Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.07.2018.

Гж 4113/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4113/18
20.07.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Марине Јакић, председника већа, Весне Миљуш и Маје Чогурић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа адв. АБ, против тужених Дирекција за путеве “Београд”, ул. 27. марта 43-45, коју заступа Градско правобранилаштво у Београду, ул. Тиршова 3 и ЈКП “Београд-пут”, ул. Драгослава Срејовића 8А, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужених изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду П.бр.12819/16 од 27.03.2018. године, у седници већа одржаној дана 20.07.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба туженог ЈКП “Београд-пут” из Београда и пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.12819/16 од 27.03.2018. године, у односу на овог туженика, ПОТВРЂУЈЕ у ставовима првом и трећем изреке.

УКИДА СЕ иста пресуда у ставовима првом и трећем изреке у односу на тужену Дирекцију за путеве “Београд” и предмет у том делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Ставом првим побијане пресуде, туженици су обавезани да тужиљи на име накнаде штете, солидарно плате 200.000,00 динара за физички бол, 160.000,00 динара за страх и 80.000,00 динара за душевни бол због умањења животне активности, све са затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом другим је одбијен већи део захтева за износ од још 200.000,00 динара на име накнаде за физички бол, 140.000,00 динара за страх и 20.000,00 динара за душевни бол због смањења животне активности са припадајућом каматом. Ставом трећим туженици су обавезани да тужиљи солидарно плате парничне трошкове од 202.150,00 динара са затезном каматом од пресуђења до исплате.

Против ове пресуде, у ставовима првом и трећем, туженици су благовремено изјавили жалбе, из свих разлога предвиђених у чл. 373 став 1 ЗПП.

Одговор на жалбу није поднет.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 386 ЗПП (Сл. гласник РС” бр.72/11...55/14) и одлучио као у изреци из ових разлога.

Побијана пресуда у односу на туженог ЈКП “Београд-пут” нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 374 став 2 тачке 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужностиа ни битне повреде из чл. 374 став 2 тачка 12 ЗПП, на коју се указује жалбом туженика. У односу на тужену Дирекцију за путеве, пресуда је донета уз битну повреду из чл. 374 став 2 тачка 9 ЗПП, јер првостепени суд није разјаснио да ли овај тужени има статус правног лица и да ли може да буде странка у поступку.

Туженици су обухваћени једном тужбом као лица која за исту штету одговарају по различитим основима, нису морали да буду обухваћени истом тужбом, парница не мора у односу на њих да се заврши на исти начин, ради се обичним супарничарима и самосталним странкама у поступку из чл. 209 ЗПП, па повреда поступка у односу једног супарничара не спречава испитивање пресуде према другом туженом супарничару.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је 02.07.2014. године, око 10,00 часова пре подне, крећући се Булеваром ослобођења, поплочаним тротоаром у смеру према насељу Медаковић, у близини аутобуског стајалишта ГСП, нагазила на нестабилну плочу, пала је и претрпела тешку телесну повреду у виду прелома десног ручног зглоба и посекотина на ногама. Тужиља живи у _, неколико месеци пре штетног догађаја је у Клиничком центру Србије имала операцију тумора, _. године је ишла на котролу у онколошку службу Клиничког центра поводом тог обољења и повредила се у повратку на лекарског прегледа. Тротоар је покривен плочама, а у близини стајалишта за аутобус бр.30 у смеру насеља Медаковић је засађено дрво чији је корен подигао плоче изнад нивоа преосталог дела тротоара. Није очекивала да је плоча на коју је стала одвојена од подлоге, па је изгубила равнотежу и пала. Сведок СС, тада студент медицине, се кретао у истом смеру иза тужиље, видео је да је тужиља пала када је згазила нестабилну плочу, приметио је деформитет десног ручог зглоба, схватио је да тужиља не познаје Београд и зато је решио да је одведе до Ургентног центра. Отишли су пешице, према извештају Ургентног центра, тужиљи је урађена репозиција повређеног згоба, стављена је гипсана лонгета, препоручени аналгетици и наставак лечења у Лесковцу.

Тужиљина снаха, АА1, је на тужиљин позив дошла у Ургентни центар, где је затекла тужиљу и сведока СС и од њега је сазнала како се тужиља повредила. Сведок СС нема никаквог интереса да штетни догађај приказује другачије него што се у стварности десио, сведочио је на основу непосредног сазнања и његов исказ је сагласан са садржином извештаја Ургентног центра – Ортопедска служба од 02.07.2010. године, а оно што је на основу посредних сазнања добијених од сведока СС и тужиље, изјавила сведок АА1 је сагласно са њиховим исказима. Искази сведока СС и тужиље се разликују само у процени растојања од места на тротоару где је тужиља пала до аутобуског стајалишта за аутобус бр.30 у смеру насеља Медаковић, у зони Карађорђевог парка, јер је по процени сведока тужиља пала на 3 или 4 м пре стајалишта, а по тужиљиној процени то се догодило око 20 м пре стајалишта. С обзиром да су сагласни у тврдњи да се незгода догодила на тротоару, а не на аутобуском стајалишту, различита субјективна процена не чини исказе противречним, па су неосновани наводи жалбе туженог ЈКП “Београд-пут”, којима се оспорава штетни догађај.

Одлуком Града о улицама и локалним путевима (“Службени лист града Београда” 3/01...29/07) у члану 2 је дефинисано да су улице јавни путеви у насељеном месту који служе за кретање возила и пешака са елементима који одговарају потребама насеља (ивичњаци, тротоари, кишна канализација и сл.), а чланом 14 је предвиђено да се радовима на одржавању улица и локалних путева сматрају поправка, обнављање и замена делова коловоза, тротоара и трупа пута са одговарајућим корекцијама којима се битно не мењају конструктивни елементи, нивелација постојећих сливника и шахтова у коловозу и тротоару и слични послови. Туженом ЈКП “Београд-пут” су уговором закљученим са наручиоцем ”Дирекција за путеве” од 25.02.2014. године, поверени радови на одржавају улица и општинских путева, чланом 4 уговора је предвиђена обавеза извођача радова да врши редовне прогледе улица и путева саобраћајне опреме и да предузима хитне интервенције, а чланом 10 одговорност извођача радова за квалитетно одржавање саобраћајница и последица према трећим лицима проузроковане неиспуњењем уговорних обавеза.

Одржавање улица је одредбом из чл.4 и 5 Закона о комуналним делатностима предвиђено као комунална делатност коју организује и обезбеђује јединица локалне самоуправе преко вршиоца комуналне делатности који може бити јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект. Град Београд је као јединица локалне самоуправе у вршењу ове законске обавезе основао ЈКП “Београд-пут” и уговором му је поверио вршење комуналне делатности одржавања улица на својој територији у 2014. години. Комунална делатност одржавања улица је посао од општег интереса, па тужени ЈКП “Београду-пут” као правно лице - вршилац комуналне делатности, одговара за штету, ако без оправданог разлога неуредно врши своју услугу по одредби из чл. 184 ЗОО. Издигнута изнад нивоа тротоара и са подлогом неспојена и нестабилна плоча као елеменат тротоара својим положајем угрожава безбедност пешака. Да су радови на одржавању улица у која спада поправка, обнављање или замена оштећених делова тротоара, (којима се битно не мењају конструктивни елементи улица), вршена како је требало ризик од повређивања би био отклоњен и до повређивања пешака не би дошло, па је тужени по овом пропису одговоран за насталу штету.
Правилно је утврђено да је до повређивања тужиље дошло на тротоару, а не на аутобуском стајалишту, па су наводи жалбе којима се указује на Одлуку о јавном линијском превозу путника на територији Београда, Правилник о ближим саобраћајно-техничким и другим условима за изградњу и експлоатацију аутобуских станица и аутобуских стајалишта, без утицаја на одговорност туженика. Могућа одговорност управљача путева и Града као јединице локалне самоуправе која је дужна да обезбеди и организује ову комуналну делатност, не искључује одговорност туженог као вршиоца комуналне услуге, већ је њихова одговорност према трећим лицима солидарна.

Медицинским вештачењима је утврђено да је тужиља претрпела тешку телесну повреду, услед које је имала физичке болове јаког интензитета у трајању од 12,00 до 18,00 часова, болове средње јачине од 2-3 дана и лаке физичке болове од 7-19 дана, а касније повремене болове лаког интензитета до окончања физичкалне терапије. Носила је гипс 6 недеља, за то време није могла да предузима никакве активности повређеног руком. У моменту повређивања и наредних 6-7 минута је осећала снажан примарни страх праћен неуровегетативном реакцијом трешења и опште малаксалости, а следећих 1,5 часова до окончања репозиције поломљене коске, трпела секундарни страх снажног интензитета. Имала је јаке физичке болове, није знала како ће повреда утицати на основну болест због које је неколико месеци раније оперисана, ток и исход лечења су јој били неизвесни и у трајању од 5 недеља је трпела страх умереног интензитета, а током физикалне рехабилитације секундарни страх блажег интензитета. Тужиља је у вези своје основне болести имала хируршку интервенцију на десној страни грудног коша, добила је нову повреду на истој страни тела и та субјективна околност је увећавала њену забринутост. Неуропсихијатријским вештачењем је утврђено да је као трајна последица трауматског искуства наступила снижена фрустрациона толеранција и неуротски анксиосно-депресивни поремећај због чега се редовно јавља лекару и користи терапију. Психичке сметње нарушавају способност прилагођавања, слабе вољу и пажњу, па је тужиљи за сваку радњу или интелектуалну активност потребан већи напор. По мишљењу вештака тужиљина животна активност је због нарушених психичких функција снижена за 8 %. Тужиља је према стању у списма рођена 1961. године.

На основу ових чињеница, првостепени суд је правлно оценио да интензитет и трајање физичког бола и страха и заостала трајна последица услед психичког поремећаја оправдавају досуђење новчане сатисфакције. Досуђени износи су примерени околностима повређивања, значају повређених добара и нису неспојиви са друштвеном сврхом накнаде. Према утврђеним објективним и субјективним околностима, сврха накнаде се не би могла постићи нижим износима, износ накнаде је одмерен правилном применом чл. 200 ЗОО, па је жалба туженог ЈКП “Београд-пут” неоснована.

Првостепени суд је пропустио да обрати пажњу на наводе Дирекције за путеве којима се тврди да тако означени тужени није ни предузеће, ни друго правно лице, већ организациона јединица у саставу Градског секретаријата за саобраћај, као органа градске управе, па је за сада остало неразјашњено да ли овај туженик по одредби из чл. 74 ЗПП може да буде странка у поступку. По одредби из чл. 79 став 1 ЗПП суд по службеној дужности пази да ли лице која се појављује као странка може да буде странка у поступку, а када утврди да не може, поступа на начин предвиђен одредбом из чл. 80 ЗПП. Суд није поступио на овај начин, па је за сада остало неизвесно да ли Дирекција за путеве Београд, која је означена као тужени, има страначку способност или нема и овим пропуштањем је, у односу на жалиоца, учинио битну повреду из чл. 374 став 2 тачка 9 ЗПП, због које је побијана пресуда у односу на овог туженика укинута.

Потребно је да суд у даљем поступку отклони наведену повреду и да у зависности од разјашњења питања страначке способности туженика одлучи о даљем току поступка и ако се за то стекну услови о основаности захтева.

Из наведених разлога, на основу чл. 390 и 391 став 3 ЗПП, је одлучено као у изреци.

Председник већа-судија
Марина Јакић,ср.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)