Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.07.2010.

Гж 3806/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3806/10
08.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д




У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, против туженог ББ, кога заступа адвокат БА, ради накнаде штете, одлучујући по жалби тужиоца изјављеној против пресуде Трећег општинског суда у Београду П 2970/05 од 21.12.2007. године, у седници већа одржаној 08.07.2010. године, донео је



П Р Е С У Д У


Преиначује се пресудa Трећег општинског суда у Београду П 2970/05 од 21.12.2007. године под ставом првим изреке и делимично усваја тужбени захтев, а тужени се обавезује да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете плати следеће износе: за страх 40.000,00 динара, за физички бол 60.000,00 динара, за душевни бол због наружености 80.000,00 динара све са законском затезном каматом почев од 21.12.2007. године до исплате у року од 15 дана од пријема пресуде под претњом извршења.

У преосталом делу изреке под ставом првим иста пресуда се потврђује а жалба тужиоца одбија као неоснована.

Преиначује се решење о парничним трошковима садржано у изреци под ставом другим исте пресуде и тужени се обавезује да тужиоцу плати парничне трошкове у износу од 64.364,00 динара у року од 15 дана од пријема пресуде под претњом извршења.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом под ставом првим је одбијен тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже на плаћање нематеријалне штете и то за душевни бол због смањења животне активности у износу од 250.000,00 динара, за страх у износу од 100.000,00 динара, за физички бол 80.000,00 динара и за душевни бол услед наружености 150.000,00 динара све са законском затезном каматом од подношења тужбе до исплате. Под ставом другим тужилац је обавезан да туженику плати парничне трошкове у износу од 76.775,00 динара.

Против ове пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП и одлучио као у изреци из ових разлога.

У првостепеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка на које другостепени суд по чл. 372 став 2 ЗПП пази по службеној дужности.

Правноснажном пресудом Трећег општинског суда у Београду К 118/04 од 21.05.2004. године тужени је оглашен кривим због крив.дела тешке телесне повреде из чл. 53 став 1 КЗС учињеног на штету тужиоца и за то дело му је изречена условна осуда. По утврђењу кривичног суда ово дело је извршено 19.08.1999. године у згради у ул. вв где обе парничне стране станују тако што је тужени ударио тужиоца песницом у пределу лица и нанео му тешку телесну повреду у виду прелома лука леве јагодичне кости, крвног подлива и нагњечења око леве очне дупље и у пределу носа. Странке станују у суседним становима, заинтересовани су за надзиђивање на равном крову стамбене зграде изнад својих станова, тужени је изнад свог стана саградио зид, тужиочев син је спорног дана тај зид срушио и та радња је била повод за сукоб странака. Тужени је дошао испред врата тужиочевог стана, тражећи тужиочевог сина како би се с њим објаснио у вези рушења зида и сва тројица су се сукобили испред тужиочевог стана.

Из исказа тужиоца, сведока СС, приложене медицинске документације и налаза Комисије вештака Стоматолошког факултета у Београду је утврђено да је тужилац након повређивања прегледан у Ургентном центру Клиничког центра Србије, да је лекар одредио терапију и заказао контролу на Клиници за максилофацијалну хирургију због сумње на постојање прелома јагодичне кости. По повратку из Ургентног центра тужиочево лице је било натечено и модро. Прелом јагодичне кости је лечен хируршком операцијом, тужилац је због тога 01.09.1999. године примљен на Клинику за максилофацијалну хирургију, оперисан је следећег дана и отпуштен из болнице 06.09.1999. године а контрола је заказана на истој клиници за 30.09.1999. године. У историју болести, чија је садржина интерпретирана у налазу Комисије вештака Стоматолошког факултета у Београду је унето да су лекари код тужиоца уочили болну осетљивост јагодичног предела са поремећајем сензибилитета и утрнулост горње усне са леве стране, да је репозиција поломљених коштаних окрајака рађена одговарајућим инструментом на начин описан у налазу Комисије вештака и да је постоперативни ток био уредан а хируршка интервенција успешна јер су коштани фрагменти враћени у коректан анатомски положај. Непосредним прегледом тужиоца вештаци су утврдили да је функција отварања уста у физиолошким границама, да нема деформација и удубљења ни ограничења у покретима доњевиличног зглоба са леве стране из чега су извели закључак да тешка телесна повреда није оставила трајне последице које би утицале на тужиочеву општу животну активност. Тужиочев изглед је промењен утолико што због опуштености левог образа постоји блага асиметрија лица. По мишљењу вештака ова промена представља наруженост лаког степена. Првостепени суд је из исказа тужиоца утврдио да је тужилац спорном приликом трпео јак страх и да је страх осећао и све време док се налазио у болници поводом операције у виду забринутости за исход лечења, а сама хируршка интервенција је код тужиоца довела до појаве крвних подлива и модрица по лицу и врату. Правилност ових чињеница жалба не доводи у сумњу.

Обзиром да је вештачењем утврђено да су хируршком интервенцијом отклоњене последице повређивања, да сметње које би утицале на тужиочеву животну активност не постоје првостепени суд је правилно закључио да тужилац не трпи штету у виду душевног бола због смањења животне активности и правилно је одбио тужбени захтев у делу у којем је тражена накнада за овај вид штете.

Из образложења побијане пресуде произлази да је тужбени захтев у делу којим је тражена накнада штете за душевни бол услед наружености одбијен због тога што суд сматра да промена тужиочевог изгледа није таква да би проузроковала психички бол у мери који оправдава досуђење накнаде у новцу, а тужбени захтев којим је тражена накнада за физички бол и страх је одбијен применом правила о терету доказивања из чл. 223 ЗПП, јер је суд сматрао да без вештачења не може да утврди постојање и обим штете. Закључак о неоснованости ових захтева је последица погрешне примене правила о терету доказивања и погрешне примене материјалног права.

Пошто је услед прелома јагодичне кости промењена симетрија тужиочевог лица и леви образ је спуштен, тужилац обзиром на облик ове промене изгледа, која се налази на глави и другим лицима је уочљива у свим приликама, трпи психички бол у мери која оправдава накнаду у новцу, без обзира што је у питању наруженост лакшег степена. Према природи и облику промене, месту на којем се она налази и према тужиочевом животном добу у време повређивања (по подацима у списима тужилац је рођен 1943. године) значају повређеног добра и околностима овог конкретног случаја по оцени другостепеног суда правична накнада за овај вид штете износи 80.000,00 динара. Накнада у већем износу не би била примерена значају повређеног добра и друштвеној сврси накнаде. Како је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно применио чл. 200 ЗОО, побијана пресуда је применом овог прописа преиначена и тужбени захтев је делимично усвојен.

По одредби из чл. 200 ЗОО правична новчана накнада за физички бол и страх се досуђује ако околности случаја, а нарочито јачина и трајање болова и страха то оправдава. Интензитет и трајање болова и страха се по правилу утврђује вештачењем али ове околности је могуће утврђивати и другим доказним средствима. По чл. 224 ЗПП у парници за накнаду штете висина новчаног износа се може одредити по слободној оцени ако се утврди да странци припада право на накнаду штете и ако се висина износа накнаде не може утврдити или би се могла утврдити само са несразмерним тешкоћама. Тужилац је решењем првостепеног суда од 11.01.2006. године ослобођен плаћања трошкова судске таксе обзиром на висину месечних примања по основу инвалидске пензије и чињеницу да нема других прихода. Тужилац је платио трошкове вештачења спроведеног преко стручне установе – Стоматолошког факултета у Београду 46.857,00 динара, од доказног предлога да се интензитет и трајање физичких болова и страха утврђује вештачењем је одустао из финансијских разлога, а у жалби своје имовно стање означава као несавладиву тешкоћу која му онемогућава приступ суду и реализацију спорног потраживања.

По оцени другостепеног суда чињенице утврђене у првостепеном поступку су довољне да се из њих изведе закључак о постојању штете у виду страха и физичког бола и да се обзиром на околности конкретног случаја слободном оценом утврди новчана накнада за ове видове штете, без вештачења.

Из правноснажне пресуде Трећег општинског суда у Београду К 118/04 од 21.05.2004. године произлази да је тужени проузроковао тужиоцу тешку телесну повреду у виду прелома левог лука јагодичне кости са крвним подливима очне дупље и нагњечинама у пределу носа. Ова пресуда у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца по чл. 13 ЗПП обавезује парнични суд и из тога следи да је тужени одговоран за проузроковану штету по чл. 154 став 1 у вези чл. 158 ЗОО. Околности у којима се догодио штетни догађај су утврђене увидом у наведену пресуду и оценом исказа парничних странака и саслушаних сведока. Околности у вези лечења тешке телесне повреде су утврђење из приложене медицинске документације и налаза Комисије вештака Стоматолошког факултета у Београду, где је хронолошки приказан ток и поступак лечења повреде. Првостепени суд је из исказа тужиоца утврдио да је тужилац трпео страх док се штетни догађај одвијао и за време док је био у болници (период од 01.09. до 06.09.1999. године) у виду забринутости за исход операције и могуће последице. Наводи тужиоца о нелагодностима током лечења и наводи сведока СС која се изјашњавала о тужиочевом стању у периоду након повређивања су прихваћени као веродостојни. Опште је познато да преломи костију, а нарочито на осетљивим деловима тела као што је глава, проузрокују интензиван физички бол, да је намештање померених коштаних окрајака само по себи болно и да преломи костију лица обзиром на локализацију стварају нелагодности у свим активностима које захтевају померање вилица и мишића лица као што су говор, гутање, жвакање хране и слично. Чињенице које је првостепени суд утврдио из исказа тужиоца, исказа сведока СС и приложене медицинске документације, као и околности наведене у налазу Комисије вештака Стоматолошког факултета у Београду су довољне да се из њих изведе закључак да је тужилац претрпео штету у виду физичког бола и страха у мери која у смислу чл. 200 ЗОО оправдава досуђење новчане сатисфакције. У склопу тако утврђених околности, вештачење од којег је тужилац одустао би првенствено било релевантно за оцену висине накнаде. Одлучивање о висини правичне накнаде нематеријалне штете је у домену примене материјалног права. Због тога је у овом случају по мишљењу другостепеног суда погрешна примена правила о терету доказивања довела до погрешне примене материјалног права на правилно и потпуно утврђено чињенично стање. Другостепени суд на примену материјалног права пази по службеној дужности у смислу чл. 372 став 2 ЗПП. Према околностима повређивања, тежини повреде, нелагодностима у току лечења, степену и трајању трпљења правична новчана накнада за страх износи 40.000,00 динара а за физичке болове 60.000,00 динара. Накнада у већим износима не би била примерена ни околностима случаја а ни друштвеној сврси накнаде у смислу чл. 200 став 2 ЗОО. Из ових разлога је првостепена пресуда преиначена делимичним усвајањем тужбеног захтева.

Преиначење пресуде у погледу одлуке о главној ствари захтева да се преиначи и решење о парничним трошковима. Из списа произлази да је тужилац тражио трошкове на име награде по АТ за састав тужбе, заступање на рочиштима и на име издатака за вештачење. Тужбом је тражена накнада од укупно 580.000,00 динара, тако да награда за састав тужбе износи 6.750,00 динара, за заступање на одржаном рочишту 7.650,00 динара а на неодржаном рочишту 3.825,00 динара. Тужиоцу се по чл. 150 ЗПП као трошкови потребни за вођење парнице рачунају трошкови за састав тужбе у износу од 6.750,00 динара, и трошкови заступања на 5 одржаних и 3 неодржана рочишта укупно 49.725,00 динара. Укупни трошкови заступања износе 56.475,00 динара а како је тужилац у спору успео делимично њему сразмерно успеху у спору припада 31% од ових трошкова што износи 17.507,00 динара. Када се на овај износ додају издаци за вештачење од укупно 46.857,00 динара добија се износ од 64.364,00 динара.

Из наведених разлога на основу чл. 375, 380 тачка 4 и 161 став 2 у вези чл. 149 став 2 и 387 тачка 3 ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.



ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)