Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.10.2014.

Гж 4867/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4867/14
Дана 08.10.2014. године
Б Е О Г Р А Д


У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Гордане Комненић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужиље АА чији је пуномоћник АБ адвокат, против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање из Београда улица Др. Александра Костића бр. 9, ради дуга, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П-26994/13 од 16.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 08.10.2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П-26994/13 од 16.05.2014. године у ставу првом и делу става другог изреке којим је обавезан тужени да на име мање исплаћених износа пензија за период од 01.12.2009. године до 28.02.2014. године плати тужиљи: за децембар 2009. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.01.2010. године до исплате; за јануар 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.02.2010. године до исплате; за фебруар 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.03.2010. године до исплате; за март 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.04.2010. године до исплате; за април 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.05.2010. године до исплате; за мај 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.06.2010. године; за јун 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.07.2010. године до исплате; за јул 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.08.2010. године до исплате; за август 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.09.2010. године до исплате; за септембар 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.10.2010. године до исплате; за октобар 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.11.2010. године до исплате; за новембар 2010. године износ од 2.653,36 динара са законском затезном каматом од 20.12.2010. године до исплате; за децембар 2010. године износ од 2.704,74 динара са законском затезном каматом од 20.01.2011. године до исплате; за јануар 2011. године износ од 2.704,74 динара са законском затезном каматом од 20.02.2011. године до исплате; за фебруар 2011. године износ од 2.704,74 динара са законском затезном каматом од 20.03.2011. године до исплате; за март 2011. године износ од 2.704,74 динара са законском затезном каматом од 20.04.2011. године до исплате; за април 2011. године износ од 2.853,50 динара са законском затезном каматом од 20.05.2011. године до исплате; за мај 2011. године износ од 2.852,90 динара са законском затезном каматом од 20.06.2011. године до исплате; за јун 2011. године износ од 2.852,90 динара са законском затезном каматом од 20.07.2011. године до исплате; за јул 2011. године износ од 2.852,90 динара са законском затезном каматом од 20.08.2011. године до исплате; за август 2011. године износ од 2.852,90 динара са законском затезном каматом од 20.09.2011. године до исплате; за септембар 2011. године износ од 2.852,90 динара са законском затезном каматом од 20.10.2011. године до исплате; за октобар 2011. године износ од 2.887,84 динара са законском затезном каматом од 20.11.2011. године до исплате; за новембар 2011. године износ од 2.887,84 динара са законском затезном каматом од 20.12.2011. године до исплате; за децембар 2011. године износ од 2.887,84 динара са законском затезном каматом од 20.01.2012. године до исплате; за јануар 2012. године износ од 2.887,84 динара са законском затезном каматом од 06.02.2012. године до исплате; за фебруар 2012. године износ од 2.887,84 динара са законском затезном каматом од 06.03.2012. године до исплате; за март 2012. године износ од 2.887,84 динара са законском затезном каматом од 06.04.2012. године до исплате; за април 2012. године износ од 2.987,77 динара са законском затезном каматом од 06.05.2012. године до исплате; за мај 2012. године износ од 2.987,77 динара са законском затезном каматом од 06.06.2012. године до исплате; за јун 2012. године износ од 2.987,77 динара са законском затезном каматом од 06.07.2012. године до исплате; за јул 2012. године износ од 2.987,77 динара са законском затезном каматом од 06.08.2012. године до исплате; за август 2012. године износ од 2.987,77 динара са законском затезном каматом од 06.09.2012. године до исплате; за септембар 2012. године износ од 2.987,77 динара са законском затезном каматом од 06.10.2012. године до исплате; за октобар 2012. године износ од 3.047,65 динара са законском затезном каматом од 06.11.2012. године до исплате; за новембар 2012. године износ од 3.047,65 динара са законском затезном каматом од 06.12.2012. године до исплате; за децембар 2012. године износ од 3.047,65 динара са законском затезном каматом од 06.01.2013. године до исплате; за јануар 2013. године износ од 3.047,65 динара са законском затезном каматом од 06.02.2013. године до исплате; за фебруар 2013. године износ од 3.047,65 динара са законском затезном каматом од 06.03.2013. године до исплате; за март 2013. године износ од 3.047,65 динара са законском затезном каматом од 06.04.2013. године до исплате; за април 2013. године износ од 3.108,61 динар са законском затезном каматом од 06.05.2013. године до исплате; за мај 2013. године износ од 3.108,61 динар са законском затезном каматом од 06.06.2013. године до исплате; за јун 2013. године износ од 3.108,61 динар са законском затезном каматом од 06.07.2013. године до исплате; за јул 2013. године износ од 3.108,61 динар са законском затезном каматом од 06.08.2013. године до исплате; за август 2013. године износ од 3.108,61 динар са законском затезном каматом од 06.09.2013. године до исплате; за септембар 2013. године износ од 3.108,61 динар са законском затезном каматом од 06.10.2013. године до исплате; за октобар 2013. године износ од 3.124,15 динара са законском затезном каматом од 06.11.2013. године до исплате; за новембар 2013. године износ од 3.124,15 динара са законском затезном каматом од 06.12.2013. године до исплате; за децембар 2013. године износ од 3.124,15 динара са законском затезном каматом од 06.01.2014. године до исплате; за јануар 2014. године износ од 3.124,15 динара са законском затезном каматом од 06.02.2014. године до исплате и за фебруар 2014. године износ од 3.124,15 динара са законском затезном каматом од 06.03.2014. године до исплате.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П-26994/13 од 16.05.2014. године у преосталом делу става другог изреке тако што се ОДБИЈА тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужени на исплату неисплаћених пензија за период од 01.12.2009. године до 28.02.2014. године у износу од још: 1.813,16 динара за децембар 2009. године са законском затезном каматом од 20.01.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за јануар 2010. године са законском затезном каматом од 20.02.2010. године до исплате; .1.813,16 динара за фебруар 2010. године са законском затезном каматом од 20.03.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за март 2010. године са законском затезном каматом од 20.04.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за април 2010. године са законском затезном каматом од 20.05.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за мај 2010. године са законском затезном каматом од 20.06.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за јун 2010. године са законском затезном каматом од 20.07.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за јул 2010. године са законском затезном каматом од 20.08.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за август 2010. године са законском затезном каматом од 20.09.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за септембар 2010. године са законском затезном каматом од 20.10.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за октобар 2010. године са законском затезном каматом од 20.11.2010. године до исплате; 1.813,16 динара за новембар 2010. године са законском затезном каматом од 20.12.2010. године до исплате; 1.849,42 динара за децембар 2010. године са законском затезном каматом од 20.01.2011. године до исплате; 1.849,42 динара за јануар 2011. године са законском затезном каматом од 20.02.2011. године до исплате; 1.849,42 динара за фебруар 2011. године са законском затезном каматом од 20.03.2011. године до исплате; 1.849,42 динара за март 2011. године са законском затезном каматом од 20.04.2011. године до исплате; 1.951,14 динара за април 2011. године са законском затезном каматом од 20.05.2011. године до исплате; 1.951,74 динара за мај 2011. године са законском затезном каматом од 20.06.2011. године до исплате; 1.951,74 динара за јун 2011. године са законском затезном каматом од 20.07.2011. године до исплате; 1.951,74 динара за јул 2011. године са законском затезном каматом од 20.08.2011. године до исплате; 1.951,74 динара за август 2011. године са законском затезном каматом од 20.09.2011. године до исплате; 1.951,74 динара за септембар 2011. године са законском затезном каматом од 20.10.2011. године до исплате; 1.974,55 динара за октобар 2011. године са законском затезном каматом од 20.11.2011. године до исплате; 1.974,55 динара за новембар 2011. године са законском затезном каматом од 20.12.2011. године до исплате; 1.974,55 динара за децембар 2011. године са законском затезном каматом од 20.01.2012. године до исплате; 1.974,55 динара за јануар 2012. године са законском затезном каматом од 06.02.2012. године до исплате; 1.974,55 динара за фебруар 2012. године са законском затезном каматом од 06.03.2012. године до исплате; 1.974,55 динара за март 2012. године са законском затезном каматом од 06.04.2012. године до исплате; 2.042,87 динара за април 2012. године са законском затезном каматом од 06.05.2012. године до исплате; 2.042,87 динара за мај 2012. године са законском затезном каматом од 06.06.2012. године до исплате; 2.042,87 динара за јун 2012. године са законском затезном каматом од 06.07.2012. године до исплате; 2.042,87 динара за јул 2012. године са законском затезном каматом од 06.08.2012. године до исплате; 2.042,87 динара за август 2012. године са законском затезном каматом од 06.09.2012. године до исплате; 2.042,87 динара за септембар 2012. године са законском затезном каматом од 06.10.2012. године до исплате; 2.083,73 динара за октобар 2012. године са законском затезном каматом од 06.11.2012. године до исплате; 2.083,73 динара за новембар 2012. године са законском затезном каматом од 06.12.2012. године до исплате; 2.083,73 динара за децембар 2012. године са законском затезном каматом од 06.01.2013. године до исплате; 2.083,73 динара за јануар 2013. године са законском затезном каматом од 06.02.2013. године до исплате; 2.083,73 динара за фебруар 2013. године са законском затезном каматом од 06.03.2013. године до исплате; 2.083,73 динара за март 2013. године са законском затезном каматом од 06.04.2013. године до исплате; 2.125,40 динара за април 2013. године са законском затезном каматом од 06.05.2013. године до исплате; 2.125,40 динара за мај 2013. године са законском затезном каматом од 06.06.2013. године до исплате; 2.125,40 динара за јун 2013. године са законском затезном каматом од 06.07.2013. године до исплате; 2.125,40 динара за јул 2013. године са законском затезном каматом од 06.08.2013. године до исплате; 2.125,40 динара за август 2013. године са законском затезном каматом од 06.09.2013. године до исплате; 2.125,40 динара за септембар 2013. године са законском затезном каматом од 06.10.2013. године до исплате; 2.136,03 динара за октобар 2013. године са законском затезном каматом од 06.11.2013. године до исплате; 2.136,03 динара за новембар 2013. године са законском затезном каматом од 06.12.2013. године до исплате; 2.136,03 динара за децембар 2013. године са законском затезном каматом од 06.01.2014. године до исплате; 2.136,03 динара за јануар 2014. године са законском затезном каматом од 06.02.2014. године до исплате и 2.136,03 динара за фебруар 2014. године са законском затезном каматом од 06.03.2014. године до исплате.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ одлука о трошковима поступка садржана у ставу петом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П-26994/13 од 16.05.2014. године тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужени да на име трошкова поступка исплати тужиљи износ од 36.878,72 динара са законском затезном каматом од 16.05.2014. године до исплате у року од 15 дана од достављања преписа пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П-26994/13 од 16.05.2014. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован приговор апсолутне ненадлежности суда. Ставом другим изреке, обавезан је тужени Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање из Београда да тужиљи АА на име мање исплаћених износа пензије за период од 01.12.2009. године до 28.02.2014. године исплати за сваки месец у том периоду новчане износе наведене у овом ставу изреке са законском затезном каматом почев од означених датума до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље АА у делу у којем је тражила да се обавеже тужени Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање из Београда да јој на име мање исплаћених износа пензије за период од 01.01.2008. године до 30.11.2009. године исплати за сваки месец у том периоду новчане износе наведене у овом ставу изреке са законском затезном каматом почев од означених датума до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је као неоснован предлог туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за прекид поступка у овој правној ствари. Ставом петим изреке, обавезан је тужени Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање да тужиљи надокнади трошкове парничног поступка у износу од 75.600,00 динара са законском затезном каматом од 16.05.2014. године до исплате у року од 15 дана од пријема писменог отправка пресуде.

Против наведене пресуде, дела којим је усвојен тужбени захтев, тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у ожалбеном делу, у смислу члана 386 ЗПП, другостепени суд је нашао да је жалба делимично основана.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1,2,3,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Неоснован је навод жалбе туженог да је одлучивано о захтеву који не спада у судску надлежност и да зато постоји битна повреда одредаба парничног поступка из тачке 2 става другог наведеног члана. Правилност обрачуна пензије оцењује се у управном поступку пред надлежним органима, а судска заштита остварује се у управном спору. Међутим, у случају ускраћивања исплате у целини или делимично, селекције у извршавању обавеза и на други начин неправилног или незаконитог поступања постоји надлежност суда опште надлежности да одлучује о захтеву за накнаду штете, у смислу члана 1 ЗПП у вези са чланом 172 Закона о облигационим односима. Штета у том случају може одговарати висини неисплаћених пензија. Тужиља поднетом тужбом захтева накнаду штете због незаконитог и неправилног рада туженог у извршењу обавезе исплате пензије – ускраћивања исплате увећане пензије након њеног усклађивања за 11,06% од 01.01.2008. године, по основу решења туженог 01 бр. 181-431/06 од 25.01.2008. године објављеног у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр. 20/08. Побијана пресуда садржи јасне и непротивречне разлоге о битним чињеницама, а не постоји ни противречност између онога што је у њеном образложењу наведено о садржини исправа и самих тих исправа, односно изведених доказа. Због тога није основан ни жалбени навод којим тужени, паушалним истицањем ових недостатака као сметњи за испитивање правилности првостепене пресуде, указује на учињену битну повреду одредаба парничног поступка из тачке 12 става другог тог члана.

Према утврђеном чињеничном стању, решењем Фонда за социјално осигурање војних осигураника бр. 082592 од 15.11.2007. године извршено је усклађивање тужиљине породичне пензије на 2815,600 бодова почев од 01.08.2004. године и на 3519,104 бода почев од 01.10.2005. године. Решењем туженог 01 бр. 181-431/08 од 25.01.2008. године одређено је, између осталог, да се пензије усклађују за 11,06% почев од 01.01.2008. године. У периоду од 01.01.2008. године до 28.02.2014. године тужиљи је исплаћена пензија у мањем износу од укупно 205.210,00 динара (прва варијанта налаза судског вештака од 02.04.2014. године у којој је основица за обрачун разлике била вредност бода од 9,02 динара), односно 345.483,55 динара (друга варијанта налаза судског вештака од 02.04.2014. године у којој је основица за обрачун разлике била вредност бода од 9,40 динара), јер није извршено усклађивање њене пензије са ванредним повећањем од 11,06% (појединачни месечни износи разлике исплаћене пензије и пензије која тужиљи припада са ванредним усклађивањем приказани су у табелама приложеним уз налаз судског вештака од 02.04.2014. године).

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је правилно одлучио о основу тужбеног захтева, чије постојање се неосновано оспорава изјављеном жалбом.

Тужбени захтев тужиље заснован је на одредби члана 172 Закона о облигационим односима према којој правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. Да би постојао основ за накнаду штете из ове одредбе потребно је да службено лице, односно државни орган штету проузрокује незаконитим или неправилним радом. Под незаконитим радом службеног лица или органа сматра се поступање супротно закону, другом пропису или општем акту, као и пропуштање да се закон, други пропис или општи акт примени. Под неправилним радом подразумева се чињење или нечињење противно уобичајеном и прописаном начину обављања делатности које штети праву или интересима неког лица.

Одредбом члана 193 став 1 Закона о војсци Србије („Службени гласник Републике Србије“ бр. 116/07 – ступио на снагу 01.01.2008. године) прописано је да се усклађивање износа пензија војних осигураника остварених до дана ступања на снагу тог закона, као и пензија остварених по ступању на снагу тог закона, врши по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. Ступањем на снагу тог закона престала је да важи одредба члана 261 Закона о војсци Југославије („Службени лист СРЈ“ бр. 43/94, 28/96, 44/99, 77/99, 3/02 и 37/02 и „Службени лист Србије и Црне Горе“ бр. 7/05 и 44/05) којом је било одређено да се пензије усклађују у односу на плате професионалних војника и да прописе о усклађивању пензија на основу тог члана доноси савезни министар за одбрану.

Одредбом члана 21 став 1 Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Србије“ бр. 85/05) измењен је члан 80 Закона о пензијском и инвалидском осигурању којим је уређен начин усклађивања пензија, и одређено да се пензија од 01. априла и 01. октобра текуће године усклађује, на основу статистичких података, са кретањем трошкова живота на територији републике у последњих шест месеци. Одредбом члана 3 наведеног Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је да се за 2006, 2007. и 2008. годину пензије, изузетно од одредбе члана 21 тог закона, усклађују са процентом раста трошкова живота и процентом раста, односно пада зарада. Сагласно одредби члана 75 став 1 истог закона, уколико просечан износ пензије корисника у осигурању запослених исплаћених за претходну годину износи мање од 60% од износа просечне зараде без пореза и доприноса запослених на територији републике у претходној години, пензије ће се ванредно ускладити од 01. јануара текуће године за проценат којим се обезбеђује да се износ просечне пензије за претходну годину корисника у осигурању запослених доведе на ниво од 60% просечне зараде без пореза и доприноса исплаћене у претходној години. Према ставу другом тог члана, ово ванредно усклађивање може се примењивати најдуже три године од дана почетка примене тог закона.

Решењем туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање 01 бр. 181-431/08 од 25.01.2008. године извршено је ванредно усклађивање пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године и одређено, поред осталог, да се пензије усклађују за 11,06% и да ће се исплата усклађене пензије и новчаних накнада по том решењу вршити од 01.01.2008. године.

Из цитираних одредби произилази да се начин на који је питање усклађивања војних пензија било уређено до 01.01.2008. године разликује од начина на који је то питање уређено након тог датума, када је ступио на снагу Закон о војсци Србије. Ступањем на снагу тог закона престале су да важе одредбе Закона о војсци Југославије којима је било одређено да се пензије усклађују у односу на плате професионалних војника и да прописе о усклађивању пензија доноси савезни министар за одбрану (члан 261), и прописано да се усклађивање износа пензија војних осигураника остварених до дана ступања на снагу Закона о војсци Србије, као и пензија остварених по ступању на снагу тог закона, врши по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. Због тога је Закон о пензијском и инвалидском осигурању једини општи акт на основу којег се корисницима пензија – војним осигураницима могу вршити усклађивања пензија, па и предметно ванредно усклађивање од 11,06% по означеном решењу туженог од 25.01.2008. године које се примењује и на пензије војних осигураника који су од 01.01.2008. године укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања, без обзира што су право из тог осигурања остварили у Фонду за социјално осигурање војних осигураника. Из тог разлога Управни одбор Фонда за социјално осигурање војних осигураника није овлашћен да одлучује о постојању услова за ванредно усклађивање пензија војних осигураника, а непостојање општег акта Управног одбора тог фонда о ванредном усклађивању пензија не представља сметњу за одлучивање о тужиљином захтеву. Акт о усклађивању пензија који доноси надлежни орган организације у којој се остварују права из пензијског осигурања, по својој природи није општи акт већ акт техничко – спроведбеног карактера донет у поступку извршавања законом утврђених обавеза фонда. Њиме се не уређују права и обавезе осигураника већ се, сагласно начину и методу утврђеном законом, одређују конкретни проценти усклађивања пензија на основу званичних статистичких података. Такође, ни непостојање појединачног акта – решења о усклађивању пензије тужиље не представља сметњу за одлучивање у овом спору, јер је чланом 5 Уредбе о начину остваривања и престанку права из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника („Службени лист СРЈ“ бр. 36/94 са каснијим изменама и допунама) предвиђено да се пензије и друга примања војних осигураника усклађују по службеној дужности, те да се појединачно решење о усклађивању пензија и других примања војних осигураника издаје само на захтев војног осигураника.

Одредбом члана 79 Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Србије“ бр. 101/10 – ступио на снагу 30.12.2010. године и примењује се од 01.01.2011. године) прописано је: да ће послове обезбеђивања и спровођења пензијског и инвалидског осигурања, као и послове финансијског пословања који су били у надлежности Фонда за социјално осигурање војних осигураника, на дан 01.01.2012. године преузети Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (став први); да се обезбеђење и спровођење пензијског и инвалидског осигурања из става првог тог члана, у односу на права из пензијског и инвалидског осигурања односи на право на пензију, право на додатак за помоћ и негу и право на накнаду за телесно оштећење, те да се правом из пензијског и инвалидског осигурања сматра и право на накнаду погребних трошкова (став други); да ће даном преузимања послова обезбеђивања и спровођења пензијског и инвалидског осигурања из става првог тог члана, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање преузети имовину, обавезе и запослене од Фонда за социјално осигурање војних осигураника, у делу који се односи на послове пензијског и инвалидског осигурања (став трећи); да ће се обим и начин преузимања из става трећег тог члана ближе уредити актом Владе у року од шест месеци од дана ступања на снагу тог закона (став четврти); да се изузетно од става трећег тог члана, преузимање не односи на обавезе доспелих а неизмирених новчаних потраживања корисника војних пензија, по основу делимичног усклађивања пензија и новчаних накнада утврђених у члану 193 став 2 Закона о војсци Србије, а насталих до ступања на снагу овог закона, за које ће се средства обезбедити у буџету Републике Србије, у складу са законом и посебним актом Владе (став пети).

Према члану 193 став 2 Закона о војсци Србије, Влада Републике Србије ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу тог закона донети акт којим ће уредити начин, поступак и динамику измирења доспелих, а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија, које су настале по прописима из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника до ступања на снагу тог закона.

Уредбом о обиму и начину преузимања имовине, обавеза и запослених од Фонда за социјално осигурање војних осигураника у Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање („Службени гласник Републике Србије“ бр. 97/11) прописано је: да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, сагласно Закону о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Србије“ бр. 101/10), преузима имовину, обавезе и запослене из члана 1 став 1 те Уредбе (имовину, обавезе и запослене Фонда за социјално осигурање војних осигураника) даном преузимања послова обезбеђивања и спровођења пензијског и инвалидског осигурања и послова финансијског пословања који су били у надлежности Фонда за социјално осигурање војних осигураника (члан 2); да су обим и начин преузимања имовине, обавеза и запослених из члана 1 став 1 те Уредбе утврђени Програмом о преузимању послова обезбеђивања и спровођења права из пензијског и инвалидског осигурања Фонда за социјално осигурање војних осигураника од стране Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање који чини саставни део Уредбе (члан 4). Наведеним Програмом предвиђено је: да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање преузима од Фонда за социјално осигурање војних осигураника послове остваривања и коришћења права из пензијског и инвалидског осигурања прописане чланом 79 став 2 Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Србије“ бр. 101/10), осим обавеза прописаних чланом 79 став 5 тог закона (тачка 1); да се настале, доспеле а неизмирене обавезе по војним прописима до ступања на снагу означеног закона не могу намиривати из средстава Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање нити са раздела Министарства одбране, те да ће се средства неопходна за намирење доспелих а неизмирених новчаних потраживања корисника војних пензија по основу делимичног усклађивања пензија и новчаних накнада, утврђених у члану 193 став 2 Закона о војсци Србије, обезбедити посебним законом којим се регулише јавни дуг, а у складу са фискалним правилима утврђеним законом којим се уређује буџетски систем (тачка 2).

Из изложеног следи да је тужени пасивно легитимисан у овој правној ствари јер је преузео имовину и обавезе Фонда за социјално осигурање војних осигураника у делу који се односи на послове пензијског и инвалидског осигурања, осим обавеза из члана 79 став 5 Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању од 29.12.2010. године – обавезе доспелих а неизмирених новчаних потраживања војних пензионера по основу делимичног усклађивања њихових пензија и новчаних накнада до 01.01.2008. године, које су утврђене у члану 193 став 2 Закона о војсци Србије. Конкретно новчано потраживање тужиље односи се на обавезу исплате усклађене пензије после 01.01.2008. године, у складу са решењем туженог од 25.01.2008. године које је донето на основу члана 75 Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Србије“ бр. 85/05), а примењује се и на кориснике војних пензија у складу са чланом 193 став 1 Закона о војсци Србије.

Војни осигураници – корисници пензија су, у погледу права на усклађивање пензија, почев од 01.01.2008. године били укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања. Због тога се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензија војних осигураника не може одвојено ценити у односу на ту категорију осигураника, јер су пензије остварене до 01.01.2008. године као и оне остварене после тог датума морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених. Зато чињеница да се ванредно усклађивање пензија односило на 2007. годину, у којој су војни осигураници били у посебном систему социјалног осигурања у оквиру режима Закона о војсци Југославије, не утиче на обавезу надлежног фонда да по службеној дужности изврши ванредно усклађивање пензија војним осигураницима, у истом проценту као и корисницима пензије у осигурању запослених. Околност да приликом одређивања конкретног процента ванредног усклађивања пензија нису били узети у обзир износи војних пензија исплаћених у 2007. години, не даје основ да се постојање законских услова за ванредно усклађивање пензија посебно цени само за категорију војних осигураника, управо зато што су ти корисници у погледу права на усклађивање пензија почев од 01.01.2008. године укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања. Из тих разлога је без значаја што висина просечне пензије војних осигураника у 2007. години није била мања од 60% од износа просечне нето зараде запослених на територији републике у тој години. Посматрано у том контексту, одлука Управног одбора Фонда за социјално осигурање војних осигураника бр. 62960-5 од 29.09.2011. године да ванредно усклађивање војних пензија у висини 11,06% почев од 01.01.2008. године није основано јер нису испуњени законом прописани услови и да се решење туженог од 25.01.2008. године односи искључиво на усклађивање пензија корисника који право на пензију остварују преко тог фонда, у супротности је са чланом 193 став 1 Закона о војсци Србије и зато не може имати утицаја на другачију одлуку о основу тужбеног захтева.

Са свега наведеног, и по налажењу другостепеног суда, постоји одговорност туженог за штету у смислу члана 172 став 1 Закона о облигационим односима. Ово стога што је тужиљи од 01.01.2008. године исплаћивана пензија у коју није урачунато ванредно усклађивање пензије од 11,06%. На тај начин поступано је у супротности са решењем туженог од 25.01.2008. године којим је извршено усклађивање пензија и чланом 75 став 1 Закона о изменама и допунама Закона о пензијском осигурању, које се односе и на кориснике војних пензија, у смислу члана 193 став 1 Закона о војсци Србије.

Међутим, основано се изјављеном жалбом указује да је приликом одлучивања о висини штете погрешно примењено материјално право.

Ванредно усклађивање пензија од 01.01.2008. године по решењу туженог од 25.01.2008. године врши се у односу на пензије у 2007. години. Вредност бода коришћена за обрачун војних пензија од 01.07.2007. године до 31.12.2007. године износила је 9,02 динара и одређена је тачком 1 Одлуке о вредности бода која се примењује за исплату и обрачун војних пензија („Службени Војни лист“ бр. 14/07). Одлуком о усклађивању војних пензија за 2007. годину („Службени Војни лист“ бр. 13/08), уређен је начин годишњег усклађивања износа пензија војних осигураника остварених по Закону о војсци Југославије са пензијама одређеним за 2007. годину (тачка 1), и одређено да новчана вредност бода за обрачунавање пензија и других новчаних накнада корисника војних пензија од 01.01.2008. године износи 9,40 динара. Ову одлуку донео је Министар одбране са позивом и на члан 261 став 5 Закона о војсци Југославије који је престао да важи 01.01.2008. године – даном ступања на снагу Закона о војсци Србије, а на тај начин је извршено усклађивање пензија војних осигураника за 4,21% почев од 01.01.2008. године, од истог датума када је решењем туженог од 25.01.2008. године које се примењује и на кориснике војних пензија извршено ванредно усклађивање пензија за 11,06%.

Због тога се, по налажењу овог суда, проценат ванредног усклађивања од 11,06% у односу на пензије чији су корисници војни осигураници од 01.01.2008. године примењује на основицу коју представља вредност бода од 9,02 динара, јер би у супротном – да се као основица узме вредност бода од 9,40 динара, усклађивање пензија војних осигураника било извршено и за још додатних 4,21%. Из тог разлога се при одређивању висине штете у овом случају мора применити прва варијанта налаза судског вештака од 07.04.2014. године, по којој вредност штете – разлика између исплаћене пензије и пензије која би тужиљи припадала применом прописа којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање за спорни период од 01.01.2008. године до 28.02.2014. године износи укупно 205.210,00 динара, с тим што су појединачни месечни износи разлике у том временском периоду приказани у прегледу – табели достављеној уз налаз (прилог бр. 1).

Одредбом члана 186 Закона о облигационим односима прописано је да се обавеза накнаде штете сматра доспелом од тренутка настанка штете. Штета из члана 155 наведеног закона – обична штета, за тужиљу је настала оног дана када јој је исплаћен мањи износ пензије од оног који јој је припадао по важећим прописима. Првостепени суд је зато правилном применом члана 277 став 1 Закона о облигационим односима обавезао туженог да на сваки поједини месечни износ разлике између припадајуће и исплаћене пензије у периоду од 01.12.2009. године до 31.12.2011. године плати затезну камату од 20-г дана у следећем месецу (од дана када је Фонд за социјално осигурање војних осигураника исплаћивао други део војне пензије), односно од шестог дана у следећем месецу за период од 01.01.2012. године до 28.02.2014. године (од када је тужени вршио исплату пензије једнократно). Зато нису основани жалбени наводи којима тужени указује на погрешну примену материјалног права, односно да је у овом случају требало применити члан 279 ста 3 Закона о облигационим односима и тужиљи досудити затезну камату од дана подношења тужбе јер су пензије повремена давања.

Из наведених разлога, на основу чланова 390 и 394 тачка 4 ЗПП, одлучено је као у првом и другом ставу изреке.

Преиначена је и одлука о трошковима поступка и тужиљи применом члана 153 став 2 ЗПП – сразмерно њеном успеху у спору досуђен износ од 36.878,72 динара са законском затезном каматом у смислу члана 277 став 1 и 324 став 2 Закона о облигационим односима од дана доношења првостепене пресуде. Сходно томе, на основу члана 165 став 2 у вези са чланом 401 тачка 3 истог закона, одлучено је као у трећем ставу изреке.

Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)