Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.05.2010.

Гж 4442/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4442/10
Дана 26.05.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из __, чији је пуномоћник АБ, адвокат из __, против тужених ОПШТИНЕ БОР, коју заступа Општинско јавно правобранилаштво и ЈКП „ББ“ из __, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужене Општине Бор, изјављеној против пресуде Општинског суда у Бору П-1278/08 од 03.06.2009. године, у седници већа одржаној дана 26.05.2010.године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ КАО НЕОСНОВАНА жалба тужене Општине Бор и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Бору П-1278/08 од 03.06.2009. године, у делу става првог изреке којим је овај тужени обавезан да, солидарно са туженим ЈКП „ББ“ из __, на име накнаде нематеријалне штете исплати тужиоцу за физичке болове износ од 80.000,00 динара и за страх износ од 120.000,00 динара са законском затезном каматом на ове износе од 03.06.2009. године до исплате, као и у ставу другом изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Бору П-1278/08 од 03.06.2009. године, у преосталом делу става првог изреке, тако што се одбија као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужена Општина Бор обавеже да, солидарно са туженим ЈКП „ББ“ из __, на име накнаде нематеријалне штете исплати за физичке болове износ од још 20.000,00 динара и за страх износ од још 130.000,00 динара са законском затезном каматом на ове износе од 03.06.2009. године до исплате.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Бору П-1278/08 од 03.06.2009. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца АА из __ и тужени Општина Бор и ЈКП „ББ“ из __ солидарно обавезани да тужиоцу, на име накнаде нематеријалне штете настале услед уједа пса луталице, исплате 250.000,00 динара за претрпљени страх и 100.000,00 динара за претрпљене физичке болове са законском затезном каматом на ове износе почев од 03.06.2009. године до коначне исплате, у року од 15 дана под претњом извршења. Ставом другим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове поступка у износу од 64.831,00 динара у року од 15 дана, под претњом извршења.

Против наведене пресуде, жалбу је благовремено изјавила само тужена Општина Бор, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је дао одговор на жалбу тужене Општине Бор.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да је жалба делимично основана.

У проведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које Апелациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоца је 04.05.2008. године на улици у Бору угризао пас луталица, због чега му је указана неопходна медицинска помоћ. Том приликом тужилац је задобио лаку телесну повреду у пределу листа десне ноге. Трпео је физичке болове јаког интензитета у трајању од 2 дана, средњег интензитета 7 дана и слабог интензитета 14 дана. Тужилац је трпео и страх јаког интензитета од пар дана, док је осећао јаке болове и био под афектом преживљеног стреса, и средњег интензитета недељу дана. Страх слабог интензитета постоји и сада, јер се дешава да тужилац има ноћне море у којима сања псе луталице, зазире од њих и носи штап како би се одбранио. Овај страх може потрајати и у будућности, при чему његову дужину није могуће предвидети.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, правилно је поступио првостепени суд када је обавезао тужену Општину Бор да, солидарно са туженим ЈКП „ББ“ из Бора, тужиоцу надокнади нематеријалну штету на име физичких болова и страха.

Тужена општина је одговорна за штету коју причине пси луталице на њеној територији јер је њена законска обавеза да, у смислу члана 46 став 1 тачка 1 Закона о ветеринарству („Службени гласник Републике Србије“ број 91/05), на својој територији организује зоохигијенску службу која, између осталог, обавља послове хватања и збрињавања напуштених животиња у прихватилишта за животиње. Одговорност тужене општине за штету коју на њеној територији причине пси луталице је одговорност у вези са вршењем послова од општег интереса, што произилази и из одредби чланова 2, 3 и 20 тачка 5 Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Србије број 129/07), односно члана 2 Закона о комуналним делатностима („Службени гласник Републике Србије) број 16/97 и 42/98). Тужилац има право на накнаду нематеријалне штете на основу члана 200 Закона о облигационим односима, јер интензитет и дужина трајања физичких болова и страха оправдава досуђивање правичне новчане накнаде. Имајући у виду значај повређеног добра и све околности конкретног случаја, а нарочито интензитет и дужину трајања физичких болова и страха, а водећи рачуна и о циљу коме тражена накнада служи, овај суд је нашао да правична новчана накнада за физичке болове износи 80.000,00 динара, а за страх 120.000,00 динара.

Тужени у овој правној ствари су солидарни дужници. Предмет обавезе солидарних дужника је дељив јер: сваки може дуговати са другим роком испуњења, под другим условима и са различитим одступањима (члан 414 став 2 Закона о облигационим односима); поравнање које закључи један солидарни дужник нема дејства према осталим солидарним дужницима, иако му и они могу приступити (члан 418 Закона о облигационим односима); доцња или признање дуга једног солидарног дужника нема дејства према осталим солидарним дужницима (члан 421 Закона о облигационим односима); застој или прекид застаревања и одрицање од застарелости не делује према осталим солидарним дужницима (члан 422 Закона о облигационим односима). Како је због овога могућно да се спор према сваком од тужених различито реши, они нису јединствени, већ обични супарничари. С тога је сваки од њих у парници самостална странка, тако да радње или пропуштања једног не користе нити штете другим супарничарима. С обзиром да тужено ЈКП „ББ“ није поднело жалбу, првостепена пресуда према њему остаје непромењена пошто се дејство жалбе коју је поднела тужена Општина Бор на њега не протеже. Зато је тужено ЈКП „ББ“ и остало у обавези да тужиоцу исплати досуђени новчани износ накнаде за физичке болове од 100.000,00 динара и за страх од 250.000,00 динара. При оваквом стању ствари, оба тужена дугују солидарно износ од 80.000,00 динара за физичке болове и износ од 120.000,00 динара за страх, док тужено ЈКП „ББ“ дугује самостално разлику до 100.000,00 динара за физичке болове, односно до 250.000,00 динара за страх.

Жалбеним наводима тужене Општине Бор да је неуропсихијатријско вештачење обављено површно, по сећању испитаника, због чега је налаз и мишљење судских вештака унифициран, типски и личи на друге налазе сачињене у истоврсним споровима, односно да је првостепена пресуда донета на основу недоказаних и неистинитих чињеница како је тужиоцу дата вакцина против беснила и да тужиочева обољења која су постојала пре повређивања нису релевентна за одлуку у овом спору, по налажењу овог суда неосновано се оспорава правилност побијане пресуде са разлога погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Странка која приговара налазу вештака дужна је да изнесе одређене, конкретне примедбе. Није довољно када се налазу вештака приговара уопштено. Навод тужене са рочишта за главну расправу од 03.06.2009. године да генерално приговара налазима вештака, да су вештачења типског карактера и налик једна на друго код штета нанетих уједом паса луталица које тужена понавља и у жалби није довољан, јер се тиме не доказује нити износи због чега тужена сматра да је реч о типском и унифицираном налазу. Околности да ли је тужиоцу пружена одговарајућа медицинска заштита против беснила или не, нису утицале на интензитет и дужину трајања физичких болова и страха, нити су већ постојећа обољења била одлучујућа код утврђивања права на накнаду и висину исте.

Интензитет и дужина трајања страха, без обзира што се ради о лакој телесној повреди и тужиоцу који је старија особа (рођен 1946. године), оправдава досуђивање правичне новчане накнаде у циљу задовољења, пружања сатисфакције оштећеном. Због тога се изјављеном жалбом неосновано оспорава правилност првостепене пресуде због погрешне примене материјалног права, осим у погледу њене висине, у ком делу је жалба тужене Општине Бор усвојена и у односу на њу, побијана пресуда преиначена досуђивањем ниже новчане накнаде и одбијањем захтева за разлику до 100.000,00 динара, односно 250.000,00 динара у односу на жалиоца као солидарног дужника.

Одлука о трошковима поступка је потврђена јер је донета правилном применом одредби чланова 149, 150 и 156 став 3 ЗПП-а.

Са свега наведеног, на основу члана 375 и 380 тачка 4 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.


Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)