Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.02.2012.

Гж 5736/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5736/11
01.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

  Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Драгане Маринковић и Сање Пејовић чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужене Република Србија-Министарство правде, Београд, коју заступа Републички јавни правобранилац, Београд, улица Немањина бр. 26, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П.бр. 21184/10 од 25.05.2011. године, у седници одржаној 01.02.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду П.бр. 21184/10 од 25.05.2011. године у ставу првом и четвртом изреке и предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење у укинутом делу.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду П.бр. 21184/10 од 25.05.2011. године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев и тужена обавезана да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе исплати износ од 2.700.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења 25.05.2011. године па до исплате, све у року од 15 дана. Другим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу у коме је на досуђени износ нематеријалне штете тражена законска затезна камата почев од 10.10.2008. године па до 25.05.2011. године као неоснован. Трећим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца за исплату нематеријалне штете преко досуђеног износа за износ од 12.800.000,00 динара, а до траженог износа од 15.500.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 10.10.2008. године па до исплате. Четвртим ставом изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 255.425,00 динара.

  Против наведене пресуде у делу којим је усвојен тужбени захтев тужиоца и одлучено о трошковима поступка, тужена је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

   Апелациони суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 372. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09, ) који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11) и нашао да је жалба основана.

  У поступку пред првостепeним судом је утврђено да ја захтевом за спровођење истраге Другог ОЈТ-а у Београду Кт.бр. 799/01 од 18.06.21001.године, захтевом за проширење истраге од 21.10.2002. године, као и захтевом за спровођење истраге Првог општинског јавног тужилаштва у Београду Кт.бр. 823/02 од 29.10.2002. године, овде тужиоцу, као окривљеном, стављено на терет извршење кривичног дела преваре из члана из члана 171. став 2. уз вези става 1. КЗ РС. Тужиоцу је одређен притвор решењем истражног судије Другог општинског суда у Београду Ки.бр. 865/01 од 29.03.2002. године, који му се рачуна од 01.03.2004. године, када је лишен слободе. Притвор је продужен решењем кривичног ванрасправног већа Другог општинског суда у Београду Кв.бр. 423/04 од 04.04.2004. године за још месец дана. Тужилац је провео у притвору почев од _. године до _. године, када му је решењем Другог општинског суда у Београду К.бр.571/04 укинут притвор на основу члана 358. став 1. ЗКП-а. Решењем Другог општинског суда у Београду К.бр. 1068/05 од 21.02.2006. године, обустављен је кривични поступак против овде тужиоца због кривичног дела преваре из члана 208. став 1. КЗ у продуженом трајању, а решењем истог суда К.бр. 328/07 од 31.03.2008. године, обустављен је кривични поступак против тужиоца због кривичног дела посебни случајеви фалсификовање исправе из члана 234. став 1. тачка 2. КЗ РС у вези члана 233. став 1. КЗ РС. Тужилац је провео у притвору укупно седам месеци и једанаест дана. Обраћао се Министарству правде РС са захтевом да му се исплати накнада штете у висини од 15.500.000,00 динара, коме није удовољено и тужиоцу по овом основу ништа није исплаћено.

Према ставу првостепeног суда, како је напред наведеним правноснажним решењима суда према тужиоцу обустављен кривични поступак због наступања апсолутне застарелости кривичног поступка, то тужиоцу припада право на нематеријалне штете на основу члана 560. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку у вези са чланом 200. Закона о облигационим односима. Одговорност тужене за насталу штету заснива се на одредбама члана 172. став 1. Закона о облигационим односима, с обзиром да је тужилац неосновано лишен слободе и провео у притвору укупно седам месеци и једанаест дана. Према становишту првостепeног суда неосновано је позивање заступника тужене на одредбу члана 560. став 3. ЗКП-а, јер притвор о коме је реч у члану 560. став 1. тачка 1. је притвор, који се према коначном резултату поступка показао неоснованим, па право на накнаду по овој одредби не зависи од тога да ли је притвор био одређен законито или незаконито, већ само од исхода поступка,тако да се у случају захтева по овом основу, не испитује основаност притвора, већ само на који начин је завршен поступак у коме је притвор трајао. Утврђујући чињенице и околности од којих зависи висина ове накнаде, а у смислу члана 200. Закона о облигационим односима, првостепeни суд је усвојио тужбени захтев тужиоца као у ставу првом изреке, оцењујући да досуђени износ од 2.700.000,00 динара представља правичну новчану накнаду за штету коју је тужилац у конкретном случају претрпео.

  Оцењујући наводе жалбе Апелациони суд налази да се наведено становиште првостепeног суда заснива на погрешној примени материјалног права због чега у поступку нису утврђене све чињенице од којих зависи законита одлука у овој парници.

  Према одредби члана 560. став 3. Законика о кривичном поступку, право на накнаду штете не припада лицу које је било у притвору, које је својим недозвољеним поступцима проузроковало лишење слободе. Овом одредбом искључено је право на накнаду штете и поред тога што у односу на притворено лице није дошло до покретања кривичног поступка, или је поступак обустављен правноснажним решењем, или је правноснажном пресудом ослобођен од оптужбе или оптужба одбијена. Право на накнаду штете из става 1. члана 560. ЗКП-а је искључено, јер је то лице својим недозвољеним поступцима проузроковало лишење слободе. Да би оштећени имао право на накнаду штете због неоснованог лишења слободе морају се кумулативно испунити услови прописани чланом 560. ЗКП-а, односно да постоје претпоставке из става 1. ове законске одредбе и да не наступе у закону, односно у ставу 3. прописане негативне претпоставке које су тичу понашања оштећеног, као осумњиченог или окривљеног. Сагласно наведеном, накнада штете се неће досудити онда, када је оштећени својим недопуштеним поступцима проузроковао лишење слободе, с тим што се недозвољени поступак притвореног мора посебно доказати у парници ради накнаде штете. Под недозвољеним поступцима оштећеног може се сматрати свакако понашање које није усмерено на утврђивање правог стања, као на пример, скривање или покушај бекства, што су посебни разлози за одређивање притвора према одредбама члана 142. ЗКП-а.

  Из разлога побијане пресуде произилази да је против тужиоца покренута истрага 18.06.2001. године, а 29.03.2002. године одређен притвор и наређено издавање потернице. Притворен је 01.03.2004. године и притвор је трајао до 11.10.2004. године, када је укинут. Међутим, првостепeни суд због погрешног правног става, није утврђивао чињеницу везане за одређивање притвора, односно који су били разлози за одређивање притвора, односно његов законски основ, да ли је притвор продужаван из истих разлога због којих је и одређен, као и понашање тужиоца као окривљеног и његов однос према утврђивању правог стања ствари у вези са покренутом истрагом. Све ове чињенице и околности су битне за утврђивање одговорности тужене у смислу члана 172. Закона о облигационим односима.

  Из напред изнетих разлога побијана пресуда је применом члана 377. став 2. ЗПП-а укинута, а првостепeни суд ће у поновном поступку у складу са датим примедбама утврдити чињенице на које је указано, а од којих и зависи одговорност тужене државе за накнаду ове нематеријалне штете и услови за заснивање њене одговорности за штету у смислу члана 172. Закона о облигационим односима. Укинута је и одлука о трошковима поступка јер иста зависи од одлуке о главној ствари.
  
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)