д А

Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Сање Пејовић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адв. АБ, против туженог Града Београда, кога заступа Градски јавни правобранилац, ул. Тиршова бр. 3, ради накнаде штете одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 9212/13 од 29.01.2015.године, у седници већа одржаној дана 21.10.2015.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П 9212/13 од 29.01.2015.године у ставу првом и трећем изреке.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 9212/12 од 29.01.2015.године, ставом првим изреке обавезан је тужени Град Београд, да тужиоцу на име накнаде материјлане штете исплати износ од 200.750,00 динара, са законском затезном каматом почев од 29.01.2015.године па до исплате.

Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му исплати преко досуђеног износа од 200.750,00 динара до траженог износа од 530.000,00 динара, за разлику од 329.250,00 динара, са законском затезном каматом.

Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 81.420,00 динара.

Против наведене пресуде и то одлуке из става првог и трећег изреке, жалбу је благовремено изјавио тужени из свих законских разлога.

Апелациони суд је испитао првостепену пресуду у побијаном делу у смислу одредбе члана 386. ЗПП („Службени гласник Републике Србије”, бр.72/11...55/14) и нашао да је жалба неоснована.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 1, 2, 3, 5, 7. и 9. ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се у жалби туженог указује на постојање таквих битних повреда поступка због којих би се побијана пресуда морала укинути.

Из утврђеног чињеничног стања произилази да је тужилац власник пољопривредног газдинства у Сремчици на којем је гајио овце, јагњад, петлове и кокошке. Објекат у којем је тужилац гајио стоку и живину био је ограђен бетонским стубовима на којима се налазила метална плетена жица, а на врху ред бодљикаве жице. Оценом изведених доказа је утврђено да су пси луталице у више наврата пресецали плетену жицу правећи отвор на огради и улазећи кроз тај отвор. На тај начин су дана 17.04.2011.године, 30.09.2011.године и 10.11.2011.године на имању тужиоца укупно заклали 131 кокошку, 2 петла, 14 оваца и 6 јагњади. Број страдалих животиња је суд утврдио на основу података из потврда Ветеринарске установе „Ветерина Београд“, којој се тужилац обраћао након извршених напада.

Налазећи да је тужени одговоран сходно одредби члана 2. Закона о комуналним делатностима за причињену штету која је настала од паса луталица, као и да не постоји допринос тужиоца настанку штете, будући да је пољопривредно газдинство било адекватно ограђено, првостепени суд је оценио да тужилац има право на накнаду материјалне штете, па је на основу налаза и мишљења судског вештака утврдио вредност уништених животиња и проценио да тужиоцу припада укупна накнада у висини од 200.750,00 динара, као и камата на наведени износ, према одредби члана 277. Закона о облигационим односима, па је одлучио као у ставу првом и другом изреке пресуде.

Према налажењу овог суда, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање и правилном применом материјалног права закључио да је тужени одговоран за материјалну штету коју је тужилац претрпео када су му пси луталице покидавши ограду заклали наведени број стоке и живине. Наиме, одредбом члана 184. Закона о о облигационим односима прописано је да предузеће и друга правна лица која врше комуналну или другу сличну делатност од општег интереса, одговарају за штету ако без оправданог разлога обуставе или нередовно врше своју услугу. Одредбом члана 46. Закона о ветеринарству предвиђено је да је локална самоуправа дужна да на својој територији организује зоохигијенску службу која, поред осталог, обухвата послове хватања и збрињавања напуштених животиња у прихватилишту за животиње, а одредбом члана 2. Закона о комуналним делатностима („Службени гласник РС“ број 16/97 и 42/98), који је важио у време настанка штете, предвиђено је да општина, град, односно град Београд уређује и обезбеђује услове за обављање комуналних делатности и врши надзоре над њиховим обављањем, у шта спада и делатност ЗОО хигијене. Имајући у виду напред наведено, неосновани су наводи жалбе туженог да није пасивно легитимисан у овом поступку. Сходно наведеним законским одредбама произилази да тужени сноси одговорност за накнаду штете коју су причинили пси луталице, јер постојање напуштених паса који се крећу и повређују животиње у власништву људи, несумњиво указује да се ови комунални послови не врше адекватно. Имајући у виду напред наведено, неосновани су наводи жалбе туженог да у парници није правилно утврђена пасивна легитимација туженог Града Београда.

Неосновано се жалбом указује на погрешно утврђено постојање активне легитимације, имајући у виду да је првостепени суд правилном оценом изведених доказа утврдио да је тужилац власник имања на којем су се налазиле животиње које су биле његово власништво, а које су уништене од паса луталица. Наиме, на основу потврда Ветеринарске установе „Ветерина Београд“ и на основу извештаја МУП РС Полицијска управа за Град Београд, ПС Чукарица, као и осталим изведеним доказима, утврђено је да је тужилац претрпео штету услед напада паса луталица, због чега је правилном применом одредбе члана 154. и 184. Закона о облигационим односима, првостепени суд правилно обавезао туженог да накнади материјалну штету тужиоцу.

Неосновани су наводи жалбе туженог да првостепени суд није ценио да ли је тужилац на адекватан начин чувао страдале животиње, а имајући у виду да је првостепени суд правилном оценом свих изведених доказа закључио да не постоји допринос тужиоца настанку штете, јер је оградио своје газдинство плетеном жицом и бетонским стубовима, тако да је предузео мере како би спречио да пси луталице уђу у његов посед.

Како се осталим наводима жалбе не доводи у питање законитост и правилност пресуде у побијаном делу, применом одредбе члана 390. ЗПП одлучено је као у изреци.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка, јер је донета правилном применом одредби члана 153. и 154. ЗПП.

Председник већа-судија
Весна Обрадовић, ср.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)