Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.06.2011.

Гж 473/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гž 473/11
17.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У  И М Е  Н А Р О Д А

Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Меланије Сантовац и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АА1, адвокат, против тужених Града Ваљево, кога заступа Јавни правобранилац града Ваљево и ЈКП „Видрак“ са седиштем у Ваљеву, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама парничних странака изјављеним против пресуде Основног суда у Ваљеву П 630/10 (2008) од 13.05.2010.године, у седници већа одржаној 17.06.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Ваљеву П 630/10 (2008) од 13.05.2010.године у ставу првом изреке и делу става трећег изреке којим је усвојен тужбени захтев тужиоца за накнаду штете за претрпљене душевне болове због умањења животне активности тако што се ОБАВЕЗУЈУ тужени Град Ваљево и ЈКП „Видрак“ да тужиоцу АА на име накнаде нематеријалне штете солидарно исплате: за претрпљене физичке болове износ од 100.000,00 динара, за претрпљени страх износ од 130.000,00 динара и за претрпљене душевне болове због умањења животне активности износ од 180.000,00 динара са законском затезном каматом на ове износе почев од 13.05.2009.године до исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа ове пресуде, док се у преосталом делу тужбени захтев тужиоца преко наведених износа, а до износа досуђених првостепеном пресудом за износ од још 30.000,00 динара за претрпљене физичке болове, за износ од још 50.000,00 динара за претрпљени страх и за износ од још 70.000,00 динара за претрпљне душевне болове због умањења животне активности са законском затезном каматом на наведене износе почев од 13.05.2010.године до исплате ОДБИЈА као неоснован.

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Ваљеву П 630/10 (2008) од 13.05.2010.године у ставу другом изреке и у делу става трећег изреке којим су обавезани тужени Град Ваљево и ЈКП „Видрак“ да тужиоцу АА, на име накнаде материјалне штете за уништене панталоне и јакну, солидарно исплате износ од 11.150,00 динара са законском затезном каматом почев од 13.05.2009.године до исплате, и у том делу се жалбе тужиоца и тужених ОДБИЈАЈУ као неосноване.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка, садржано у ставу четвртом изреке пресуде Основног суда у Ваљеву П 630/10 (2008) од 13.05.2010.године тако што се ОБАВЕЗУЈУ тужени Град Ваљево и ЈКП “Видрак“ да тужиоцу АА на име трошкова парничног поступка солидарно исплате износ од 103.640,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа ове пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву П 630/10 (2008) од 13.05.2010.године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезани су тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете солидарно исплате: за претрпљене физичке болове износ од 130.000,00 динара и за претрпљени страх износ од 180.000,00 динара са законском затезном каматом на ове износе почев од 13.05.2010.године до исплате, односно укупан износ од 310.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 13.05.2010.године до исплате, у року од 15 дана. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу за вишак преко износа досуђених ставом првим изреке побијане пресуде до тражених износа накнаде нематеријалне штете: за претрпљене физичке болове до износа од 250.000,00 динара и за претрпљени страх до износа од 200.000,00 динара са законском затезном каматом на одбијајући део захтева почев од 13.05.2010.године до исплате, као неоснован. Ставом трећим изреке обавезани су тужени да тужиоцу солидарно исплате на име накнаде материјалне штете за уништене панталоне и јакну износ од 11.150,00 динара са законском затезном каматом почев од 13.05.2009.године до исплате и за претрпљене душевне болове због умањења животне активности износ од 250.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 13.05.2009. године до исплате, у року од 15 дана. Ставом четвртим изреке обавезани су тужени да тужиоцу солидарно исплате трошкове парничног поступка у износу од 133.224,00 динара, у року од 15 дана.

Против наведене пресуде тужилац и тужени су благовремено изјавили жалбе и то тужилац против става другог изреке због погрешне примене материјалног права, а тужени против ставова првог, трећег и четвртог изреке из свих разлога прописаних одредбом члана 360. став 1. Закона о парничном поступку.

Апелациони суд у Београду је испитао првостепену пресуду у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 125/04 и 111/09) и оценио да је жалба тужиоца неоснована, док су жалбе тужених делимично основане.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачке 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд у смислу одредбе члана 372. став 2. истог закона пази по службеној дужности, нити друге битне повреде одредаба парничног поступка, које би биле од утицаја на правилност и законитост побијане пресуде. Изрека првостепене пресуде је јасна и разумљива, не противречи себи ни разлозима датим у њој, у пресуди је наведено довољно разлога о свим битним чињеницама који су сагласни изведеним доказима, па побијана пресуда нема недостатака због којих се не би могла испитати. Стога у првостепеном поступку није учињена ни битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку на коју тужени Град Ваљево указује у жалби.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоца су 06.02.2008. године у пролазу између зграде музеја и гимназије у Ваљеву напали пси луталице и повредили га. На основу налаза и мишљења судских вештака медицинске струке, лекара ортопеда и неуропсихијатра, утврђено је да је тужилац, критичном приликом, задобио уједну рану у пределу десне потколенице и нагњечења са крвним подливима у пределу левог кука и левог лакта, да је трпео физичке болове јаког интензитета у трајању од 4 дана, средњег интензитета у трајању од 15 дана и лаког интензитета које ће повремено осећати током читавог живота посебно при променама времена, страх јаког интензитета и страх средњег интензитета у трајању од три недеље са повременим страхом јаког интензитата у трајању од по неколико минута, који је временом прешао у забринутост са дужим или краћим наступима страха слабог до средњег интензитета у ситуацији када види псе, који није оставио трајне последице, али је довео до развијања клиничке слике посттрауматског стресног поремећаја који захтева редовно лечење. Тужиоцу је због оштећења десног лишњачког живца животна активност, са ортопедског и неуропсихијатријског аспекта, умањена укупно 10% трајно. На основу налаза и мишљења судског вештака економске струке утврђено је да је, имајући у виду цене ствари у продавници „Корзо“ у Ваљеву, вредност ствари које су тужиоцу критичном приликом уништене и то панталона 3.150,00 динара, док је вредност јакне 8.900,00 динара. Одлуком о допуни Одлуке о организовању комуналне радне организације „Видрак“ Ваљево као јавног комуналног предузећа )“Сл.гласник Општине Ваљево“ бр.15/07) као делатност туженог ЈКП „Видрак“ одређено је и хватање животиња у замке. Уговором о преносу на управљање бр. 01-3864/1-08 закљученим између тужених 09.12.2008.године, туженом ЈКП „Видрак“ поверени су послови на изградњи азила за псе на к.п.бр.579 у КО Златарић.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд закључио да су тужени у смислу одредаба члана 173. и члана 174. Закона о облигационим односима у обавези да тужиоцу солидарно надокнаде штету коју је претрпео због уједа паса луталица, који се сматрају опасном ствари. Ово из разлога што је у надлежности туженог Града Ваљево, као јединице локалне самоуправе, у смислу одредаба Закона о комуналним делатностима обављање комуналних делатности и пружање комуналних услуга које обухватају и делатност кафилерија, односно збрињавања и прихватања животиња и у складу са Одлуком о одређивању комуналних делатности („Сл.гласник Општине Ваљево“ бр.4/98 и 4/07), те вршење надзора над применом Закона о комуналним делатностима и законитошћу рада комуналних и других предузећа која обављају комуналну делатност и који је према одредби члана 46. Закона о ветеринарству дужан да на својој територији организује ЗОО хигијенску службу која обавља и послове хватања и збрињавања напуштених животиња у прихватилишта за животиње, док су послови збрињавања и прихватања напуштених животиња према Одлуци о допуни одлуке о организовању КРО „Видрак“ Ваљево као јавног комуналног предузећа („Службени гласник Општине Ваљево“ бр. 15/07) делатност туженог ЈКП „Видрак“. Из наведених разлога на одговорност тужених није од утицаја околност да је тужени Град Ваљево послове хватања и збрињавања напуштених животиња на својој територији поверио туженом ЈКП „Видрак“, које је основано ради обављања и наведене комуналне делатности, те да туженом ЈКП „Видрак“ у време штетног догађаја од стране надлежног министарства није издата дозвола о испуњености услова за обављање делатности хватања и збрињавања паса луталица као и да му нису пренета средства за те намене (објекат за њихово збрињавање и новчана средства). Стога тужени неосновану сматрају да је првостепени суд погрешно оценио да нису основани приговори недостатка пасивне легитимације који су истакли тужени.

Одредбом члана 155. Закона о облигационим односима прописано да штета, између осталог, представља умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла добит), као и наношење другом физичког или психичког бола или страха (нематеријална штета). Како је тужилац због уједа паса луталица претрпео физичке болове, страх и душевне болове због умањења животне активности, као и стварну штету у износу од 11.150,00 динара ( чија висина је правилно утврђена на основу налаза и мишљења судског вештака економске струке) јер му је приликом напада паса уништена гардероба (панталоне и јакна), правилно је првостепени суд закључио да тужилац има право на накнаду наведених видова штете и правилно одлучио ставом трећим изреке побијане пресуде којим је тужиоцу досудио накнаду материјалне штете у износу од 11.150,00 динара.

Неосновано тужени ЈКП „Видрак“ у жалби сматра да тужилац није доказао да између критичног догађаја и умањења животне активности тужиоца постоји узрочнопоследична веза. Ово стога што је на основу налаза и мишљења судских вештака лекара ортопеда и неуропсихијатра утврђено да је тужиоцу животна активност умањена због повреда које је задобио и страха које је претрпео у штетном догађају-приликом уједа паса луталица с обзиром на које повреде и страх је утврђивано постојање умањења животне активности тужиоца, као и степена тог умањења.

Међутим, одлучујући о висини накнаде наматеријалне штете првостепени суд је погрешно применио материјално право, одредбу члана 200. Закона о облигационим односима, на шта тужени основано указују у жалби.

Наиме, физички болови, страх и душевни болови због умањења животне активности који услед повреде претрпи неко лице представљају видове нематеријалне штете за које повређеном припада право на новчану накнаду чија висина зависи од интензитета болова и страха и времена њиховог трајања, односно степена умањења животне активности, а која представља сатисфакцију трпљењима којима је оштећени био изложен. Полазећи од наведеног, те утврђеног чињеничног стања да је тужилац, због уједа паса, трпео страх и физичке болове јаког интензитета у трајању од 4 дана, средњег интензитета у трајању од 15 дана и лаког интензитета које ће повремено осећати и убудуће, те да му је животна активност, са ортопедског и неуропсихијатријског аспекта, умањена укупно 10% трајно, по оцени Апелационог суда правична новчана накнада, у време пресуђења, за нематеријалну штету коју је тужилац претрпео и то за претрпљене физичке болове износи 100.000,00 динара, за претрпљени страх износи 130.000,00 динара, а за претрпљене душевне болове због умањења животне активности износи 180.000,00 динара. На досуђене новчане износе тужилац у складу са одредбом члана 277. Закона о облигационим односима има право на камату по Закону о висини стопе затезне камате почев од дана када је утврђена штета тужиоца до исплате. Имајући у виду наведено, неосновани су наводи жалбе тужиоца којима указује да му је првостепени суд накнаду нематеријалне штете досудио у прениском износу.

Из наведених разлога Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 480. тачка 4. Закона о парничном поступку преиначио првостепену пресуду у ставу првом изреке и делу става трећег изреке којим је одлучено о захтеву тужиоца за накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због умањења животне активности и одлучио као у ставу првом изреке ове пресуде, док је применом одредбе члана 375. истог закона првостепену пресуду потврдио у ставу другом изреке и делу става трећег изреке којим је одлучено о захтеву тужиоца за накнаду материјалне штете и одлучио као у ставу другом изреке ове пресуде.

Како је првостепена пресуда преиначена, Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 161. став 2. Закона о парничном поступку одлучио о трошковима целог парничног поступка. Тужилац према одредбама члана 149. и члана 150. Закона о парничном поступку, сразмерно успеху у спору, има право на накнаду трошкова поступка и то за заступање од стране пуномоћника адвоката на 4 одржана рочишта износ од по 7.000,00 динара, на пет неодржаних рочишта износ од по 3.500,00 динара, за састав тужбе и поднеска од 11.03.2009.године износ од по 6.000,00 динара, за вештачење износ од 13.000,00 динара и за таксе на тужбу износ од 14.920,00 динара, а на пресуду износ од 18.220,00 динара, у укупном износу од 103.640,00 динара. Висина трошкова одмерена је применом Закона о судским таксама, важећих у тренутку настанка таксене обавезе, и Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката. Тужиоцу не припада право на накнаду трошкова поступка за приступ на рочиште 16.04.2009.године јер на овом рочишту није био заступан од стране пуномоћника адвоката, као ни трошкова у поступку поводом изјављеног правног лека с обзиром да је жалба тужиоца изјављена против првостепене пресуде одбијена, као неоснована.

Из наведених разлога, Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 387. тачка 3. Закона о парничном поступку преиначио решење о трошковима поступка, садржано у ставу четвртом изреке првостепене пресуде, и одлучио као у ставу трећем изреке ове пресуде.

Председник већа-судија
Споменка Зарић ср.

МШ/ЈО

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)