Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.11.2011.

Гж 5760/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5760/10
17.11.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1, које заступа АБ, адвокат, против тужене Републике Србије, коју заступа Републичко јавно правобранилаштво – Одељење у Зајечару, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужене изјављеној против међупресуде Општинског суда у Неготину П 362/08 од 23.02.2009. године, у седници већа одржаној дана 17.11.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ међупресуда Општинског суда у Неготину П 362/08 од 23.02.2009. године и предмет ВРАЋА Основном суду у Неготину на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е

Међупресудом Општинског суда у Неготину П 362/08 од 23.02.2009. године утврђено је да је тужбени захтев тужилаца АА и АА1 за накнаду штете према туженој Републици Србији, основан.

Против наведене међупресуде благовремено је изјавила жалбу тужена због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд у Београду је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП и налази да је жалба основана.

Према чињеничном стању утврђеном побијаном пресудом пред Окружним судом у Неготину вођен је кривични поступак К 57/07 против окр. ОО, због кривичног дела тешког убиства из чл. 114 став 1 тачка 9 Кривичног законика, почињеног у стању неурачунљивости, а по предлогу за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи Кт 81/07 од 15.11.2007. године, који је окончан решењем К 57/07 од 12.12.2007. године, којим је према окр. ОО изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, као и мера безбедности одузимања ловачке пушке двоцевке – хоризонталних цеви „Црвена застава“ калибра 12 са фабричким бројем _, један реденик за ловачку муницију, због тога што је 27.07.2007. године после 17,00 часова у селу _ у стању неурачунљивости изазване импулсима и садржајима болести врсте параноидне психозе – перизистентни (трајни) поремећај са суманутошћу и у стању психотичке анксиозности, лишио живота девет мештана села _ међу којима и ААА и ААА1, родитеље тужиоца АА, односно ћерку тужиље АА1 и покушао да лиши живота још два лица. ОО је одобрење за набављање оружја – ловачке пушке број 124549 издато 19.03.1992. године од стране СР Србије СО Зајечар – Секретаријат Зајечара, а на основу поднетог захтева за набављање, држање и ношење оружја од 24.02.1992. године. Из отпусне листе са епикризом, издате од Института за неуропсихијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ у Београду је утврђено да је ОО био лечен у том институту у периоду од 14.05.2006. до 15.05.2006. године, да је дата терапија и отпуштен на захтев супруге и брата, како би наставио лечење у месту боравка (Аустрија), са завршном дијагнозом Ф 23.3 psiцhozis-aцuta параноидна слика, уз констатацију да се ради о првом психијатријском лечењу. Из историје болести је утврђено да је пацијент примљен пред зору 14.05.2006. године због агитације и агресивности у аутобусу на линији Беч-Неготин, уз асистенцију пет милиционера и шест техничара, а о присилној хоспитализацији институт је обавестио Други општински суд у Београду у складу са чл. 44 Закона о здравственој заштити и чл. 46 Закона о ванпарничном поступку. При овако утврђеном чињеничном стању првостепени суд је оценио да МУП Србије, као државни орган, и поред сазнања да ОО поседује ватрено оружје и да је још 15.05.2006. године испољио изузетно агресивно и насилно понашање, није предузео никакве радње у циљу одузимања ватреног оружја које је он поседовао, а Други општински суд у Београду, након обавештења од стране Института „Др Лаза Лазаревић“ о догађају који се одиграо 15.05.2006. године пропустио да донесе одлуку о задржавању ОО на лечењу у здравственој организацији, те је због нечињења државних органа, Република Србија одговорна за накнаду штете.

Жалбом се основано оспорава побијана међупресуда због нејасних, паушалних и недовољних разлога, чиме је првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а. Чињенично стање је непотпуно утврђено и не може се испитати ни правилност примене материјалног права.

Одредбом чл. 7 став 1 Закона о набављању, држању и ношењу оружја и муниције („Службени гласник СРС“ бр. 43 од 29.10.1977. године), који је био на снази у тренутку издавања одобрења за набављање оружја прописано је да се ватрено и ваздушно оружје може набављати само на основу одобрења Општинског органа унутрашњих послова, чл. 24 став 1 истог закона да се оружје и муниција, као и оружни лист одузимају ако наступе и који од случаја из чл. 9 став 1 тачка 2 и 3 истог закона.

Чланом 7 став 1 Закона о оружју и муницији („Службени гласник РС“ бр. 9/92 са изменама и допунама), који је био важећи у тренутку извршења кривичног дела, прописано је да ватрено оружје може да се набавља само на основу одобрења Министарства унутрашњих послова – Организационе јединице у општини на чијем подручју је пребивалиште, односно седиште лица које је поднело захтев за издавање одобрења, а чланом 24 став 1 истог закона да оружни лист, односно одобрење за држање оружја, оружје и муницију надлежни орган ће одузети ако наступи који од разлога из чл. 8 став 1 и 2 истог закона.

Одредбом чл. 2 став 1 Закона о полицији („Службени гласник РС“ бр. 101 од 21.11.2005. године) прописано је да полиција предузима мере из надлежности министарства ради остваривања јавне безбедности, а ставом 2 истог члана да полиција предузима хитне мере које су неопходне за отклањање непосредне опасности за људе и имовину, кад те мере не могу правовремено да предузму други надлежни органи, о чему одмах обавештава те органе.

Закон о ванпарничном поступку у глави 2 у члану 45 до 55 регулише задржавање у здравственој организацији која обавља делатност у области неуропсихијатрије.

Према одредби чл. 172 став 1 Закона о облигационим односима правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција.

Полазећи од садржине тужбеног захтева, а имајући у виду да незаконит рад органа може да се манифестује у поступању противно закону, другом пропису или општем акту или у пропуштању да се закон, други пропис или општи акт примени, или у радњи која је противна обичајима и правилима морала, било је потребно да првостепени суд ради правилне примене материјалног права, а имајући у виду при томе и предложене доказе, утврди да ли су и шта надлежни органи предузели у оквиру својих овлашћења и надлежности, имајући у виду сазнање да је ОО примљен 14.05.2006. године у Институт за неуропсихијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ уз асистенцију пет милиционера и шест техничара а због агитације и агресивности у аутобусу, те накнадно констатоване дијагнозе наведене у отпусној листи института.

Стога је било потребно да првостепени суд утврди да ли су и које мере предузели органи полиције обзиром на принудно довођење ОО у Институт „Др Лаза Лазаревић“ 14.05.2006. године, да ли су предузете мере ради утврђивања да ли он поседује оружје, да ли је раније испољавао агресивно или друго неодговарајуће понашање, те да ли су се стекли услови за одузимање оружја и муниције сходно тада важећем Закону о оружју и муницији. Првостепени суд је пропустио да утврди да ли је МУП РС против ОО покренуо неки поступак обзиром на догађај који се збио 14.05.2006. године, када је дошло до ангажовања и припадника полиције приликом принудног довођења у болницу. Све ово имајући у виду и предлог пуномоћника тужилаца да се од стране МУП-а РС прибави извештај да ли су и које радње предузете из надлежности МУП-а поводом догађаја од 2006. године. Поред тога, како је ОО принудно доведен и задржан у просторије Института „Др Лаза Лазаревић“, о чему је институт 14.05.2006. године, послао обавештење Другом општинском суду у Београду, а о чему су несумњиво имали сазнање и представници полиције уз чију асистенцију је доведен у болницу, било је потребно да првостепени суд утврди да ли је наведено обавештење од стране института о принудном задржавању ОО суд примио и да ли је сходно одредбама чл. 45-55 Закона о ванпарничном поступку покренуо поступак за одлуку о смештају и задржавању ОО у здравственој организацији која обавља делатност у области неуропсихијатрије, да ли је донета одлука у оквиру овог поступка, те да зависно од утврђеног цени поступање надлежног суда имајући у виду чињеницу да је до пуштања ОО, по захтеву супруге и брата, дошло наредног дана 15.05.2006. године.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити указане неправилности, утврдити све битне чињенице за правилну примену материјалног права уз разјашњење да ли је у конкретном случају у поступању органа тужене било елемената незаконитог и неправилног рада и то конкретних неправилности и непоштовања законских процедура приликом издавања дозволе за ношење оружја, у поступку полиције, органа старатељства и правосудних органа са психички оболелим лицем и да ли је било пропуста у примени закона који регулише законске разлоге за одузимање дозволе за ношење оружја, па уколико првостепени суд оцени да постоји одговорност тужене, поново одлучити међупресудом о основу тужбеног захтева или пресудом о целини тужбеног захтева.

Укинута је и одлука о трошковима поступка, јер зависи од коначног исхода спора.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци решења на основу одредбе чл. 376 став 1 ЗПП.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)