Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.06.2011.

Гж 3613/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3613/10
Дана 15.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Марина Говедарица, председника већа, Снежане Настић и Миланке Вукчевић, чланова већа, у парници тужиља АА и мал.АА1, чији је заједнички пуномоћник АБ адвокат, против тужене Републике Србије, Министарства одбране, коју заступа Дирекција за имовинснко – правне послове, Одељење у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Другог општинског суда у Београду П.бр.6019/2004 од 22.05.2009. године, у седници већа одржаној дана 15.06.2011. године, донео је

ПРЕСУДУ

ОДБИЈА СЕ жалба тужене као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Другог општинског суда у Београду П.бр.6019/2004 од 22.05.2009. године, у ставовима: првом, другом и трећем изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиља и обавезана тужена да тужиљама на име накнаде материјалне штете због губитка издржавања и помагања исплати новчани износ од по 1.384.722,20 динара за период од 11.05.1992. године, до 31.12.2008. године, са законском затезном каматом почев од 02.02.2009. године до коначне исплате. Ставом другим усвојен је тужбени захтев мал. друготужиље и обавезана тужена да мал. друготужиљи убудуће почев од 02.02.2009. године плаћа месечни износ од 2.420,00 динара на име месечне ренте све док за то буду постојали законски услови, са законском затезном каматом од доспелости сваке појединачне месечне рате па до коначне исплате с тим да доспеле а неисплаћене месечне рате тужена је дужна да плати одједном. Ставом трећим обавезана је тужена да тужиљама накнади трошкове парничног поступка у износу од 315.000,00 динара. Ставом четвртим ослобођене су тужиље обавезе плаћања судских такси.

Против ове пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу побијајући пресуду у ставовима: првом, другом и трећем изреке из свих законом прописаних разлога предвиђених одредбом чл.360 ст.1 ЗПП. Жалбене разлоге је образложила и жалбени предлог изнела.
Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе чл.372 ЗПП, Апелациони суд је оценио да жалба није основана.

У проведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене одредбом чл.361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а због којих би се побијана одлука морала укинути.

Изрека пресуде је јасна и непротивречна разлозима датим у образложењу, како у односу на чињеничне закључке тако и на примењене прописе. Првостепена пресуда садржи јасне, потпуне и непротивречне разлоге о чињеницама важним за пресуђење, које нису у супротности са садржином изведених доказа из списа. Стога, пресуда нема недостатака због којих се не би могла испитати па неосновано тужена у жалби указује на битну повреду одредаба парничног поступка из одредбе чл.361 став 2 тачка 12 ЗПП.

На основу проведеног доказног поступка утврђено је да је пре избијања ратних сукоба на територији бивше Републике БИХ првотужиља живела у __ са својим сада пок.супругом ОО који је првотужиљу издржавао и помагао, био је запослен у предузећу "ББ" и обављао послове ауто – лимара и то од 19.01.1989. године, а просечна примања у последња три месеца у 1991. години износила су 1.150.000,оо КМ. Као припадник ЈНА ВП бр.3164 Дервента – Ратне јединице број 7183/9, ОО погинуо је 11.05.1992. године од дејстава непријатељске гранате. Након његове погибије рођена је мал.тужиља АА1 __. године. На основу погибије супруга и оца тужиље су оствариле право на породичну инвалиднину и породичну пензију. На име породичне инвалиднине за јануар и фебруар месец 2005. године тужиље су примиле месечни износ од по 238.000 КМ, а висина исплаћене породичне инвалиднине за месец јуни 2005. године износила је 232.010 КМ. Првотужиља је завршила основну школу, никада није била у радном односу, а након удаје за сада пок.ОО 28.12.1991. године издржавала се од зараде коју је њен супруг остваривао у наведеном предузећу. Мал. Тужиља АА1 је редовна ученица __ разреда средње школе. На основу допунског налаза и мишљења судског вештака економско – финансијске струке од 02.02.2009. године утврђено је да би сада пок. ОО да је остао у животу остварио укупну зараду у периоду од 11.05.1992. године до 31.12.2008. године у износу од 165.595,00 КМ од чега би по редовном току ствари 2/3 било утрошено на издржавање тужиља а преосталу 1/3 би користио за властите потребе. Приликом наведеног обрачуна судски вештак је имао у виду и остварене накнаде тужиља по основу породичне инвалиднине и породичне пензије. Сва наведена примања судски вештак је ревалоризовао по средњем курсу НБС на дан израде допунског налаза и мишљења 02.02.2009. године (без обрачунте и приписане камате) и математичким обрачуном утврдио висину штете због изјгбљеног издржавања за тужиље која, изражена у динарима износи укупно, за обе тужиље, 2.769.444,41 динара, а висина месечне ренте за мал. друготужиљу износи 2.420,00 динара.

Наведено чињенично стање утврђено је потпуно и поуздано и оно логично и недвосмислено произилази из доказа у списима које је првостепени суд правилно ценио у смислу одредбе чл.8 ЗПП. Наводима жалбе утврђено чињенично стање није доведено у сумњу с обзиром да се указује на околности које је тужена већ истицала током проведеног доказног поступка и које је првостепени суд већ правилно ценио. У жалби тужена није истицала нове чињенице нити је предлагала нове доказе у смислу одредбе чл.359 став 1 ЗПП.

Сходно наведеном, нису од значаја жалбени наводи којима се оспорава начин обрачуна висине изгубљеног издржавања тужиља и указује да је првостепени суд пропустио да утврди стварну зараду сада пок.супруга и оца тужиља, те да приликом одлучивања о тужбеним захтевима није имао у виду примања која су тужиље оствариле на име исплаћених инвалиднина и породичних пензија у периоду који је предмет тужбеног захтева.

Наиме, из садржине допунског налаза од 02.02.2009. године и исказа судског вештака на рочишту које је одржано 22.05.2009. године произилази да је обрачун накнаде штете вршио на основу исправа у спису које садрже чињенице о претпостављеној заради сада пок. оца и супруга тужиља и оствареним примањима тужиља на име инвалиднине и породичне пензије На овако утврђену висину материјалне штете у допунском налазу и мишљењу судског вештака од 02.02.2009. године, тужена није имала примедбе, па наводе којима се оспорава налаз вештака не може са успехом истицати у жалби. Паушално указивање у жалби да исправе садрже нереалне висине претпостављене зараде сада пок.супруга и оца тужиља не могу довести у сумњу утврђене чињенице у погледу зараде које су служиле као основица за обрачуну висине штете, а којим износом нису обухваћене камате за период доцње од 11.05.1992. године до 31.12.2008. године .

На основу утврђеног чињеничног стања правилно је првостепени суд применио материјално право сагласно одредбама чл.189 и 194 Закона о облигационим односима. На наведену примену материјалног права нису од утицаја околности о радној способности првотужиље и њене могућности да радом обезбеди новчана средства за сопствено издржавање с обзиром да предмет тужбеног захтева није супружанско издржавање. Накнада за изгубљено издржавање има одштетни, а не алиментациони карактер, због чега се досуђује према стварној велични претрпљене штете.

Апелациони суд је имао у виду и остале жалбене наводе али је нашао да нису од утицаја на законитост и правилност побијане пресуде.

На основу изложеног, Апелациони суд је жалбу тужене одбио као неосновану и потврдио првостепену пресуду у ставовима првом и другом изреке применом одредбе чл.375 ЗПП.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка садржана у трећем ставу изреке, јер је заснована на правилној примени одредаба чл.149, 150, 158 и 159 ЗПП а у свему одговара исходу спора и постигнутом успеху страна. Правилно је обрачуната висина трошкова сходно важећој Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката важећој у време пресуђења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Говедарица с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)