Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.08.2013.

Гж 4854/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4854/13
Дана 28.08.2013. године
БЕОГРАД

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од председника већа судије Бранке Дражић и чланова већа судија Олге Сокић и Драгане Миросављевић у парници тужиоца АА чији је пуномоћник АБ адвокат против туженог Новинског предузећа „ББ" Доо са седиштем у Београду, _ чији је пуномоћник БА адвокат и ББ1, чији је пуномоћник БА1 адвокат ради накнаде нематеријалне штете, вредност спора 490.000,00 динара, поступајући по одлуци Установг суда Уж.2222/10 од 07.03.2013.године, а одлучујући о жалби првотуженог и жалби друготужене које су изјављене против пресуде Трећег општанског суда у Београду П бр. 2862/06 од 11. јула 2008. године, у седници већа која је одржана дана 28.08.2013. године донео је


РЕШЕЊЕ

I ДОЗВОЉАВА СЕ понављање поступка па се УКИДА пресуда Апелационог суда у Београду Гж.1730/10 од 03.02.2010.године.
II УКИДА СЕ пресуда Трећег општинског суда у Београду П бр. 2862/06 од 11. јула 2008. године у ставу првом, четвртом и петом изреке, и у укинутом
делу предмет ВРАЋА Вишем суду у Београду на поновно суђење.
III ПОТВРЋУЈЕ СЕ решење садржано у ставу трећем изреке пресуде Трећег општинског суда у Београду П бр. 2862/06 од 11. јула 2008. године, и у
том делу жалба друготужене ББ1 ОДБИЈА као неоснована.
IV ПОТВРЂУЈЕ СЕ решење Вишег суда у Београду П.267/2010 од 05. јула 2012.године, а жалба друготужене ББ1 ОДБИЈА као неоснована.


Образложење

Побијаном пресудом ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев па су обавезани тужени Новинско предузеће „ББ" Доо са седиштем у _ и ББ1 да тужиоцу солидарно на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова услед повреде части и угледа исплате износ од 400.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 11.07.2008. године па до исплате у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом извршења.
Ставом другим изреке делимично је одбијен тужбени захтев тужиоца АА преко досуђених 400.000,00 динара а до тражених 490.000,00 динара, за износ од 90.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 11.07.2008. године као неоснован.
Ставом трећим изреке одбијен је предлог првотуженог за прекид поступка као неоснован, ставом четвртим изреке одбијен је предлог првотуженог за застој поступка као неоснован, а ставом петим обавезани су првотужени и друготужена да тужиоцу солидарно на име накнаде трошкова парничног поступка исплате износ од 97.140,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом извршења.
Против ове пресуде првотужени НП „ББ" Доо је благовремено изјавио жалбу против става првог и петог изреке због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Такође, жалбу је благовремено изјавила и друготужена ББ1 против става првог, трећег, четвртог и петог изреке због битне повреде одредаба парничног поступка погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Одлучујући по изјављеним жалбама Апелациони суд у Београду је пресудом Гж 1730/10 од 03.02.2010. године, ставом првим изреке преиначио пресуду Трећег општинског суда у Београду П бр. 2862/06 од 11. јула 2008. године тако што је обавезао првотуженог Новинско предузеће „ББ" Доо са седиштем у _ и друготужену ББ1 да тужиоцу АА солидарно на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа исплате износ од 300.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 11.07.2008. године до исплате у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом извршења док је тужбени захтев до износа од 400.000,00 динара досуђен ставом првим изреке пресуде Трећег општинског суда у Београду П бр.2862/06 од 11. јула 2008. године, дакле за износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 11.07.2008. године па до исплате одбио као неоснован.
Ставом другим изреке потврђена је пресуда Трећег општинског суда у Београду П бр. 2862/06 од 11. јула 2008. године у ставу трећем, четвртом и петом изреке а жалба првотуженог и друготужене одбијене су као неосноване.
Против пресуде Трећег општинског суда у Београду П бр. 2862/06 од 11. јула 2008. године и пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 1730/10 од 03. фебруара 2010. године друготужена ББ1 је дана 06. маја 2010. године поднела Уставном суду уставну жалбу због повреде права на правично суђење и слободе изражавања зајамчених чланом 32 став 1 и чланом 46 Устава Републике Србије.
Такође, првотужени НП „ББ" Доо је поднео првостепеном суду предлог за понављање поступка дана 12.05.2010. године.
Одлучујући о предлогу за понављање поступка Виши суд је решењем ПЗ бр.267/10 од 05. јула 2012. године одбио предлог тужених за понављање поступка у овој правној ствари који је правноснажно окончан пресудом Трећег општинског суда у Београду П бр. 2862/2006 од 11.07.2008 .године која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Гж бр. 1730/10 од 03.02.2010. године као неоснован.
Против овог решења друготужена је благовремено изјавила жалбу, а тужилац је поднео одговор на жалбу друготужене.
Одлуком Уставног суда Републике Србије број Уж 2222/2010 од 07. марта 2013. године, ставом првим одлуке усвојена је уставна жалба ББ1 и утврђено да је пресудом Трећег општинског суда у Београду П бр. 2862/06 од 11. јула 2008. године и пресудом Апелационог суда у Београду Гж бр. 1730/10 од 03.фебруара 2010. године повређено право подноситељке уставне жалбе на правично суђење зајамчено одредбом члана 32 став 1 Устава Републике Србије.
Ставом другим изреке ове одлуке наложено је Апелационом суду у Београду да у року од 60 дана од дана достављања одлуке Уставног суда понови поступак по жалби тужених изјављеној против пресуде Трећег општинског суда у Београду П бр. 2862/06 од 11. јула 2008. године.
Ставом трећим изреке констатовано је да ова одлука има правно дејство и према лицу које није поднело уставну жалбу а налази се у истој правној ситуацији сагласно одредби члана 87 Закона о Уставном суду.
Поступајући по налогу Уставног суда Србије, Апелациони суд је претходно укинуо своју одлуку Гж.бр.1730/10 од 03.02.2010.године одлучујући као у ставу првом изреке, па је испитујући побијану пресуду првостепеног суда у смислу одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС" бр. 125/04 и 111/09), који се примењује сагласно одредби члана 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС"бр.72/11) је нашао:
-жалба првотуженог НП „ББ" Доо је основана.
-Жалба друготужене ББ1 је делимично основана.
Полазећи од тога да је првотужени „ББ" као издавач недељног листа „Време" у броју 775 дана 10. новембра 2005. године на 16 и 17. страни објавио текст чији је аутор друготужена ББ1 под насловом „Бабо стричеви и странке" и под насловима „Зашто је избор новог београдског тужиоца узбунио духове и шта он сам каже о томе" и „Силни поступци" у коме је наведено „да је са именом тужиоца АА повезана прича о његовом сину који како се тврди био учесник једне пљачке поште у којој је убијено двоје људи да притом син тужиоца склоњен на неколико дана у иностранство, да је тужиочев син био довољно пунолетан да и без дозволе оца пљачка поште, да је тужиоцу АА за време акције "Сабља" 2003. године одузето оружје нађено у његовој кући да је реч о оружју којим је причињено кривично дело". Тужилац АА никада није процесуиран за учествовање у наводној пљачки поште и убиству двоје људи за које је аутор спорног текста овде друготужена АА не зна када су се догодили и ко је у истим учествовао будући да против тужиоца АА није вођен било какав кривични поступак по том основу. Друготужена ББ1 аутор текста пре објављивања није у потпуности проверила информације које је у тексту објавила, не зна када се наводна пљачка догодила, ко је у њој учествовао и да ли се против тужиоца Ивана водио кривични поступак, да је мотив за писање спорног текста био избор тужиоца АА на функцију Окружног јавног тужиоца, да пре него што је објављен спорни текст у недељнику „Време" сличне текстове су објавили и дневни лист „Блиц", „Данас" као Радио телевизија „Б92" у вестима, те да сазнања друготужене о личности тужиоца потичу из наведених, приватних извора, службених избора и свих других извора који су јој били доступни, да је телефоном разговарала са оцем тужиоца ААО који је негирао наводе који се односе на умешаност свог сина у пљачку поште и слање неколико година ван земље. Друготужена је саслушана на рочишту дана 28.03.2007. године навела да је имала могућност да изврши увид у полицијску кривичну евиденцију АА и колико се сећа он је евидентиран за два кривична дела и неколико прекршаја који се односе на тучу и насилничко понашање а податак да је тужилац био учесник пљачке поште у којој су убијена два лица потичу од текстова објављених у часописима „Блиц" и „Данас" као и вести РТВ Б2 у оквиру расправе о именовању његовог оца на функцију Окружног јавног тужиоца, те да у тренутку писања није знала детаље у вези пљачке поште у којој је убијено двоје људи, о чему је као доказ у одговору на тужбу друготужена предложила да од Министарства унутрашњих послова Републике Србије суд затражи извештај и из евиденције ОКИ и извештај из евиденције КДЛ за тужиоца и АА.
На основу оваквог стања у списима првостепени суд је побијаном пресудом делимично усвојио тужбени захтев са образложењем да је у току поступка несумњиво утврђено да није истинита информација објављена у спорном тексту да је тужилац АА учествовао у пљачки поште у којој је убијено двоје људи а да се потом на неколико година склонио у иностранство и да је оружје које је одузето његовом оцу ААО оружје којим је извршено кривично дело обзиром да тужилац никада није процесуиран за учествовање у наводној пљачки поште и убиству двоје људи за које аутор спорног текста овде друготужена не зна када су се догодили и ко је у истим учествовао будући да против тужиоца није вођен било какав кривични поступак по том основу.
У ожалбеној фази је Апелациони суд у Београду пресудом Гж. 1730/10 од 03.10.2010.године потврдио пресуду Трећег општинског суда у Београду П.бр.2862/06 од 11. јула 2008.године у ставу трећем, четвртом и петом изреке, а преиначио исту у ставу првом изреке тако што је обавезао првотуженог и друготужену да тужиоцу солидарно на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части и угледа исплате износ од 300.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.07.2008.године па до исплате, а одбио преко наведеног износа до траженог са образложењем да је у конкретном случају предмет спора накнада штете због повреде части и угледа због објављене нетачне информације у Дневном листу „Време" и то да је тужилац АА био учесник пљачке у којој је убијено двоје људи и да се на неколико година склонио на турски део Кипра да би данас био у остатку белог света те да је довољно пунолетан да без дозволе оца пљачке поште, а за који догађај тужилац АА није ни оптужен ни осуђен, а чињеница да ли се против њега води кривични поступци за друга кривична дела која нису повезана са овим догађајем су без утицаја, као и да нису испуњени услови за застајање са поступком ради прибављања тзв. „Нове беле књиге" која садржи извештај о стању криминалитета у Србији, а која је сачињена током акција „Сабља" налазећи да нису испуњени услови из члана 219 став 2 ЗПП за застајање са поступком односно да је извођење доказа без утицаја на решење ове правне ствари.
Међутим, како је Уставни суд својом одлуком Уж.бр.2222/2010 од 07.03.2013.године нашао да је увид тзв. „Нову белу књигу" која садржи извештаје о стању криминалитета у Србији и која је сачињена током акције „Сабља" документ који је од одлучујућег за одлуку о тачности објављене информације и да од тога зависи одлука о постављеном тужбеном захтеву односно да терет доказивања тачности објављене информације био је на туженима, а та чињеница је могла да се утврди само увидом у тзв. „белу књигу" па имајући у виду да се поменути документ налази код државног органа и да тужени нису могли да издејствују да им се наведена исправа преда то је првостепени суд требало да прибави ову исправу у складу са одредбом члана 232 став 2 ЗПП.
С обзиром на став и налог Уставног суда изражен у одлуци Уж.2222/2010 од 07. марта 2013.године као и чињеницу да је друготужена саслушана на рочишту за главну расправу дана 28.03.2007.године изјавила да је пре него што је објављени текст у недељнику „Време" сличне текстове су објављивали и дневни лист „Блиц", „Данас" као и РТВ Б92 у вестима па њена сазнања потичу између осталог и од наведених часописа који наводи друготужене могу бити од утицаја на висину постављеног захтева, то је Апелациони суд побијану пресуду првостепеног суда укинуо и одлучио као у ставу другом изреке.
У поновном поступку првостепени суд ће да утврди да ли је тачна информација да је тужилац био учесник пљачке поште у којој је убијено 2 људи да се након тога склонио на неколико дана на турски део Кипра да би данас био у остатку белог света, те да оружје којим је причињено кривично дело одузето од његовог оца у акцији „Сабља" односно да ли се та информација налази у извештајима у стању криминалитета у Србији која је сачињена током акције „Сабља" тзв. „Нове беле књиге" на којој се друготужена позвала да из тог документа сазнала наведену информацију односно имала могућност да изврши увид у полицијску кривичну евиденцију тужиоца како је то навела саслушана на рочишту за главну расправу дана 28.03.2007.године.
Са изнетих разлога Апелациони суд је првостепену пресуду укинуо у ставу другом изреке и одлучио као у изреци на основу одредбе чл.377 ЗПП („Службени гласник РС бр. 125/04 и 11/09) који се примењује на основу одредбе члана 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС" бр.72/11).
Одлучујући о предлогу друготужене за застајање са поступком ради прибављање тзв. „Нове беле књиге" првостепени суд је овај предлог одбио и одлучио као у ставу четвртом изреке, налазећи да није целисходно застајати са поступком.
Обзиром да побијана одлука првостепеног суда не садржи јасне разлоге за одлуку о предлогу друготужене за застајање са поступком, то је решење садржано у ставу четвртом изреке првостепене пресуде морало бити укинуто и предмет враћен на поновно одлучивање како би се отклонили нађени недостаци, са којих разлога је одлучено у као у ставу другом изреке, на основу одредбе члана 387 тачка 3 ЗПП („Службени гласник РС бр. 125/04 и 11/09) који се примењује на основу одредбе члана 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС" бр.72/11).
Правилно је првостепени суд по налажењу овог суда поступио када је донео одлуку као у ставу трећем изреке којом је одбио предлог за прекид поступка до правноснажног окончања кривичних поступака против окривљених ББ1, новинара недељника „Време" и аутора текста ББ2 одговорног уредника недељника „Врeме" због кривичног дела клевете из члана 181 став 3 КЗ РС у вези члана 33 истог Закона, јер је по налажењу Апелационог суда нема места прекиду поступка због покренутих кривичних поступака због кривичног дела клевете, због чега је одлучио у ставу трећем изреке, на основу одредбе члана 387 тачка 2 ЗПП.
Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка јер зависи од главне ствари.

Председник већа-судија, Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)