Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.07.2010.

Гж 3326/08

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3326/08
Дана 14.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д
ул. Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Марине Говедарица, председника већа, Зоране Делибашић и Снежане Настић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против тужених ББ, коју заступа старалац БА и ВВ, које заступа ВБ, адвокат и ГГ, ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог ГГ изјављеној против пресуде Општинског суда у Великом Градишту П.бр. 823/04 од 09.05.2008. године, у седници већа одржаној дана 14.07.2010. године донео је


ПРЕСУДУ


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог ГГ и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Великом Градишту П.бр. 823/04 од 09.05.2008. године у првом, другом и четвртом ставу изреке.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Великом Градишту П.бр. 823/04 од 09.05.2008. године, првим ставом изреке, наложено је туженима да тужиоцу солидарно на име накнаде материјалне штете исплате укупно износ од 2.716,69 динара, са законском затезном каматом од подношења тужбе 07.10.2004. године до исплате. Другим ставом изреке наложено је туженима да тужиоцу солидарно на име накнаде нематеријалне штете исплате: за претрпљене физичке болове износ од 160.000,00 динара, за претрпљени страх 140.000,00 динара и за претрпљене душевне болове због умањења животне активности 110.000,00 динара, све са законском затезном каматом од доношења првостепене пресуде до исплате. Трећим ставом изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца за накнаду нематеријалне штете преко износа досуђених првим ставом изреке првостепене пресуде и то за претрпљене физичке болове за износ од још 20.000,00 динара, за претрпљени страх за износ од још 10.000,00 динара и за претрпљене душевне болове због умањења животне активности за износ од још 10.000,00 динара, са законском затезном каматом од доношења првостепене пресуде до исплате. Четвртим ставом изреке наложено је туженима да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 165.954,33 динара.

Благовремено поднетом жалбом тужени ГГ побија првостепену пресуду у првом, другом и четвртом ставу изреке из свих законом прописаних разлога из чл. 360 став 1 Закона о парничном поступку.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из чл. 372 ЗПП и оценио да жалба није основана.

У спроведеном првостепеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Побијана пресуда садржи потпуне и јасне разлоге о свим битним чињеницама, који не противрече садржини доказа у списима, тако да се законитост и правилност пресуде са сигурношћу могу испитати, па не стоје наводи жалбе о почињеној битној повреди одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП. Према утврђеном чињеничном стању правноснажном пресудом првостепеног суда К.бр. 72/02 од 26.02.2004. године која је преиначена само у погледу одлуке о казни пресудом Окружног суда у Пожаревцу Кж.бр. 347/04 од 01.09.2004. године тужена ББ оглашена је кривом због извршења кривичног дела тешке телесне повреде из чл. 53 став 1 Кривичног законика Републике Србије извршеног на штету тужиоца, тужени ВВ оглашен је кривим због извршења кривичног дела лаке телесне повреде из чл. 54 став 2 у вези става 1 КЗ РС извршеног на штету тужиоца, док је тужени ГГ оглашен кривим због извршења кривичног дела учествовања у тучи у којој је тужилац задобио тешке телесне повреде из чл. 55 КЗ РС. Тужена ББ тужиоцу је нанела тешке телесне повреде у виду прелома обе кости десне подлактице у њиховој доњој четвртини и прелома доњег окрајка леве лактичне кости тако што га је дана 09.09.2001. године око 09,00 часова ударила дрвеним колцем више пута. Истовремено тужени ВВ нанео је тужиоцу лаке телесне повреде тако што га је чврстим и тврдим предметом – неутврђених димензија ударио у лице и нанео му повреде у виду раздерине у пределу гребена носа са околним нагњечењем коже величине 2х2 цм са преломом носних костију без дислокације. Тужени ГГ прикључио се тучи и тужиоца је више пута ударио по телу једним комадом дрвета. У поступку је утврђено да су тужени изазвали сукоб, а да се тужилац само бранио од напада тужених. Вештачењем преко вештака медицинске струке, хирурга, у поступку је утврђено да је тужилац трпео болове јаког интензитета у трајању од 7 дана, средњег интензитета у трајању од 60 дана и слабог интензитета у трајању од 60 дана, које ће трпети и убудуће, приликом обављања тежих физичких радова и промене временских услова. По завршеном лечењу тужиочева животна активност је трајно умањена за 15% јер све физичке послове обавља са повећаним напором. Вештачењем преко вештака медицинске струке, неуропсихијатра, утврђено је да је у тренутку задобијања повреда тужилац претрпео примарни страх јаког интензитета у трајању од 4-5 минута. Секундарни страх јаког интензитета трпео је четири сата, секундарни страх средњег интензитета два месеца, док је секундарни страх слабог интензитета трпео три месеца. Претрпљени страх није оставио трајне последице на психичку равнотежу тужиоца. Током лечења и рехабилитације тужилац је имао трошкове за партиципацију, превоз на контролне прегледе и рехабилитацију и лекове, у укупном износу од 2.716,69 динара, за које је у поступку утврђено да су били неопходни како би се лечење спровело у складу са правилима медицинске науке и струке.

Чињенично стање важно за доношење одлуке о основаности тужбеног захтева у поступку је потпуно и правилно утврђено савесном и брижљивом оценом сваког доказа засебно, свих доказа заједно, као и на основу резултата целокупног поступка, применом чл. 8 ЗПП, и наводима жалбе не доводи се у сумњу.

У парничном поступку према чл. 13 ЗПП суд је везан правноснажном пресудом кривичног суда само у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца. Штетник одговара за штету само у границама своје одговорности, па је у парничном поступку сагласно чл. 192 Закона о облигационим односима дозвољено доказивати да ли је оштећени својим радњама допринео да штета настане или буде већа.

Савесном и брижљивом оценом исказа саслушаних сведока и тужиоца саслушаног у својству парничне странке, те увидом у правноснажну пресуду кривичног суда којом је утврђена кривично правна одговорност тужених првостепени суд је супротно наводима жалбе, правилно закључио да су тужени изазвали сукоб, да се тужилац бранио од напада тужених, те да својим понашањем није допринео да штета настане или да буде већа него што би иначе била, због чега нису испуњени услови за примену одредбе чл. 192 ЗОО о подељеној одговорности. Све чињенице на основу којих је првостепени суд исказе саслушаних сведока и тужиоца оценио као истините прихвата и другостепени суд, због чега из у образложењу ове одлуке не понавља.

Тужени ГГ који пресуду побија жалбом оглашен је кривим због извршења кривичног дела учествовања у тучи. Тужени се у тучу упустио својевољно, а у поступку је утврђено да је и он више пута ударио тужиоца по телу једним комадом дрвета, па је знао, односно морао знати да тужилац као оштећени у тучи може задобити тешке телесне повреде и пристао је на последице. У кривичном поступку штетници су оглашени кривим за различита кривична дела, што, као што правилно закључује и првостепени суд, не искључује примену правила о солидарној одговорности тужених, која су садржана у чл. 206 ЗОО. У конкретном случају несумњиво је да су сви тужени у међусобној вези, а не може се утврдити ко је од њих у ком обиму допринео да штета настане. Штетник је обавезан да оштећеном накнади штету, чијем је настанку допринео својом кривицом. Међутим, у случајевима као што је овај, када се трпљења оштећеног узајамно условљавају и преплићу тако да их је немогуће разлучити, може се досудити јединствена накнада за сваки тражени вид штете. Стога је, супротно наводима жалбе, на доношење одлуке у овом поступку без утицаја чињеница да је штета коју тужилац трпи проузрокована различитим радњама више штетника.

Из утврђеног чињеничног стања, правилном применом материјалног права, одредаба чл. 154, 155, 158, 185, 189, 195, 200 и 206 ЗОО првостепени суд је извео правилан закључак да је тужбени захтев делимично основан.

Висина материјалне штете правилно је утврђена према приложеним рачунима и досуђена тужиоцу.

Сврха накнада нематеријалне штете је сатисфакција, која оштећеном омогућава да прибављањем одређених духовних или материјалних добара привремено ублажи трајне душевне патње које су последица штетног догађаја. Имајући у виду критеријуме који су се примењивали у време доношења првостепене пресуде, интензитет и дужину трајања претрпљених физичких болова и страха, степен умањења животне активности и све последице у којима се она манифестује, с обзиром на пол и животну доб тужиоца, који је рођен 1959. године и висина правичне новчане накнаде нематеријалне штете правилно је одмерена. Приликом одмеравања правичне новчане накнаде нематеријалне штете првостепени суд је водио рачуна и о друштвено-економским условима у којима се она досуђује, као и да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са природом и друштвеном сврхом накнаде у смислу чл. 200 став 2 ЗОО. Мањи износи од досуђених, били би супротни циљу, због кога је она законом установљена.

Ни осталим наводима жалбе правилност и законитост побијане пресуде не доводи се у сумњу, јер тужени ГГ, уколико оштећеном плати више него што износи његов удео у штети, по основу права на регрес према чл. 208 ЗОО, у другом судском поступку од осталих тужених одговорних за штету може тражити да му накнаде оно што је платио за њих, а у ком поступку ће удео сваког од штетника бити утврђен с обзиром на тежину његове кривице и последица које су проистекле из његовог штетног деловања.

На основу изложеног, Апелациони суд је одбио као неосновану жалбу туженог ГГ и потврдио побијану пресуду у првом и другом ставу изреке, као у изреци ове пресуде у првом ставу, применом чл. 375 ЗПП.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је донета правилном применом чл. 149, 150, 158 и 159 ЗПП, према постигнутом успеху странака у спору. Висина трошкова правилно је обрачуната применом Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и Таксене тарифе из Закона о судским таксама које су се примењивале у време обрачуна трошкова.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Говедарица, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)