Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.12.2011.

Гж 4674/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4674/11
Дана 23.12.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у саставу већа судија Јованке Кажић, председника већа, Олге Сокић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ против тужене Општине Чукарица, коју заступа Јавно правобранилаштво Општине Чукарица, Београд, Шумадијски трг бр.2, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П.бр.14281/2010 од 19.01.2011.године, у седници одржаној 23.12.2011.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужилаца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.14281/2010 од 19.01.2011.године.


О б р а з л о ж е њ е

Првостепeном пресудом, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца да се обавеже тужена да тужиоцима на име накнаде штете исплати укупан износ од 2.375.763,00 динара, тужиоцу АА износ од 1.187.881,50 динара и тужиљи ББ износ од 1.187.881,50 динара са законском затезном каматом од 30.08.2002.године до исплате. Ставом другим пресуде, одбијен је и захтев тужилаца да им тужена накнади штету због становања у укупном износу од 10.000 евра као и штету за уништене ствари два стана структуре од по 50 м2, комплет сређена у вредности од 9.000 евра, као и за уништени плац величине 6,5 ари, као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезани су тужиоци да туженој накнаде трошкове поступка у износу од 273.000,00 динара.

Против пресуде тужиоци су благовремено изјавили жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао првостепeну пресуду на основу члана 372 ЗПП-а.

Жалба је неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Наводом жалбе да је првостепeни суд неосновано одбио предлог тужилаца да у поступку учествује лице које је уговором о купопродаји пренело право својине на непокретности на тужиоце, указује се на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 1 у вези члана 208 ЗПП-а. Одлука првостепeног суда којом је одбио учешће умашача на страни тужилаца није била од утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Одлука о захтеву тужилаца за накнаду штете против тужене не зависи од односа тужилаца и трећег лица коме је оспорено учешће у својству умешача. Неправилна примена одредбе члана 208 ЗПП-а представљала би битну повреду из члана 361 став 1 ЗПП-а због које се пресуда може да побија уз услов да је то било или је могло бити од утицаја на доношење законите и правилне пресуде.

Тужиоци су тужбени захтев засновали на наводима да су власници непокретности која је изграђена на основу грађевинске дозволе издате од стране тужене. Како је стамбена зграда на којој су тужиоци власници, због појаве клизишта знатно оштећена, и није могућа адаптација, предложили су да им тужена општина због неправилног и незаконитог рада органа општине у поступку издавања грађевинске дозволе накнади штету у износу као у ставу један и два изреке побијане пресуде.

Првостепeни суд је оценом изведених доказа, на основу овлашћења из одредбе члана 8 ЗПП-а правилно утврдио чињенице од којих зависи одлука о тужбеном захтеву. Решењем тужене 05/1 бр.41798 од 22.08.1966.године Одељење за комунално стамбене послове СО Чукарица издато је одобрење за изградњу СС викенд куће на парцели аа КО аа1 према приложеним главном пројекту. Одобрење за изградњу донето је на основу урбанистичких услова прописаних од надлежног органа Града Београда. У пописном листу КО аа1, ЗКУЛ аа2 у „А“ листу под редним бројем _ уписана је кућа бб на кат.парцели аа, зк.тело I уписано као државна својина власништво Републике Србије, зк.тело под редним бројем 2 власништво тужилаца са по ½ идеалног дела без терета. Тужиоци су право својине на непокретности уписаној у ЗКУЛ аа2 стекли на основу уговора о купопродаји закљученог између СС1, као продавца и тужилаца, купаца. Уговор је закључен пред Другим општинским судом у Београду дана 12.03.1999.године Ов.бр.2968/99. Оштећења на објекту према тврдњи првотужиоца настала су услед бомбардовања и активирања клизишта. Стучна организација "ВВ" из Београда утврдила је студију о утврђивању стања објеката оштећених клизиштем на Умци 28.06.1991.године, када је утврђено померање и набирање терена и то посебно на делу магистралног пута, па све до корита реке Саве. Према датој студији процес активности клизишта узрокован је ерозијом падине коју односи матица реке Саве услед чега су поједини објекти порушени, а неки оштећени у толикој мери да се не могу да користе уз одређене санације. Из извештаја Градске општине Чукарица, Организационе јединице за инспекцијске послове – Грађевинска инспекција Х-02 бр. 354-236/6 од 15.10.2006.године произилази да је тужена Општина Чукарица 1991.године извршила попис и степен оштећености, као и процену објеката на клизишту „Дубоко Умка“, за објекте чији су власници пријавили штету. На основу извршене процене објекат тужилаца је средње оштећен. Из датог налаза и мишљења судског вештака, првостепeни суд је утврдио да у изградњи непокретности, на којој су тужиоци сувласници, није било одступања од пројектне документације, а уколико је и било одступања, то није могло да утиче на стабилност објекта.

Оценом изведених доказа и чињеница које произилазе из доказа, првостепeни суд је извео правилан закључак о чињеници да су тужиоци постали власници непокретности 1999.године када је закључен уговор о купопродаји, и да је у тренутку стицања права својине објекат знатно оштећен о чему су тужиоци имали сазнање. Сазнање тужилаца о постојању делимичног оштећења непокретности произилазе из околности да је првотужилац знао да купује објекат на клизишту, које се први пут према тврдњи тужиоца појавило у периоду од 1993.до 1994.године. Из доказа о којима су дати разлози у побијаној пресуди произилази закључак о околности да је тужена општина издала решење за одобрење изградње викенд куће и да је решење о изградњи правноснажно 23.09.1966.године. Истраживања о постојању клизишта раде се од 1979.године, после издавања грађевинске дозволе, а истраживање клизишта вршено је ради изградње аутопута Београд-Јужни Јадран. Други талас истраживања вршен је 1990-1993.године када су рађена осматрања и трећи талас 2003/2004.годину када је рађен идејни пројекат аутопута Умка-Обреновац.

Подводећи утврђено чињенично стање под одредбе материјалног права, а одлучујући у границама предложеног тужбеног захтева, првостепeни суд је правилном применом одредби материјалног права одбио тужбени захтев као неоснован. На основу одредбе члана 172 Закона о облигационим односима тужена одговара за штету коју њен орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. Издавање грађевинске дозволе на основу урбанистичких услова, које није донела тужена Општина Чукарица, не представља незаконити и неправилан рад органа тужене. Оштећења непокретности тужилаца нису у узрочној вези са вршењем радњи органа тужене у поступку издавања грађевинске дозволе, када би на основу одредбе члана 172 Закона о облигационим односима постојала одговорност за накнаду штете. Применом наведене одредбе материјалног права, и одредби Закона о облигационим односима које прописују основ одговорности, првостепeни суд је правилно одбио тужбени захтев. Штета потиче од узрока, елементарне непогоде за који није одговорна тужена општина. Тужиоцима припада право у складу са Законом о коришћењу средстава за санацију и заштиту од елементарних непогода.

Правилно је одбијен и захтев тужилаца за накнаду штете на име трошкова становања у износу из става два побијане пресуде и на име оштећења ствари у вредности из става два изреке побијане пресуде. Из истих разлога због којих је неоснован захтев за накнаду штете због оштећења непокретности, неоснован је и захтев за накнаду штете на име трошкова становања и оштећења ствари. Евентуална штета тужилаца на име трошкова становања и оштећења ствари није последица неправилног и незаконитог рада органа тужене. Одлучујући о тужбеном захтеву у овом делу, првостепeни суд је правилно ценио да тужиоци предложеним и изведеним доказима нису доказали да су имали трошкове становања као и да су претрпели штету у висини оштећених и уништених ствари.

Тужиоци у жалби понављају наводе које су изложили у току првостепеног поступка, које је првостепeни суд правилно ценио у односу на доказе које је извео у поступку. Разлог жалбе да је првостепeни суд неосновано одбио предлог тужилаца да у поступку као умешач на страни тужилаца учествује треће лице које је пренело право својине на непокретности на тужиоце, није од утицаја на правилност и законитост побијане пресуде. За однос тужилаца и трећег лица које је пренело право својине на тужиоце имала би значај околност да тужиоци нису позвали треће лице да учествује у поступку као умешача, уколико тужиоци имају одређени захтев према трећем лицу. Захтев тужилаца за накнаду штете против тужене Општине Чукарица зависи од чињеница које су у поступку расправљене и утврђене, а из којих произилази правилност закључка побијане пресуде да у поступку издавања грађевинске дозволе не постоје пропусти у радњама органа тужене, што би представљало основ за накнаду штете. Штета на непокретности настала услед клизишта 1999.године, 30 година после издате грађевинске дозволе, није у узрочној вези са радњама предузетим од стране органа тужене у поступку издавања грађевинске дозволе. Издавање грађевинске дозволе у поступку надлежног органа на основу урбанистичких услова, не представља незаконити и неправилан рад органа када би постојала обавеза тужене да накнади штету проузроковану таквим поступањем. На основу наведене одредбе члана 172 Закона о облигационим односима за обавезу накнаде штете потребно је да је штета проузрокована радњом органа у вршењу функције. Издавање грађевинске дозволе 1968.године, а након тога извршени упис непокретности, без употребне дозволе како то тврде тужиоци, не представља радњу услед које је настала штета.

На основу члана 373 ЗПП-а одбијена је жалба као неоснована и првостепeна пресуда потврђена. Потврђена је и одлука о трошковима поступка. О захтеву тужене за накнаду трошкова, првостепeни суд је одлучио правилном применом одредбе члана 149 и 150 ЗПП-а.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Јованка Кажић с.р.

За тачност отправка
Управитељ судске писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)