Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.06.2010.

Гж 3130/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3130/10
Дана 09.06.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ адвокат, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради заштите личних података, одлучујући о жалбама тужиоца изјављеним против пресуде Општинског суда у Лозници П-1839/04 од 25.05.2006. године и решења Општинског суда у Лозници П-1839/04 од 13.04.2007. године, које је исправљено решењем истог суда П-1839/04 од 10.07.2008. године, у седници већа одржаној дана 09.06.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ КАО НЕОСНОВАНЕ жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈУ пресуда Општинског суда у Лозници П-1839/04 од 25.05.2006. године и решење Општинског суда у Лозници П-1839/04 од 13.04.2007. године, које је исправљено решењем истог суда П-1839/04 од 10.07.2008. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Лозници П-1839/04 од 25.05.2006. године, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца ААА којим је тражио да се утврди да су, у поднесцима туженог ББ од 10.05.2001. године и 01.08.2001. године који су поднети у предмету истог суда П-707/01, унети неистинити лични подаци тужиоца АА који се односе на његов домицил – пребивалиште јер исти није из _, због чега се ови поднесци у том делу и везано само за ту чињеницу исправљају тако да гласе: „АА1“ (став један), или обавеже тужени да у року од 15 дана од дана пријема преписа ове пресуде исправи личне податке тужиоца у својим поднесцима од 10.05.2001. године и 01.08.2001. године који су поднети у предмету истог суда П-707/01, тако што ће навести да је исти „из Љубљане“ под претњом плаћања судских пенала тужиоцу у износу од 1.000,00 динара за сваки дан кашњења у испуњењу ове обавезе (став два), и обавеже тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 29.680,00 динара у року од 15 дана од пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења (став три). Обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 17.550,00 динара у року од 15 дана од пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења (став четири).

Решењем Општинског суда у Лозници П-1839/04 од 13.04.2007. године које је исправљено решењем истог суда у Лозници П-1839/04 од 10.07.2008. године, одбијени су као неосновани предлози тужиоца АА са боравиштем у _, за доношење допунске пресуде од 29.06.2006. године и за исправљање пресуде од 29.06.2006. године.

Против наведене пресуде и наведеног решења, тужилац је благовремено изјавио жалбе због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде и решења, у смислу члана 372 ЗПП-а и у вези са чл. 388 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да жалбе нису основане.

У проведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које Апелациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, странке пред првостепеним судом воде парницу П-707/01. У тој парници тужилац је, у поднеску од 22.03.2001. године, навео да је из _ и да има боравиште у _. Тужени је у истој парници, у поднесцима од 10.05.2001. године и 01.08.2001. године, навео да је тужилац из _.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, које између странака није ни било спорно, првостепени суд је правилно поступио када је одбио тужбени захтев.

Тужилац поднетом тужбом захтева судску заштиту личног права. Лична права (права личности) су субјективна права на личним добрима – добрима која су најнепосредније и нераскидиво повезана са физичким или правним лицем. У корпус личних права убраја се и право на личне податке на основу којих се физичко лице може идентификовати. Атрибути физичког лица који служе за његову идентификацију су име, пребивалиште односно боравиште и држављанство.

Законом о облигационим односима, одредбама чланова 157 и 199, пружена је генерална гаранција, односно заштита права личности. Генерална гаранција неповредивости личних добара представља само бланкетну упућујућу норму која обавезује суд да заштити она лична добра, односно санкционише ону повреду ако и када утврди да завређују заштиту, односно санкцију.

У конкретном случају, и по налажењу Апелационог суда, не постоји повреда тужиочевог личног права – права на лични податак о његовом пребивалишту која оправдава пружање судске заштите у овој правној ствари, усвајањем тужбеног захтева. Тужени, означењем само места тужиочевог боравишта (_) у поднесцима од 10.05.2001. године и 01.08.2001. године које је предао у другој парници између истих странака, није извршио повреду личног права тужиоца да би се у овом случају могао усвојити тужбени захтев. Наиме, и боравиште представља лично добро тужиоца и његово обележје као физичког лица, нарочито ако се има у виду да, према стању у списима, тужилац у том месту борави већ дуже време. Осим тога тужилац је, ако је сматрао да наведени поднесци туженог садрже нетачне податке, могао захтевати од њиховог подносиоца да изврше потребне исправке и означи тужиочево пребивалиште, или захтевати од суда пред којим се води парница П-707/01 да туженом наложи одређене исправке поднесака под претњом њиховог одбацивања као неуредних.

Изјављеном жалбом тужилац неосновано оспорава правилност првостепене пресуде.

Тужилац није дискриминисан ни по једном основу, па ни по основима које наводи чл. 1 Протокола 12 уз Конвенцију за заштиту људских права и слобода. Повреда права на суђење у разумном року из чл. 10 став 1 ЗПП-а може евентуално бити основ за накнаду штете, али иста нема утицаја на правилност побијане пресуде.

Првостепени суд је правилно поступио и када је одбио предлог тужиоца за доношење допунске пресуде и исправку пресуде. Допунска пресуда се, у смислу чл. 343 став 1 ЗПП-а, доноси ако је суд пропустио да одлучи о свим захтевима о којима се мора одлучити пресудом, или је пропустио да одлучи о делу захтева. Првостепени суд није одлучио о приговору судске ненадлежности, који је истакао тужени у поднеску од 02.11.2004. године, на начин прописан чл. 302 ЗПП-а, али је очигледно да је тај приговор одбијен јер је донетом пресудом одлучено о тужбеном захтеву. Због тога тужилац и нема правног интереса да захтева допуну пресуде, доношењем решења којим ће бити одлучено о приговору судске ненадлежности који је истакла тужена страна.

Исправљање пресуде се, сходно чл. 349 ЗПП-а, врши када постоје погрешке у именима и бројевима, као и друге очигледне погрешке у писању и рачунању, недостаци у облику и несагласност преписа пресуде са изворником. У уводу ожалбене пресуде наведено је да је иста донета 25.05.2006. године, када је према стању у списима закључена главна расправа, а суд није одлучио да, у смислу чл. 339 став 3 ЗПП-а, одложи доношење пресуде. Због тога не постоји грешка у писању пресуде на коју указује тужилац, због које би морала бити извршена њена исправка.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка, јер је заснована на правилној примени чланова 149 и 150 ЗПП-а.

Са свега наведеног, на основу члана 375 и 387 тачка 2 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.
      
       Председник већа-судија
       Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)