Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.08.2014.

Гж 332/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 332/14
20.08.2014.године
Б Е О Г Р А Д

 

У  И М Е  Н А Р О Д А

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Меланије Сантовац и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужилаца АА, АА1 и АА2, чији је заједнички пуномоћник АБ, против туженог ЈП „Путеви Србије“ Београд, Булевар Краља Александра 282, ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 22819/11 од 21.05.2013.године, у седници већа одржаној дана 20.08.2014.године, донео је


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П 22819/11 од 21.05.2013.године, у делу става првог изреке којим је обавезан тужени да тужиоцима плати износ од по 1.188.185,00 динара са законском затезном каматом почев од 21.05.2013. године до исплате.

  ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима поступка садржано у преосталом делу става првог изреке пресуде Првог основног суда у Београду П 22819/11 од 21.05.2013.године, па се обавезује тужени да тужиоцима солидарно на име трошкова парничног поступка исплати износ од 513.350,00 динара у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

  ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев тужилаца за накнаду трошкова одговора на жалбу туженог.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Првог основног суда у Београду П 22819/11 од 21.05.2013.године обавезан је тужени да тужиоцима плати износ од по 1.188.185,00 динара са законском затезном каматом почев од 21.05.2013.године до исплате, као и да тужиоцима солидарно надокнади трошкове парничног поступка у износу од 769.725,00 динара.

  Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

  Тужиоци су дали одговор на жалбу и предложили да се обавеже тужени да им накнади трошкове одговора на жалбу.

  Испитујући побијану пресуде у смислу одредбе члана 372 ЗПП-а („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09) који се примењује на основу одредбе члана 506 став 1 ЗПП-а („Службени гласник РС“ број 72/11), Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба тужене делимично основана.

  У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд у смислу одредбе члана 372. став 2. пази по службеној дужности.

  Из утврђеног чињеничног стања произилази да тужиоци имају право коришћења кат. парцеле аа и то свако од тужилаца са по 2/9 идеалних делова. Решењем Секретеријата за финансије Народног одбора општине Чукарица 03 бр. 13030/2-59 од 07.09.1959.године кастастарска парцела аа је национализована и постала друштвена својина. Из власничког листа КО бб произилази да је кат. парцела аа уписана као државна својина власништво Републике Србије, а да су као корисници уписани ББ са 1/3 и ББ1 са 2/3. Тужиоци су законски наследници сада пок. Бб1. Из налаза и мишљења судског вештака геодезије ВВ је утврђено да је кат. парцела аа 1959.године цепана на 3 кат парцеле и то кат. парцелу аа1, површине 13 ари и 62 m², кат. парцелу аа2 површине 28 ари и 3 m² и кат. парцелу аа3, површине 23 ара и 69 m². Катастарска парцела број аа3, на коју тужиоци имају право коришћења прекривена је саобраћајницом и то регионалним путем Р1 бр. 251 такозвани Стари кружни пут око Београда који представља државни пут првог реда и налази се на територији града Београда. Извршено је трајно заузеће целе кат.парцеле 318/3 с тим што предметна кат.парцела није никада ни правним претходницима тужилаца а ни тужиоцима изузета. Тржишна вредност заузете парцеле утврђена је из извештаја Министарства финансија и привреде Пореске управе регионалног центра Београда филијала Чукарица и износи 5.346.833,00 динара за целу парцелу 23 ара и 69 m².

  На основу овако утврђеног чињеничног стања, а имајући у виду да пред општинским органом управе није вођен било какав поступак ради изузећа из поседа земљишно књижних корисника предметне кат.парцеле, да је висина сувласничких удела тужилаца као и тржишну вредност предметне парцеле, првостепени суд је закључио да је тужбени захтев основан те је применом члана 154 ЗОО и 42 Закона о експропријацији одлучио као у изреци побијане одлуке.

   На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право када је одлучио као у делу става првог изреке који се односи на исплату накнаде, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд.

  Суд је ценио жалбене наводе туженог да није пасивно легитимисан, јер се ради о државном путу другог реда који према Уредби о категоризацији државних путева припада локалној самоуправи тј. Граду Београду, па је нашао да су неосновани. Ово стога што из изведених доказа произилази да је на предметној парцели изграђена саобраћајница Р 251, Кружни пут Београд-Железник-Београд, који је државни пут другог реда, а одредбом члана 8 Закона о јавним путевима је прописано да делатност управљања државним путевима обавља јавно предузеће које оснива Влада (јавно предузеће),те да у смислу одредбе члана 5 став 2 и 3 истог закона Влада Републике Србије прописује критеријуме за категоризацију државних путева, те да на основу тог критеријума доноси акт о категоризацији државних путева. У члану 4 истог закона одређени путеви дефинисани су као путеви наведених карактеристика, који спадају у јавне путеве, а налазе се у надлежности јавног предузећа. Самим тим, у конкретном случају није дошло до преклапања надлежности између туженог и Града Београда, већ на основу наведених законских одредби постоји пасивна легитимација, а тиме и одговорност туженог за накнаду штете тужиоцима.

  Суд је ценио и остале жалбене наводе, али налази да се њима не доводи у сумњу правилност донете одлуке, па их посебно није ни образлагао.

  Из изнетих разлога, применом одредбе члана 375 ЗПП-а, који се примењује на основу одредбе члана 506 став 1 ЗПП-а („Службени гласник РС“ број 72/11), одлучено је као у ставу првом изреке ове одлуке.

  Апелациони суд у Београду је преиначио решење о трошковима поступка садржано у делу става првог изреке побијане пресуде због погрешне примене одредаба чланова 149 и 150 ЗПП-а. Наиме, тужени је у обавези да тужиоцима који су успели у спору накнади трошкове парничног поступка који су били неопходни за вођење ове парнице у укупном износу од 513.350,00 динара и то за састав тужбе у износу од 11.250,00 динара, за састав три образложена поднеска у износу од по 11.250,00 динара, за заступање на десет одржаних рочишта у износу од по 12.750,00 динара, за заступање на једном неодржаном рочишту у износу од 7.125,00 динара, на име трошкова вештачења у износу од 25.000,00 динара и на име таксе за тужбу укупно 53.800,00 динара, за пресуду укупно 75.300,00 динара, који су одмерени према Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката важећој у време пресуђења и Таксеној тарифи Закона о судским таксама, јер се у случају више тужилаца трошкови поступка одређују према висини досуђеног износа за једног од тужилаца, који трошкови се увећавају по 50% за заступање више странака.

  Стога је применом одредбе члана 387 тачка 3 ЗПП-а одлучено као у ставу другом изреке ове одлуке.

  Апелациони суд је применом одредаба чланова 149, 150 и 161 став 1 ЗПП-а у ставу трећем изреке ове одлуке одбио као неоснован захтев тужилаца за накнаду трошкова одговора на жалбу туженог из разлога што тај трошак по налажењу овог суда није био потребан ради вођења парнице.

Председник већа-судија
Весна Обрадовић, ср.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)