Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.10.2012.

Гж 6329/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6329/11
10.10.2012.године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Зорице Јашаревић, председника већа, Весне Матковић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца "АА", против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П.бр.52379/10 од 23.06.2011.године, у седници већа одржаној дана 10.10.2012.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.52379/10 од 23.06.2011.године у делу става првог изреке којим је обавезан тужени ББ, да тужиоцу "АА" надокнади исплаћени износ на име накнаде штете оштећеном ОО за износ од 511.435,00 динара са законском затезном каматом почев од 24.03.2008.године па до исплате, све у року од 15 дана, од пријема писменог отправка пресуде, као и у ставу трећем изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.52379/10 од 23.06.2011.године у преосталом делу става првом изреке, тако што се ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев тужиоца "АА" којим је тражио да се обавеже тужени ББ, да тужиоцу надокнади исплаћени износ на име накнаде штете оштећеном ОО од још 204.574,00 динара, са законском затезном каматом почев од 24.03.2008.године, па до исплате.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П.бр.52379/10 од 23.06.2011.године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца па је обавезан тужени да тужиоцу надокнади исплаћени износ на име накнаде штете оштећеном ОО у висини од 716.009,00 динара, са законском затезном каматом почев од 24.03.2008.године до исплате, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу у коме је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу поред досуђеног износа надокнади исплаћени износ на име накнаде штете оштећеном ОО у висини од 306.861,00 динар са законском затезном каматом почев од 24.03.2008.године до исплате као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 93.800,00 динара, у року од 15 дана од пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде, побијајући је у ставу првом и трећем изреке, благовремено је изјавио жалбу тужени и то из свих законом прописаних жалбених разлога.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу одредбе члана 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба туженог је делимично основана.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је од 02.07.1990.године запослен код тужиоца на радном месту чувара шаранског рибњака "ВВ". Дана 09.08.1992.године тужени је тешко телесно повредио ОО а лако телесно повредио ОО1 тако што је из службене ловачке пушке, власништво Рибарског газдинства - овде тужиоца, испалио један патрон у правцу оштећених који су се на мотоциклу кретали асфалтним путем, мислећи да су њих двојица крадљивци рибе из рибњака, па су драмлије нанеле ОО перфоративну повреду левог ока са заосталим страним телима од сачме што за последицу има трајно губљење употребљиве видне функције левог ока, а ОО1 је задобио четири ране у пределу задње и бочне десне стране грудног коша као и две устрелне ране у десној потколеници. Због наведеног, тужени је осуђен правноснажном кривичном пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.1436/92 од 24.03.1995.године због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53 став 2 у вези става 1 Кривичног закона РС и једног кривичног дела лаке телесне повреде из члана 54став 2 у вези става 1 КЗ РС и изречена му је затворска казна од једне године. Тужилац је правноснажном пресудом Четвртог општинског суда у Београду П.1082/05 од 19.02.2008.године обавезан да ОО накнади штету због наведеног догађаја, повреде које му је нанео тужени и то износ од 400.000,00 динара због умањења ОЖА, 200.000,00 динара на име претрпљених физичких болова, 150.000,00 динара на име претрпљеног страха и 100.000,00 динара за наруженост, односно укупно 850.000,00 динара, са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, као и трошкове поступка у износу од 172.870,00 динара. За вишак тужбеног захтева од досуђеног тужилац "АА" је одбијен. Тужилац је наведене износе од 850.000,00 динара и 172.870,00 динара исплатио ОО дана 27.03.2008.године. Тужени је завршио основну школу, приликом запослења на месту чувара рибњака није прошао никакву обуку ни он ни остали чувари, било је само потребно да буде физички здрав и да му је место становања близу посла. Посао му је био да чува рибњак, да га обилази, спречава крађу, али никада му није конкретно објашњено како и у којим ситуацијама треба да користи ловачку пушку, са којом је био задужен. Није имао дозволу за поседовање оружја, нити је био обучен за руковање том пушком од стране тужиоца. Поступао је по свом нахођењу, односно на начин како је то разумео, а радио је са осталим колегама чуварима. Пушка је служила за заплашивање, није му била објашњена процедура у заустављању лица која краду, нити је знао да је постојао неки правилник. У време настанка штетног догађаја био је увећан број чувара, радило се и по 20 сати дневно, јер се појавио велики број крађа, а никакву ванредну накнаду ни тужени ни остали чувари нису примили, али им је стално било замерано да се више краде и да не обављају посао како треба. Дана 09.08.1992.године изашао је из смене,а ли је наставио и даље да ради и налазио се ван границе рибњака јер је циљ био, у договору са осталим колегама који су чувари да се направи “сачекуша”. Догађај се десио у раним јутарњим сатима, помислио је да су лица на мотору била та која краду рибу из рибњака, да им је викнуо да стану што они нису учинили и да је желећи да их заплаши пуцао из пушке у њиховом правцу, у асфалт и да није желео, ни имао намеру да их повреди. Тужени у предузећу није позван на одговорност за овај догађај. Правилником о физичко техничком обезбеђењу тужиоца, прописано је да се ватрено оружје употребљава уколико не може да се одбије непосредан напад којим се угрожава живот или непосредан напад на објекат који се чува, а пре употребе ватреног оружја упозоре лица против кога намеравају да га употребе пуцањем у ваздух, а иначе те послове обављају портири чувари. Правилником о систематизацији радних места, послови чувара рибњака су, између осталог, да чува објекат од могуће крађе и за исте послове потребан је трећи степен стручне спреме или други степен стручне спреме са положеним посебним испитом, као и посебним здравствено, психофизичким условима.

На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да је тужени причинио штету у току обављања радног задатка, као радник тужиоца, чувајући рибњак тужиоца, којом приликом је тешко телесно повредио ОО због чега је и осуђен правноснажном кривичном пресудом па је тужилац по правноснажној судској одлуци као послодавац исплатио одређени износ нематеријалне штете оштећеном ОО. Због тога, сходно одредби члана 171 став 2 Закона о облигационим односима и члана 86 Закона о радним односима важећим на дан штетног догађаја, тужени је дужан да тужиоцу накнади износ који је тужилац исплатио оштећеном. Како је тужилац ОО штету исплатио 24.03.2008.године а тужбу против туженог поднео 02.09.2008.године то потраживање тужиоца није застарело јер је тужба поднета пре истека рока од шест месеци прописаног чланом 171 став 3 Закона о облигационим односима. Међутим, тужилац је допринео настанку штете јер је туженог примио као чувара рибњака без положеног посебног испита, задужио га пушком без провере да ли зна да њоме рукује. Није ни њему ни осталим лицима која су обављала послове чувара пружио адекватну обуку и обучио их како да поступају и тако необученим чуварима дозвољавао да раде ван смене, да би успешније зауставили крађу рибе, због чега је допринос тужиоца настанку штетног догађаја 30 %. Тужени је са друге стране по налажењу првостепеног суда тешко телесно повредио ОО због чега је правноснажно осуђен, а није поступао у складу са правилником, употребљавајући оружје је морао прихватити одговорност за последицу његове употребе, посебно и што је употребио да заштити објекат који чува ван границе и није испољио ни минималну потребну пажњу и захтеве опрезности, пуцао је у асфалт у правцу лица која су већ прошла поред њега, па тиме испољио крајњу непажњу наносећи штету трећим лицима, те имајући у виду одредбе члана 192 Закона о облигационим односима, првостепени суд делимично усвојио тужбени захтев, те је одлучио као у ставу првом изреке, а за вишак због доприноса тужиоца настанку штетног догађаја исти одбио одлучивши као у ставу другом изреке.

Правилно је по налажењу овог суда првостепени суд нашао да постоји правни основ одговорности туженог у конкретном случају, правилно применивши одредбу члана 171 став 2 Закона о облигационим односима као и одредбу члана 86 Закона о радним односима важећег на дан штетног догађаја, дајући за своју одлуку потпуне јасне и правилне разлоге које у целости прихвата и другостепени суд.

Међутим, одлучујући о доприносу странака настанку штетног догађаја, првостепени суд је из правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, извео неправилан закључак о висини доприноса тужиоца настанку штетног догађаја, због чега је погрешно применио и материјално право, одлучујући о висини новчане обавезе коју је тужени дужан да плати тужиоцу, а на правилну примену материјалног права, другостепени суд пази по службеној дужности, а на исто се основано указује и изјављеном жалбом.

Наиме, одредбом члана 192 став 1 Закона о облигационим односима прописано је да оштећеник који је допринео да штета настане или да буде већа него што би иначе била, има право само на сразмерно смањену накнаду. У конкретном случају, допринос тужиоца се огледа у низу пропуста које је исти учинио приликом запошљавања туженог као и за време рада туженог код тужиоца а огледа се у томе да је тужилац примио туженог без положеног посебног испита, те га задужио пушком без провере да ли исти зна да рукује ватреним оружјем, тужени није прошао никакву обуку од тренутка када је запослен нити му је предочено у којим ситуацијама како и на који начин треба и може да користи ватрено оружје-ловачку пушку, као и чињеница да је тужени а по налогу тужиоца радио и по двадесет часова дневно, те дозволио тако необученим чуварима да раде ван смене, а што је све правилно првостепени суд утврдио. Међутим, овако учињеним пропустима, по налажењу овог суда, тужилац је допринео настанку штете са 50 %, јер је својим понашањем подједнако допринео настанку штете, колико и тужени, чији се допринос огледа у томе да је ипак, и поред тога што није обучен и није знао да рукује правилно ватреним оружјем-ловачком пушком са којом га је тужилац задужио, оружје употребио, био ван границе и није испољио потребну пажњу јер је пуцао у асфалт у правцу лица која су већ прошла поред њега, те повредио два лица, а због чега је и осуђен правноснажном кривичном пресудом. Са изнетих разлога, неоснован је жалбени навод туженог да је допринос тужиоца 90%, док је његов допринос настанку штетног догађаја 10%. Како је тужилац исплатио оштећеном износ од 850.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете и износ од 172.870,00 динара на име трошкова поступка, то је укупно исплатио 1.022.870,00 динара, од чега је тужени дужан да му исплати, сходно утврђеном доприносу странака настанку штетног догађаја 50%, односно 511.435,00 динара, па како је првостепени суд досудио износ од 716.009,00 динара, то тужиоцу не припада и досуђени износ ставом првим изреке од 204.574,00 динара.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је правилном применом одредбе члана 146, 149, 150 и 159 ЗПП, имајући у виду број и врсту предузетих радњи од стране пуномоћника адвоката, успех странака у спору, а такође и да услед преиначења није дошло до корекције истих, а тужилац је на рочишту за главну расправу дана 23.06.2011.године трошкове определио, те у том смислу не стоји навод жалбе туженог.

Са изнетих разлога применом одредбе члана 375 ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке, а применом одредбе члана 380 став 4 истог закона, одлучено је као у ставу другом изреке.

Напомиње се да су све одредбе ЗПП, које су наведене у образложењу, из Закона о парничном поступку објављеног у "Службеном гласнику РС” бр.125/04 и 111/09, а који се примењује на основу члана 506 став 1 ЗПП (“Службени гласник РС” бр.72/2011).

Председник већа-судија,
Зорица Јашаревић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)