Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.12.2011.

Гж 4076/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4076/11
Дана 01.12.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

  Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Драгане Маринковић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужиље малолетне АА, коју заступа законски заступник отац АА1, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог Града Београда, кога заступа Градски јавни правобранилац, Београд, улица Тиршова број 3, ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 65371/10 од 11.04.2011. године, у седници одржаној 01.12.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П 65371/10 од 11.04.2011. године у првом ставу изреке.

  ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.


O б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Првог основног суда у Београду П 65371/10 од 11.04.2011. године, првим ставом изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезaн је тужени да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 250.000,00 динара и то на име претрпљених физичких болова износ од 100.000,00 динара, а на име претрпљеног страха износ од 150.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 11.04.2011. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате, као и да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 81.100,00 динара. Другим ставом изреке, делимично је одбијен тужбени захтев тужиље за износ од 200.000,00 динара и то за износ од 100.000,00 динара на име претрпљених физичких болова и за износ од 100.000,00 динара на име претрпљеног страха, са законском затезном каматом.

   Благовременом жалбом тужени је побијао први став изреке ове пресуде, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

  Испитујући побијану пресуду у смислу члана 372. ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба неоснована.

  У поступку пред првостепеним судом, није учињена нека од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. ЗПП-а, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности. Супротно наводима жалбе, првостепени суд није учинио ни битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП, јер је изрека побијане пресуде разумљива, у складу је са датим разлозима, који су сагласни међусобно и са садржином исправа, записницима о исказима датим у поступку и изведеним доказима.

  Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку малолетна тужиља (рођена _. године), дана 27.10.2010. године, шетала се са оцем, по Кошутњаку, трим стазом, када ју је ујео пас луталица. Тужиљи је рана прегледана и обрађена на ВМА, а тетанус је, као заштиту од инфекција, примила у Ургентном центру. Тужиља је критичном приликом, услед угриза пса у пределу десне надколенице до утеруса дебелог меса, задобила рану праћену слабијим крварењем, због чега је трпела болове јаког интензитета у трајању од седам сати, затим је четири дана трпела бол средњег интензитета, а бол слабијег интензитета је трајао око 12 дана. Такође, тужиља је због предметног штетног догађаја трпела страх јаког интензитета у трајању од два сата и страх средњег интензитета, са повременим епизодама јаког интензитета у трајању од две недеље, континуирани страх средњег интензитета у трајању од три недеље и страх слабог интензитета у трајању од две недеље. Код тужиље је и сада присутан страх од пса, и трајаће и убудуће, јер је тужиља у фази формирања личности, доживела снажно трауматично искуство, које оставља снажне последице у смислу хиперсензитивног реаговања при сусрету са псом као извором егзистенцијалне опасности.

  Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепeни суд је усвојио тужбени захтев као у изреци побијане пресуде из разлога које прихвата и овај суд.

  Оцењујући наводе жалбе, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно оценио да је приговор недостатка пасивне легитимације истакнут од стране тужене неоснован. Наиме, чланом 184. Закона о облигационим односима је прописано да предузећа и друга правна лица која врше комуналну и другу сличну делатност од општег интереса одговарају за штету ако без оправданог разлога обуставе или нередовно врше своју услугу, а сходно члану 2. Закона о комуналним делатностима („Службени гласник РС“ број 16/97 и 42/98) и члану 20. став 1. тачка 5. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“ број 129/07), општина односно град Београд, уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатности, као и организационе, материјалне и друге услове за њихово обављање. Имајући у виду наведено, правилно је првостепени суд закључио да је тужени одговоран за штету коју је у конкретном случају причинио пас луталица, јер је пропустио да са подручја града Београда уклони псе луталице, што је његова законска обавеза утврђена напред наведеним одредбама и обавезао туженог да тужиљи накнади претрпљену штету. Супротно наводима жалбе, првостепени суд је правилном оценом изведених доказа, сходно члану 8. ЗПП, утврдио све битне чињенице, околности под којима се штетни догађај десио и да је штета у конкретном случају настала услед уједа пса луталице.

  Такође, супротно наводима жалбе, првостепени суд је правилно примењујући одредбе члана 200. Закона о облигационим односима, имајући у виду све околности конкретног случаја, интензитет и дужину трајања како страха, тако и физичких болова које је тужиља претрпела, правилно утврдио и досудио тужиљи правичну накнаду за предметне видове нематеријалне штете, као у изреци побијане пресуде. Досуђена накнада, по ставу овог суда, није превисоко одмерена, како се то наводи у жалби, посебно имајући у виду да се ради о детету које је у време штетног догађаја имало осам година, те накнада одговара значају повређеног добра и циљу коме служи, сагласно ставу 2. наведене законске одредбе.

  Правилна је и одлука о трошковима поступка донета применом члана 149. и 150. ЗПП-а, и њихова висина обрачуната је у складу са важећом Адвокатском и Таксеном тарифом.

  Имајући у виду наведено, жалба туженог је одбијена као неоснована, а на основу члана 375. ЗПП-а потврђен је побијани део првостепене пресуде.

  Како је жалба туженог одбијена као неоснована, то је другим ставом изреке ове пресуде одбијен захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка, на основу члана 161. став 1. ЗПП-а

Председник већа-судија
Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)