Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.04.2011.

Гж 7450/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7450/10
28.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужилаца АА, АА1 и АА2, које заступа АБ, адвокат, против тужене Републике Србије, Министарства правде, коју заступа Републичко јавно правобранилаштво, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужилаца и туженог изјављеним против делимичне пресуде Првог општинског суда у Београду П 1342/07 од 13.03.2009. године, у седници већа одржаној дана 28.04.2011. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П 1342/07 од 13.03.2009. године у ставу првом и другом изреке и у наведеном делу предмет уступа Првом основном суду у Београду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Делимичном пресудом Првог општинског суда у Београду П 1342/07 од 13.03.2009. године у ставу првом изреке делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцима на име душевних болова због умањења општеживотне способности исплати износе од по 250.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 13.03.2009. године до коначне исплате. Истом пресудом у ставу другом изреке одбијен је тужбени захтев за разлику преко досуђених а до тражених износа накнаде на име душевних болова због умањења општеживотне способности и то сваком од тужилаца за износ од још по 750.000,00 динара са законском затезном каматом од 16.01.2009. године до коначне исплате. Ставом трећим изреке одбачена је тужба у делу за исплату накнаде штете и то тужиоцу АА на име претрпљених душевних болова у износу од 3.000.000,00 динара, тужиоцу АА1 на име нематеријалне штете у износу од 2.000.000,00 динара, тужиоцу АА2 на име нематеријалне штете у износу од 1.000.000,00 динара.

Против наведене пресуде у одбијајућем делу жалбу су благовремено изјавили тужиоци из свих законских разлога. Против побијане одлуке у усвајајућем делу жалбу је благовремено изјавио и тужени из свих законских разлога.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл.372 ЗПП и налази да су жалбе основане.

Изведеним доказима првостепени суд је констатовао неспорним чињенице које се односе на покретање, вођење и начин окончања кривичних поступака и то К 240/01 Општинског суда у Владичином Хану, К 899/01 Општинског суда у Лесковцу, К 426/01 Општинског суда у Лебану и К 247/00 и К 280/03 Општинског суда у Сурдулици у којима је тужиоцима стављено на терет извршење кривичних дела из чл. 171 став 1 КЗ РС. Од ових поступака три је окончано правноснажним пресудама о ослобађању тужилаца од оптужбе и два услед одустанка јавног тужиоца од даљег гоњења. Вештачењем преко вештака неуропсихијатра првостепени суд је утврдио да је здравствено стање тужилаца нарушено због кривичних поступака, да су тужиоци оболели од посттрауматског стресног поремећаја и да им је општеживотна активност умањена за по 10%.

Налазећи да је тужиоцима проузрокована штета, умањењем општеживотне активности излагањем вођењу бројних кривичних поступака, правноснажно оканчаних у корист тужилаца, првостепени суд је применом чл. 172 и 200 Закона о облигационим односима делимично усвојио и делимично одбио тужбени захтев за накнаду штете.

Побијана одлука се због нејасних и недовољних разлога и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања не може прихватити.

Првостепена пресуда осим навођења кривичних предмета и исхода истих не садржи чињенично утврђење о покретању и току поступака, нити конкретне околности којима је проузроковано нарушење здравственог стања тужилаца. Предмету нису здружени кривични списи, а из постојеће службене белешке о извршеном увиду и образложења пресуде не произилази противправно понашање учесника кривичног поступка према тужиоцима.

Према чл. 172 став 1 Закона о облигационим односима правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. Одредбом чл. 6 Закона о судијама је прописано да за штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија. Међутим, побијана одлука нема разлога о евентуално неправилном или незаконитом раду судија, јавних тужилаца и евентуално других лица. Покретање и вођење кривичних поступака представља употребу легалних правних средстава против могућих учиниоца кривичних дела и подразумева закониту процедуру, током које су окривљени заштићени претпоставком невиности. Примена правних средстава не представља неправилан или незаконити рад, већ су тужиоци морали да документују конкретне пропусте или учињене повреде на штету тужилаца и докажу узрочно-последичну везу између таквих повреда, које имају капацитет неправилног или незаконитог рада органа туженог и насталог оштећења здравља тужилаца. Тужиоци нису лишавани слободе, нема података о примењеној тортури, шиканирању, нити другим релевантним неправилностима из вођених кривичних поступака, услед чега је нејасан закључак првостепеног суда о одговорности туженог за накнаду штете. Околност покретања више кривичних поступака без иједне осуђујуће пресуде такође сама по себи је недовољна за закључак о неправилном или незаконитом раду органа тужене у одсуству конкретно утврђених противправних поступака током покретања или вођења кривичних поступака. Такође, код оцене висине штете и претходно код оцене налаза и мишљења вештака образложење је паушално и нејасни су разлози побијане одлуке о идентитету последица и висини одмерених накнада тужиоцима обзиром на разлике у њиховим личним приликама (старосној доби, породичном статусу, осуђиваности и др.). При том личне прилике тужилаца побијаном одлуком нису утврђене нити је вршена уопште индивидуализација код досуђења накнаде. Са изнетих разлога одлучне чињенице о постојању и висини штете и одговорности за њену накнаду су остале спорне, услед чега је побијана одлука морала бити укинута.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити указане неправилности, оцениће да ли је оштећење здравља тужилаца проузроковано радњама органа тужене и ако јесте, ког органа и какве су неправилности учињене, да ли се ради о неправилном или незаконитом раду, а затим ће водећи рачуна о индивидуализацији код одмеравања правичне накнаде донети правилну и на закону засновану пресуду.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци решења на основу чл. 376 став 1 и 377 ЗПП.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Атнић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)