Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.03.2012.

Гж 5994/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5994/11
02.03.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У  И М Е  Н А Р О Д А

  Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Меланије Сантовац, председника већа, Миланке Вукчевић и Снежане Настић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог Града Београда, кога заступа Градски јавни правобранилац из Београда, Тиршова 3, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужиоца и туженог изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду П 48217/2010 од 12.04.2011. године, у седници већа одржаној 02.03.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П 48217/2010 од 12.04.2011. године у ставу другом изреке пресуде.

  ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П 48217/2010 од 12.04.2011.године у ставу трећем изреке тако што се обавезује тужена да, преко износа досуђених ставом другим изреке пресуде, тужиоцу за претрпљене физичке болове исплати још износ од 80.000,00 динара, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности исплати још износ од 200.000,00 динара и за претрпљени страх још износ од 20.000,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 12.04.2011. године до исплате, у року од 15 дана од пријема преписа пресуде, док се у преосталом делу става трећег изреке за износ од 235.000,00 динара на име претрпљених физичких болова, за износ од 185.000,00 динара на име претрпљених душевних болова због умањења животне активности и за износ од 175.000,00 динара на име претрпљеног страха, све са законском затезном каматом почев од 12.04.2011. године до исплате, тужбени захтев одбија, као неоснован.
 
  ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П 48217/2010 од 12.04.2011.године у ставу петом изреке тако што се обавезује тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 174.387,50 динара у року од 15 дана од пријема преписа пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Првог основног суда у Београду П 48217/2010 од 12.04.2011.године, ставом првим изреке, дозвољено је преиначење тужбе повећањем тужбеног захтева. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене физичке болове исплати износ од 80.000,00 динара, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности износ од 200.000,00 динара, за претрпљени страх износ од 100.000,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 12.04.2011.године до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му преко износа досуђених ставом другим изреке исплати на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене физичке болове износ од 315.000,00 динара, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности износ од 385.000,00 динара, за претрпљени страх износ од 195.000,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 12.04.2011.године до исплате. Ставом четвртим изреке, утврђено је да је тужба повучена за износ од 285.000,00 динара у делу који се односи на накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због наружености. Ставом петим изреке пресуде обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 124.800,00 динара, у року од 15 дана од пријема преписа пресуде.

  Против наведене пресуде, става трећег изреке, тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих разлога прописаним одредбом члана 360. Закона о парничном поступку.

  Такође, против наведене пресуде, ставова другог и петог тужени је благовремено изјавио жалбу из свих разлога прописаним одредбом члана 360. Закона о парничном поступку.
 
  Испитујући првостепену пресуду у границама овлашћења прописаним одредбом члана 372. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“, број 125/04 и 111/09), Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба туженог неоснована, а жалба тужиоца делимично основана.

  У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 361. став 2. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд у смислу одредбе члана 372. став 2. истог закона пази по службеној дужности, нити је учињена повреда поступка прописана одредбом члана 361. став 2. тачка 12 истог закона, на коју се у жалби тужене посебно указује, јер пресуда нема недостатака због којих се не би могла испитати, с обзиром да је изрека пресуде јасна и непротивречна, а у пресуди су дати разлози о свим битним чињеницама који су сагласни изведеним доказима.

  Према утврђеном чињеничном стању, тужиоца је 26.01.2009.године у јутарњим часовима у насељу Церак у Београду испред зграде у којој живи напао чопор паса луталица, док је држао трогодишњег сина у рукама. Тужилац се, шутирајући неколико пута десном ногом и ослањајући се на леву ногу, оклизнуо, услед чега је заједно са дететом пао и задобио прелом спољашњег дела окрајка леве голењаче. Из налаза и мишљења судског вештака специјалисте ортопедије и трауматологије, првостепени суд је утврдио да је код тужиоца услед пада дошло до повреде левог колена, прелома спољашњег кондила платоа тибије - део површине зглоба колена у коме је постојао и излив, а која повреда представља тешку телесну повреду, услед које је тужилац од момента повређивања, за време обраде и непосредно после трпео болове високог интензитета у трајању од 12 сати, који су се под дејством аналгетика трансформисали у болове средњег интензитета и трајали 10 дана, а након тога болове слабог интензитета у трајању од 6 месеци у континуитету, који су по покушају одлагања штака добили средњи облик, а услед чега је код тужиоца дошло до трајног умањења животне активности од 15%, с обзиром да су заостале трајне последице претрпљене повреде и завршеног ортопедског лечења, које се огледају у нестабилности левог колена и болних покрета у одређеним амплитудама и правцима, у томе да тужилац није способан за обављање послова у којима се захтева дуже стајање и пешачење, подизање и задржавање и преношење терета већих од 10 кг у једном хвату, као и послова где се захтева принудан положај тела, да је бављење спортским активностима ограничено, да не може да се бави екипним спортовима, ни индивидуалним борилачким вештинама, с тим да код тужиоца нема заосталих последица које су довеле до умањења естетског изгледа. Из налаза и мишљења судског вештака неуропсихијатријске струке, првостепени суд је утврдио да је тужилац приликом повређивања доживео примаран страх јаког интензитета, као афективни одговор на непосредну опасност једним делом кроз нагонску и инстиктивну сферу, другим делом кроз рационалну сферу, а који представља инстиктивну аутоматску реакцију на изненадну опасност у трајању од једног до три минута, након тога секундарни страх јаког интензитета, који представља психичку реакцију на предстојећу неповољну ситуацију након повреде, обраде од стране ортопеда, снимања и адекватног збрињавања, све у трајању од 24 часа, секундарни страх средњег интензитета у трајању од месец дана, а затим страх слабог интензитета у трајању од два месеца, те је трауматични догађај довео до поремећаја психофизичке равнотеже уз поремећај прилагођавања везан за трауму – генерализовани анксиозни поремећај везан за трауму Ф 40.1, услед које му је трајно умањена животна активност од 8%. Судски вештаци су усагласили свој налаз да је код тужиоца дошло до укупног умањења животне активности од 20% трајно.

   Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд закључио да је тужени одговоран за штету коју је претрпео тужилац у конкретном случају. Одредбом члана 46. Закона о ветеринарству предвиђено је да је локална самоуправа дужна да на својој територији организује ЗОО хигијенску службу. Град Београд је Одлуком о одређивању комуналних делатности (“Сл.Лист Града Београда” бр.14/98) делатност хватања, уклањања и уништавања паса и мачака луталица и сакупљање животињских лешева са јавних површина предвидео као комуналну делатност. Одредбом члана 2. Закона о комуналним делатностима предвиђено је да град уређује и обезбеђује услове обављања комуналних делатности, а одредбом члана 8. истог закона да за обављање тих делатности град може основати јавна комунална предузећа или обављање тих делатности поверити другом предузећу односно предузетнику у складу са законом или прописом града или општине. Наиме, како је град Београд, као јединица локалне самоуправе, надлежан за пружање комуналних услуга које обухватају и делатност кафилерије (збрињавање, прихватање напуштених животиња, хватање и уништавање паса и мачака луталица са јавних површина на територији града), односно организовање ЗОО хигијенске службе, као и за избор лица коме је вршење поменутих послова поверио, то је правилно првостепени суд нашао да је тужени, супротно наводима жалбе, пасивно легитимисан у овој парници.

  Неосновани су наводи жалбе туженог да у конкретном случају није поуздано утврђено да ли је штета наступила услед напада паса луталица, из разлога што је првостепени суд из исказа тужиоца и сведока несумњиво утврдио да је тужилац, бранећи се од паса луталица који су га напали, задобио тешку телесну повреду због које трпи штету.

  Основано тужилац у жалби наводи да је побијана пресуда донета уз погрешну примену одредбе члана 200. Закона о облигационим односима у погледу досуђене висине накнаде нематеријалне штете. Наиме, имајући у виду интензитет и дужину трајања физичких болова, интензитет и дужину трајања страха, степен умањења животне активности, која код тужиоца износи 20% трајно, водећи рачуна о значају повређеног добра и циљу коме ова накнада служи, тужиоцу, поред износа досуђених ставом другим изреке побијане пресуде, припада правична новчана накнада за претрпљене физичке у износу од још 80.000,00 динара, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности у износу од још 200.000,00 динара и за претрпљени страх у износу од још 20.000,00 динара, чију је висину сагласно члану 200. Закона о облигационим односима и члану 224. Закона о парничном поступку, Апелациони суд одмерио по слободној оцени, оцењујући да ови износи представљају приближну материјалну сатисфакцију за штету коју тужилац трпео и трпи. На досуђене износе, тужиоцу сагласно одредби члана 277. Закона о облигационим односима припада и камата по Закону о висини стопе затезне камате почев од 12.04.2011.године, као дана доношења првостепене пресуде, до коначне исплате.

  Из наведених разлога, неосновани су наводи жалбе туженог којима се оспорава висина досуђене накнаде нематеријалне штете у ставу другом изреке побијане пресуде.

   Из напред наведених разлога, Апелациони суд је применом одредбе члана 373. став 1. тачка 2. и 375. Закона о парничном поступку потврдио потврдио првостепену пресуду у ставу другом изреке и одлучио као у ставу првом изреке ове пресуде и применом одредаба чланова 373. став 1. тачка 5. и 380. тачка 4. преиначио првостепену пресуду у делу става трећег изреке и одлучио као у ставу другом изреке ове пресуде.

  Како је Апелациони суд у Београду преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о главној ствари, то је у смислу одредбе члана 161. став 2. Закона о парничном поступку преиначио и решење о накнади трошкова парничног поступка садржано у ставу петом изреке побијане пресуде и применом одредаба чланова 149. и 150. Закона о парничном поступку обавезао туженог да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 174.387,50 динара, које чине потребни издаци за вођење ове парнице и то за састав тужбе у износу од 9.375,00 динара и састав једног образложеног поднеска у износу од 9.375,00 динара, састав жалбе 15.000,00 динара, трошкове заступања на четири одржана рочишта у износу од по 10.625,00 динара, приступа на једно неодржано рочиште у износу од 5.937,50 динара, трошкове вештачења у износу од 20.000,00 динара, као и трошкове судске таксе за тужбу и пресуду у износу од по 36.100,00 динара, а који су одмерени према Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и Таксеној тарифи Закона о судским таксама. Тужиоцу нису признати трошкови одговора на жалбу, јер исти сагласно одредби члана 150. став 1. ЗПП није, у конкретном случају, био потребан ради вођења парнице.

Председник већа-судија
Меланија Сантовац, ср.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)