Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.09.2011.

Гж 4437/10_

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4437/10
Дана 01.09.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Ловорке Стојнов и Весне Матковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против туженог Предузећа "ББ", кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужиоца и туженог изјављеним на пресуду Општинског суда у Зајечару П 622/07 од 09.10.2008. године, у седници одржаној 01.09.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Зајечару П 622/07 од 09.10.2008. године у делу става првог изреке којим је одбијен као неоснован тужбени захтев за накнаду штете у износу преко досуђених 389.906,75 динара до траженог износа од 632.255,00 динара.

УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Зајечару П 622/07 од 09.10.2008. године у преосталом делу првог става изреке, којим је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде штете због некоришћења за гајење повртарских култура к.п.бр аа и к.п.аа1 у пољопривредним сезонама 2004/2005, 2005/2006 и 2006/2007. године исплати 389.906,75 динара са каматом у смислу члана 277. Закона о облигационим односима почев од 18.05.2008. године до исплате као и у другом ставу изреке и предмет УПУЋУЈЕ Основном суду у Зајечару на поновно суђење.


O б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Зајечару П 622/07 од 09.10.2008. године ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде штете због некоришћења за гајење повртарских култура к.п.аа и к.п.аа1 у пољопривредним сезонама 2004/2005, 2005/2006 и 2006/2007. године исплати 389.906,75 динара са каматом у смислу члана 277. Закона о облигационим односима почев од 18.05.2008. године до исплате, док је тужбени захтев по истом основу за исти период и пољопривредну сезону 2003/2004. године за укупан износ преко досуђеног до износа од 632.255,00 динара одбијен као неоснован. Другим ставом изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 74.187,25 динара.

Благовременом жалбом тужени је побијао усвајајући део ове пресуде из свих законских разлога.

Благовременом жалбом тужилац је побијао ову пресуду у одбијајућем делу из свих законских разлога.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 372. ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да је жалба туженог основана, а да је жалба тужиоца неоснована.

Оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је тужилац на основу уговора закљученог са туженим у току 1990. године, уступио туженом своју непокретност ради експлоатације шљунка, на период од две године, уз обавезу туженог да по извршеној експлоатацији успостави пређашње стање на непокретности, а што он није учинио због чега је тужилац претрпео штету због немогућности да на својој непокретности гаји повртарске културе, које је раније гајио. Висина штете утврђена је на основу налаза и мишљења вештака. По налажењу првостепеног суда, истакнут приговор застарелости потраживања је основан за потраживање накнаде штете, које се односи на накнаду штете за пољопривредну сезону 2003/2004. године јер је тужба поднета 04.06.2007. године, након законом прописаног рока из члана 376. став 1. Закона о облигационим односима. По налажењу првостепеног суда тужилац је о тој штети имао сазнање већ у јесен 2003. године, па како је од тада до подношења тужбе протекао рок од три године то је потраживање у том делу застарело.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да је тужилац претрпео штету због некоришћења своје непокретности за гајење повртарских култура у пољопривредним сезонама 2004/2005, 2005/2006. и 2006/2007 године у укупном износу од 389.906,75 динара, док је у преосталом делу тужбени захтев неоснован због застарелости потраживања накнаде штете за пољопривредну сезону 2003/2004. године и за приход који би се остварио гајењем житарица и пострног купуса.

Првостепени суд при доношењу побијане пресуде није учинио неку од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. ЗПП-а на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а неосновано се жалбом тужиоца указује на битну повреду поступка из тачке 12. ове законске одредбе у односу на део првостепене пресуде, којим је одбијен тужбени захтев као неоснован. Изрека побијане пресуде у том делу је јасна и разумљива, као и изнети разлози о битним чињеницама, који су међусобно сагласни и непротивречни садржини изведених доказа. Јасни су разлози првостепеног суда да је део тужбеног захтева одбијен због застарелости потраживања накнаде штете у виду измакле користи за пољопривредну сезону 2003/2004. године, као и на име изгубљеног прихода за житарице и пострни купус за цео спорни период. Правилно је првостепени суд оценио садржину исказа тужиоца саслушаног у својству парничне странке када је утврдио да је тужилац на спорној непокретности гајио само повртарске културе, супротно жалбеним наводима тужиоца, а такође је првостепени суд правилно оценио налаз и мишљење вештака пољопривредне струке у погледу реалне могућности за садњу раног и пострног поврћа чије се вегетације преклапају, те могућност садње пострног купуса једино иза жетве пшенице.

По налажењу овог суда неосновано се такође жалбом тужиоца побија првостепена пресуда у том делу због непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер је првостепени суд правилном оценом изведених доказа правилно и потпуно утврдио чињенично стање, а затим правилном применом материјалног права закључио да тужилац нема право на накнаду штете у висини чистог прихода који би остварио гајењем житарица и пострног купуса у спорном периоду, као и да је потраживање накнаде штете за пољопривредну сезону 2003/2004 године застарело. Застарелост потраживања накнаде штете због губитка пољопривредних приноса као последица оштећења земљишта цени се по одредбама из члана 376. Закона о облигационим односима. Како је тужилац захтевао накнаду штете која се огледа у губитку приноса у одређеној пољопривредној сезони, то је правилно првостепени суд закључио да је тужилац већ у јесен 2003. године знао за штету у пољопривредној сезони 2003/2004 године, а како је тужба поднета 04.06.2007.године, то је наступила застарелост потраживања у смислу претходно наведене одредбе.

Због свега наведеног овај суд је применом члана 375. ЗПП-а одлучио као у првом ставу изреке.

Основано се жалбом туженог указује да је првостепена пресуда у преосталом делу првог става изреке, заснована на битној повреди одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП-а. Наиме, разлози првостепеног суда о обавези туженог да тужиоцу накнади штету у висини изгубљеног приноса због немогућности гајења повртарских култура на предметној непокретности због тога што тужени није извршио успостављање пређашњег стања непокретности након извршене експлоатације по закљученим уговорима су нејасни и непотпуни. Код утврђених чињеница да су странке закључиле уговоре у току 1990. године на основу којих је тужилац уступио туженом предметну непокретност ради експлоатације шљунка на период од две године уз обавезу туженог да по експлоатацији туженог успостави пређашње стање земљишта, те да тужилац захтева накнаду штете због некоришћења пољопривредног земљишта јер тужени није извршио своју уговорну обавезу, да врати уклоњени хумус и земљиште доведе у пређашње стање, правилна примена материјалног права налагала је да се најпре утврди да ли тужилац има право на накнаду штете у новцу у висини изгубљеног прихода због негајења повртарских култура или пак право на успостављање пређашњег стања, довођењем земљишта у стање пре извршене експлоатације шљунка. Одредбом члана 185. Закона о облигационим односима прописано је да је одговорно лице дужно да успостави стање које је било пре него што је штета настала, да уколико успостављање ранијег стања не уклања штету потпуно, одговорно лице дужно је за остатак штете дати накнаду у новцу и да када успостављање ранијег стања није могуће или када суд сматра да није нужно да то учини одговорно лице, суд ће одредити да оно исплати оштећеном одговарајућу суму новца на име накнаде штете. Суд ће досудити оштећеном накнаду у новцу када он то захтева изузев ако околности датог случаја оправдавају успостављање ранијег стања. Из наведеног следи да је штета у конкретном случају настала оштећењем тужиочеве непокретности због експлоатације шљунка и пропуштањем туженог да земљиште доведе у првобитно стање како би се могло користити за пољопривредну производњу, па како је основно правило наведене материјално-правне одредбе да се успостави раније стање, то суд може досудити тужиоцу и накнаду у новцу, ако нађе да није оправдано успостављање пређашњег стања оштећене ствари, или ако он то изричито тражи, али у висини трошкова успостављања ранијег стања. Како првостепени суд није имао у виду наведену материјално-правну одредбу и није утврдио све чињенице и околности од којих зависи право тужиоца на накнаду штете која је захтевана у висини изгубљених прихода због некоришћења пољопривредног земљишта сукцесивно за пољопривредне сезоне, то првостепени суд и није био у могућности да да јасне и потпуне разлоге о битним чињеницама за правилно пресуђење.

Из изнетих разлога, овај суд је применом члана 376. и 377. став 2. ЗПП-а одлучио као у другом ставу изреке ове пресуде.

Првостепени суд ће у поновном поступку оценом изведених доказа и применом правила о терету доказивања утврдити све околности од којих зависи обим штете коју тужилац трпи због неизвршења уговорне обавезе од стране туженог да успостави пређашње стање земљишта након извршене експлоатације шљунка, а на основу закључених уговора између странака, те у том смислу утврдити и разлоге који су спречили тужиоца да сам отклони штету успостављањем пређашњег стања, при чему ће имати у виду да штета настала повредом обавезе из уговора застарева у смислу члана 376. став 3. Закона о облигационим односима, те ће у том смислу оценити основаност истакнутог приговора застарелости потраживања. Тек пошто поступи на изложен начин, првостепени суд ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку, за коју је дужан да да јасне и потпуне разлоге како би се њена законитост и правилност могле испитати.

Одлука о трошковима поступка је укинута јер зависи од коначног исхода овог спора.

Председник већа-судија
Драгана Маринковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)