Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.12.2014.

Гж 5755/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5755/14
Дана 03.12.2014. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијa Гордане Комненић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ адвокат, против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање из Београда, ул. Др Александра Костића бр.9, ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 24606/2012 од 29.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 03. децембра 2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П 24606/2012 од 29.05.2014. године у ставу другом изреке тако што се делимично усваја тужбени захтев тужиоца АА и обавезује тужени Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање из Београда, да му на име накнаде штете због исплате неусклађене пензије у периоду од новембра 2009. године до децембра 2013. године исплати износе и то:
-за новембар 2009. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.12.2009. године па до исплате,
-за децембар 2009. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.01.2010. године па до исплате,
-за јануар 2010. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.02.2010. године па до исплате,
-за фебруар 2010. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.03.2010. године па до исплате,
-за март 2009. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.04.2010. године па до исплате,
-за април 2010. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.05.2010. године па до исплате,
-за мај 2010. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.06.2010. године па до исплате,
-за јун 2009. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.07.2010. године па до исплате,
-за јул 2010. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.08.2010. године па до исплате,
-за август 2010. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.09.2010. године па до исплате,
-за септембар 2010. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.10.2010. године па до исплате,
-за октобар 2010. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.11.2010. године па до исплате,
-за новембар 2010. године 3.270,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.12.2010. године па до исплате,
-за децембар 2010. године 3.333,63 динара са законском затезном каматом почев од 20.01.2011. године па до исплате,
-за јануар 2011. године 3.333,63 динара са законском затезном каматом почев од 20.02.2011. године па до исплате,
-за фебруар 2011. године 3.333,63 динара са законском затезном каматом почев од 20.03.2011. године па до исплате,
-за март 2011. године 3.333,63 динара са законском затезном каматом почев од 20.04.2011. године па до исплате,
-за април 2011. године 3.516,98 динара са законском затезном каматом почев од 20.05.2011. године па до исплате,
-за мај 2011. године 3.516,98 динара са законском затезном каматом почев од 20.06.2011. године па до исплате,
-за јун 2011. године 3.516,98 динара са законском затезном каматом почев од 20.07.2011. године па до исплате,
-за јул 2011. године 3.516,98 динара са законском затезном каматом почев од 20.08.2011. године па до исплате,
-за август 2011. године 3.516,98 динара са законском затезном каматом почев од 20.09.2011. године па до исплате,
-за септембар 2011. године 3.516,98 динара са законском затезном каматом почев од 20.10.2011. године па до исплате,
-за октобар 2011. године 3.559,34 динара са законском затезном каматом почев од 20.11.2011. године па до исплате,
-за новембар 2011. године 3.559,34 динара са законском затезном каматом почев од 20.12.2011. године па до исплате,
-за децембар 2011. године 3.559,34 динара са законском затезном каматом почев од 20.01.2012. године па до исплате,
-за јануар 2012. године 3.559,34 динара са законском затезном каматом почев од 06.02.2012. године па до исплате,
-за фебруар 2012. године 3.559,34 динара са законском затезном каматом почев од 06.03.2012. године па до исплате,
-за март 2012. године 3.559,34 динара са законском затезном каматом почев од 06.04.2012. године па до исплате,
-за април 2012. године 3.682,59 динара са законском затезном каматом почев од 06.05.2012. године па до исплате,
-за мај 2012. године 3.682,59 динара са законском затезном каматом почев од 06.06.2012. године па до исплате,
-за јун 2012. године 3.682,59 динара са законском затезном каматом почев од 06.07.2012. године па до исплате,
-за јул 2012. године 3.682,59 динара са законском затезном каматом почев од 06.08.2012. године па до исплате,
-за август 2012. године 3.682,59 динара са законском затезном каматом почев од 06.09.2012. године па до исплате,
-за септембар 2012. године 3.682,59 динара са законском затезном каматом почев од 06.10.2012. године па до исплате,
-за октобар 2012. године 3.756,11 динара са законском затезном каматом почев од 06.11.2012. године па до исплате,
-за новембар 2012. године 3.756,11 динара са законском затезном каматом почев од 06.12.2012. године па до исплате,
-за децембар 2012. године 3.756,11 динара са законском затезном каматом почев од 04.01.2013. године па до исплате,
-за јануар 2013. године 3.756,11 динара са законском затезном каматом почев од 06.02.2013. године па до исплате,
-за фебруар 2013. године 3.756,11 динара са законском затезном каматом почев од 06.03.2013. године па до исплате,
-за март 2013. године 3.756,11 динара са законском затезном каматом почев од 06.04.2013. године па до исплате,
-за април 2013. године 3.831,23 динара са законском затезном каматом почев од 08.05.2013. године па до исплате,
-за мај 2013. године 3.831,23 динара са законском затезном каматом почев од 06.06.2013. године па до исплате,
-за јун 2013. године 3.831,23 динара са законском затезном каматом почев од 06.07.2013. године па до исплате,
-за јул 2013. године 3.831,23 динара са законском затезном каматом почев од 06.08.2013. године па до исплате,
-за август 2013. године 3.831,23 динара са законском затезном каматом почев од 06.09.2013. године па до исплате,
-за септембар 2013. године 3.831,23 динара са законском затезном каматом почев од 05.10.2013. године па до исплате,
-за октобар 2013. године 3.850,39 динара са законском затезном каматом почев од 06.11.2013. године па до исплате,
-за новембар 2013. године 3.850,39 динара са законском затезном каматом почев од 05.12.2013. године па до исплате,
-за децембар 2013. године 3.850,39 динара са законском затезном каматом почев од 06.01.2014. године па до исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, док се тужбени захтев тужиоца у делу за исплату по том основу за период од јануара 2008. године до октобра 2009. године и то за износе од:
- 4.510,84 динара за јануар 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.02.2008. године,
-4.510,84 динара за фебруар 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.03.2008. године,
-4.510,84 динара за март 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.04.2008. године,
-4.823,12 динара за арпил 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.05.2008. године,
-4.823,12 динара за мај 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.06.2008. године,
-4.823,12 динара за јун 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.07.2008. године,
-4.823,12 динара за јул 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.08.2008. године
-4.823,12 динара за август 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.09.2008. године,
-4.823,12 динара за септембар 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.10.2008. године,
-5.504,09 динара за октобар 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.11.2008. године,
-5.504,09 динара за новембар 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.12.2008. године,
-5.504,09 динара за децембар 2008. године са законском затезном каматом почев од 20.01.2009. године,
-5.504,09 динара за јануар 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.02.2009. године,
-5.504,09 динара за фебруар 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.03.2009. године,
-5.504,09 динара за март 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.04.2009. године,
-5.504,09 динара за април 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.05.2009. године,
-5.504,09 динара за мај 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.06.2009. године,
-5.504,09 динара за јун 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.07.2009. године,
-5.504,09 динара за јул 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.08.2009. године,
-5.504,09 динара за август 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.09.2009. године,
-5.504,09 динара септембар 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.10.2009. године,
-5.504,09 динара октобар 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.11.2009. године, као и за разлику између тражених и признатих износа накнаде штете и то за износ од још:
-2.233,79 динара за новембар 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.12.2009. године,
-2.233,79 динара за децембар 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.01.2010. године,
-2.233,79 динара за јануар 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.02.2010. године,
-2.233,79 динара за фебруар 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.03.2010. године,
-2.233,79 динара за март 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.04.2010. године, па до исплате,
-2.233,79 динара за април 2009. године са законском затезном каматом почев од 20.05.2010. године,
-2.233,79 динара за мај 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.06.2010. године,па до исплате
-2.233,79 динара за јун 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.07.2010. године,
-2.233,79 динара за јул 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.08.2010. године,
-2.233,79 динара за август 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.09.2010. године,
-2.233,79 динара за септембар 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.10.2010. године,
-2.233,79 динара за октобар 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.11.2010. године,
-2.233,79 динара за новембар 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.12.2010. године,
-2.283,23 динара за децембар 2010. године са законском затезном каматом почев од 20.01.2011. године,
-2.283,23 динара за јануар 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.02.2011. године,
-2.283,23 динара за фебруар 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.03.2011. године,
-2.283,23 динара за март 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.04.2011. године,
-2.408,57 динара за април 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.05.2011. године,
-2.408,57 динара за мај 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.06.2011. године,
-2.408,57 динара за јун 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.07.2011. године,
-2.408,57 динара за јул 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.08.2011. године,
-2.408,57 динара за август 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.09.2011. године,
-2.408,57 динара за септембар 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.10.2011. године,
-2.437,95 динара за октобар 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.11.2011. године,
-2.437,95 динара за новембар 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.12.2011. године,
-2.437,95 динара за децембар 2011. године са законском затезном каматом почев од 20.01.2012. године,
-2.437,95 динара за јануар 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.02.2012. године,
-2.437,95 динара за фебруар 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.03.2012. године,
-2.437,95 динара за март 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.04.2012. године,
-2.522,41 динар за април 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.05.2012. године,
-2.522,41динар за мај 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.06.2012. године,
-2.522,41 динар за јун 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.07.2012. године,
-2.522,41 динар за јул 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.08.2012. године,
-2.522,41динар за август 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.09.2012. године,
-2.522,41 динар за септембар 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.10.2012. године,
-2.572,86 динара за октобар 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.11.2012. године,
-2.572,86 динара за новембар 2012. године са законском затезном каматом почев од 06.12.2012. године,
-2.572,86 динара за децембар 2012. године са законском затезном каматом почев од 04.01.2013. године,
-2.572,86 динара за јануар 2013. године са законском затезном каматом почев од 06.02.2013. године,
-2.572,86 динара за фебруар 2013. године са законском затезном каматом почев од 06.03.2013. године,
-2.572,86 динара за март 2013. године са законском затезном каматом почев од 06.04.2013. године,
-2.624,23 динара за април 2013. године са законском затезном каматом почев од 08.05.2013. године,
-2.624,23 динара за мај 2013. године са законском затезном каматом почев од 06.06.2013. године,
-2.624,23 динара за јун 2013. године са законском затезном каматом почев од 06.07.2013. године,
-2.624,23 динара за јул 2013. године са законском затезном каматом почев од 06.08.2013. године,
-2.624,23 динара за август 2013. године са законском затезном каматом почев од 06.09.2013. године,
-2.624,23 динара за септембар 2013. године са законском затезном каматом почев од 05.10.2013. године,
-2.637,51 динар за октобар 2013. године са законском затезном каматом почев од 06.11.2013. године,
-2.637,51 динар за новембар 2013. године са законском затезном каматом почев од 05.12.2013. године,
-2.637,51 динар за децембар 2013. године са законском затезном каматом почев од 06.01.2014. године, све до исплате, као неоснован ОДБИЈА.

ОДБИЈА СЕ жалба туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање из Београда, као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ решење о одбијању приговора апсолутне ненадлежности суда садржано у ставу трећем и решење о одбијању предлога туженог за прекид овог поступка садржано у ставу четвртом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П 24606/2012 од 29.05.2014. године.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима садржано у ставу петом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П 24606/2012 од 29.05.2014. године, тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужени Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање из Београда да тужиоцу АА, накнади трошкове парничног поступка у износу од 61.940,00 динара у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 24606/2012 од 29.05.2014. године ставом првим изреке дозвољено је преиначење тужбе. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и тужени обавезан да му на име накнаде штете због мање исплаћене пензије за период од јануара 2008. године до децембра 2013. године исплати износе са каматом наведене у том ставу изреке. Ставом трећим изреке одбијен је приговор апсолутне нанадлежности истакнут од стране туженог. Ставом четвртим изреке одбијен је предлог туженог за прекид овог поступка. Ставом петим изреке тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 66.789,00 динара.

Благовременом жалбом тужени је ту пресуду побијао из свих законских разлога.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у смислу одредбе члана 386 ЗПП, другостепени суд је нашао да је жалба туженог делимично основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а жалбом туженог неосновано се указује на битне повреде из одредбе члана 374 став 2 тачка 2 и 12 истог Закона.

Првостепени суд је одлучио о захтеву који спада у судску надлежност јер је предмет овог спора имовинско-правни захтев тужиоца за накнаду штете о коме је суд надлежан да решава у смислу одредбе члана 1 ЗПП. То што о праву војног осигураника из пензијског и инвалидског осигурања решава директор фонда решењем које има карактер управног акта чија се правилност и законитост цени у управном поступку и управном спору, није битна чињеница. Ово због тога што предмет овог спора није оцена правилности и законитости тог решења него је предмет спора накнада штете коју је тужени проузроковао тужиоцу у смислу одредбе члана 172 став 1 Закона о облигационим односима.

Изрека ожалбене пресуде је разумљива, не противречи сама себи или разлозима, о битним чињеницама наведени су разлози који су јасни и непротивречни и о битним чињеницама не постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа и самих тих исправа што значи да ожалбена пресуда нема недостатке због којих се не би могла испитати.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац има својство војног осигураника коме је признато право на инвалидску пензију почев од 01.08.2002. године. Решењем о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од 25.01.2008. године које је тужени донео под бројем 01 бр.181-431/08 и објавио у ”Службеном гласнику РС”, бр.20/2008 дана 19.02.2008. године, усклађене су пензије, вредност општег бода, новчане накнаде за телесно оштећење и помоћ и негу и новчане накнаде по основу инвалидности од 01.01.2008. године за 11,06%. Тужени тужиоцу није исплаћивао увећану пензију почев од 01.01.2008. године па је суд вештачењем утврдио да је на тај начин тужиоцу причињена штета која за период од 01.01.2008. године до 31.12.2013. године применом вредности бода од 9,40 износи 419.470,15 динара, а применом вредности бода од 9,02 динара, тај износ је 249.075,50 динара. Тужени је истакао приговор апсолутне ненадлежности суда, предлог за прекид овог поступка до достављања решења надлежног органа о стицању права на ванредно усклађивање пензије и приговор застарелости тужиочевог потраживања имајући у виду да је тужбу суду поднео дана 12.12.2012. године.

Правилно је првостепени суд одбио приговор апсолутне нанадлежности суда у смислу одредбе члана 16 став 1 у вези члана 1 ЗПП, пошто је ово имовинско-правни спор који је суд надлежан да решава јер је основ потраживања тужиоца накнада штете због неправилног и незаконитог рада органа туженог коју је тужени дужан да му накнади у смислу одредбе члана 172 став 1 ЗОО. Правилно је првостепени суд одбио и предлог туженог за прекид овог поступка у смислу одредбе члана 223 тачка 1 у вези члана 12 ЗПП, пошто се достављањем решења надлежном органу о стицању права на ванредно ускраћивање пензија не решава претходно питање за ову парницу. Акт о усклађивању пензија који доноси надлежни орган организације у којој се остварују права из пензијског осигурања по својој природи није општи акт већ акт техничко-спроводбеног карактера донет у поступку извршавања законом утврђених обавеза. Тим актом се не уређују права и обавезе осигураника већ се, сагласно начину и методу утврђеном законом, одређују конкретни проценти усклађивања пензија на основу званичних статистичких података. Због тога не постојање појединачног акта-решења о усклађивању пензије тужиоца није сметња за одлучивање у овом спору јер је чланом 5 Уредбе о начину остваривања и престанку права из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника (“Службени лист СРЈ” бр.36/94 са изменама и допунама), прописано да се пензије и друга примања војиних осигураника усклађују по службеној дужности, те да се појединачно решење о усклађивању пензија и других примања војиних осигураника издаје само на захтев војоног осигураника.

Наводима жалбе туженог правилност ожалбених решења о одбијању приговора апсолутне нанадлежности суда и његовог предлога за прекид парничног поступка није доведено у сумњу.

Из изложених разлога, жалба туженог је одбијена као неоснована, а наведена решења су потврђена, као правилна и на закону заснована, па је одлука као у ставу другом изреке ове пресуде донета у смислу одредбе члана 401 тачка 2 ЗПП.

Правилно је првостепени суд закључио да је тужени пасивно легитимисан у овој парници и да је дужан да тужиоцу накнади штету на име мање исплаћене пензије, у смислу одредбе члана 154 став 1, 155 и 172 ЗОО. За своју одлуку о томе је дао довољне и јасне разлоге које, као правилне, прихвата и овај суд, као другостепени.

Међутим, при оцени приговора застарелости потраживања који је тужени истакао у смислу одредбе члана 360 став 3 ЗОО, првостепени суд је погрешно применио одредбу члана 376 став 2 истог Закона када је закључио да потраживање тужиоца није застарело јер није протекао објективни рок прописан том одредбом закона. Ово због тога што је одредбом члана 376 став 1 ЗОО, прописано да потраживање накнаде проузроковане штете застарева за 3 године од када је оштећени дознао за штету и за лице које је штету учинило. У овом случају, тужилац је као оштећени дознао за штету 20.02.2008. године, кад му је исплаћена прва пензија без увећања пе је од тада почео да тече трогодишњи субјективни рок застаревања што значи да су застарела сва његова потраживања разлике неисплаћене пензије за период до новембра 2009. године имајући у виду да је тужбу суду поднео дана 12.12.2012. године. Пошто застарелошћу престаје право захтевати испуњење обавезе јер је тако прописано одредбом члана 360 став 1 ЗОО, следи да тужени није дужан да тужиоцу исплати разлику насталу исплатом неусклађене пензије до новембра 2009. године. Даље, првостепени суд је погрешно закључио да је обрачун разлике исплаћене пензије и пензије која је требало да буде исплаћена тужиоцу на основу решења туженог од 25.01.2008. године требало извршити применом вредности бода 9,40 динара. Ванредно усклађивање пензије од 01.01.2008. године по решењу туженог од 25.01.2008. године врши се у односу на пензије у 2007. години. Вредност бода коришћена за обрачун војних пензија од 01.07.2007. године, до 31.12.2007. године износила је 9.02 динара и одређена је тачком 1. Одлуке о вредности бода која се примењује за исплату и обрачун војних пензија (“Службени војни лист бр.14/07). Одлуком о усклађивању војиних пензија за 2007. годину (“Службени војни лист бр.13/08), уређен је начин годишњег усклађивања износа пензија војних осигураника остварених по Закону о Војсци Југославије са пензијама одређеним за 2007. годину (тачка 1) и одређено да новчана вредност бода за обрачунавање пензија и других новчаних накнада корисника војних пензија од 01.01.2008. године износи 9,40 динара. Ту одлуку донео је министар одбране с позивом и на члан 265 став 5 Закона о Војсци Југославије који је престао да важи 01.01.2008. године, даном ступања на снагу Закона о Војсци Србије, а на тај начин је извршено усклађивање пензија војних осигураника за 4,21% почев од 01.01.2008. године, од истог датума када је решењем туженог од 25.01.2008. године, које се примењује и на кориснике војних пензија, извршено ванредно усклађивање пензија за 11,06%. Због тога се, по налажењу овог суда, проценат ванредног усклађивања од 11,06% у односу на пензије чији су корисници војни осигураници од 01.01.2008. године примењује на основицу која преставља вредност бода од 9,02 динара, јер би у супротном, да се као основица узме вредност бода од 9,40 динара, усклађивање пензија војних осигураника било извршено и за још додатних 4,21%.

Неосновани су наводи жалбе туженог да он није пасивно легитимисан да тужиоцу накнади штету у смислу одредбе члана 172 став 1 ЗОО. Супротно тим наводима њеогове жалбе, тужени је јесте пасивно легитимисан у овој правној ствари јер је преузео имовину и обавезе Фонда за социјално осигурање војних осигураника у делу који се односи на послове пензијског и инвалидског осигурања, осим обавезе из члана 79 став 5 Закона и изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању од 29.12.2010. године, а то су обавезе доспелих, а не измирених новчаних потраживања војних пензионера по основу делимичног усклађивања њихових пензија, новчаних накнада до 01.01.2008. године, које су утврђене у члану 193 став 2 Закона о Војсци Србије. Предметно новчано потраживање тужиоца односи на се на обавезу исплате усклађене пензије после 01.01.2008. године, на основу решења туженог од 25.01.2008. године које је донето у смислу одредбе члана 75 Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању (“Службени гласник РС”, бр.85/05), а примењује се и на кориснике војних пензија у складу са одредбом члана 193 став 1 Закона о Војсци Србије. То што је Управни одбор Фонда СОВО донео одлуку бр.62960-5 од 29.09.2011. године којом је одлучио да ванредно усклађивање војних пензија у висини 11,06% почев од 01.01.2008. године није основано, јер нису испуњени законом прописани услови,а да се решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање 01 бр.181-431/08 од 25.01.2008. године односи искључиво на усклађивање пензија корисника који право на пензију остварују преко тог фонда, није битна чињеница у овој парници. Војни осигураници су као корисници пензија у погледу права на усклађивање пензија почев од 01.01.2008. године укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања. Због тога се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензија војних осигураника не може одвојено ценити у односу на ту категорију осигураника јер су пензије остварене до 01.01.2008. године као и оне остварене после тог датума морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених. Због тога чињеница да се ванредно усклађивање пензија односило на 2007. годину у којој су војни осигураници били посебном систему социјалног осигурања у оквиру режима Закона о Војсци Југославије не значи да тужени није дужан да и њима по службеној дужности изврши ванредно усклађивање пензија у истом проценту као и корсницима пензија у осигурању запослених. Није битна чињеница ни то што просечна пензија војног осигураника није износила мање од 60% од износа просечне нето зараде запослених на територији Републике Србије, у претходној години, како тужени у жалби наводи. Околност да приликом одређивања конкретног процента ванредног усклађивања пензија нису били узети у обзир износи војних пензија исплаћени у 2007. години није основ због кога не би постојао законски услов за ванредно усклађивање пензија само за категорију војних осигураника јер су и они, као корисници, у погледу права на усклађивање пензија почев од 01.01.2008. године укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања. Неосновани су наводи жалбе туженог да је првостепени суд погрешно применио материјално право досуђујући тужиоцу законску затезну камату од доспелости сваког појединачног давања јер у складу са одредбом члана 279 став 3 ЗОО, на повремена доспела новчана давања тече затезна камата од дана када је суду поднесен захтев за њихову исплату, а у овом случају то је најраније од дана подношења тужбе 12.12.2012. године. Ово због тога што основ потраживања тужиоца није исплата пензије као повременог новчаног давања него је основ накнада штете. Обавеза накнаде штете сматра се доспелом од тренутка настанка штете јер је тако прописано одредбом члана 186 ЗОО. То значи да је тужени у доцњи од дана када је тужиоцу исплатио неусклађену пензију па од тог дана дугује камату у смислу одредбе члана 277 истог Закона.

Пошто је при оцени приговора застарелости потраживања и при одлучивању да примени вредност бода од 9,40 динара, при одлучивању о износу накнаде штете тужиоцу у смислу одредбе члана 190 ЗОО, првостепени суд на правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право, овај суд је, као другостепени, првостепену пресуду преиначио и одлуку као у ставу првом изреке донео је у смислу одредбе члана 394 тачка 4 ЗПП.

Одлучујући о трошковима целог поступка у смислу одредбе члана 165 став 2 ЗПП, пошто је преиначио одлуку против које је изјављен правни лек, овај суд је, као другостепени, донео одлуку садржану у ставу трећем изреке ове пресуде. Тужиоцу су признати трошкови сразмерно његовом успеху у спору у смислу одредбе члана 153 став 2 и 154 ЗПП, а то су издаци које је имао на име ангажовања пуномоћника адвоката за састав тужбе и три поднеска по 6.000,00 динара, заступање на 2 одржана рочишта по 7.500,00 динара, трошкови вештачења у иносу од 8.000,00 динара, трошкови такси на тужбу у износу од 3.100,00 динара и на пресуду у износу од 13.340,00 динара, укупно износ од 61.940,00 динара, обрачунат применом важеће Адвокатске и Таксене тарифе у време доношења првостепене пресуде.

Председник већа-судија
Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)