Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.09.2010.

Гж 7892/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7892/10
22.09.2010.године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Зорице Јашаревић, председника већа, Смиљке Дингарац Нићифоровић и Весне Матковић, чланова већа, у парничном поступку тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против туженог ББ, чији је пуномоћник адвокат БА, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужиоца и туженог, изјављеним против пресуде Општинског суда у Пожаревцу П.бр.1554/06-30 од 19.05.2009.године, у седници већа одржаној дана 22.09.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Пожаревцу П.бр.1554/06-30 од 19.05.2009.године и предмет враћа Основном суду у Пожаревцу, ради поновног суђења.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Пожаревцу П.бр.1554/06-30 од 19.05.2009.године, у ставу првим изреке, обавезује се тужени ББ, да тужиоцу АА, на име накнаде нематеријалне штете исплати и то на име претрпљених физичких болова износ од 200.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 120.000,00 динара, за претрпљене душевне болове због наружености износ од 240.000,00 динара и износ од 400.000,00 динара, на име накнаде нематеријалне штете због умањења опште животне активности, све са законском затезном каматом, почев од дана доношења пресуде 19.05.2009.године, до коначне исплате, у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом извршења. У ставу другом изреке, тужбени захтев тужиоца за веће тражење од износа досуђених у ставу првом изреке ове пресуде и то још за износ од 200.000,00 динара на име претрпљених болова, за износ још од 80.000,00 динара на име претрпљеног страха, за износ још од 160.000,00 динара на име претрпљених душевних болова због наружености, као и још износ од 800.000,00 динара, на име умањења опште животне активности, одбија се као неоснован. У ставу трећем изреке, обавезује се тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка, исплати укупан износ од 173.750,00 динара, у року до 15 дана по пријему пресуде, под претњом извршења.

Против наведене пресуде, жалбе су благовремено изјавили тужилац и тужени, због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права. Тужилац је жалбу изјавио против одлуке из става другог изреке, а тужени против одлуке из става првог и става трећег изреке.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредби члана 372 ЗПП, Апелациони суд у Београду налази да су жалбе тужиоца и туженог основане.

Према разлозима побијане пресуде у првостепеном поступку је утврђено да је тужилац повређен 06.06.2002.године. Тужени је тужиоца повезао својим трактором на њиву, којом приликом је тужилац свој бицикл и торбу ставио у приколицу трактора, а сео поред туженог. Кад су стигли до дела где се налази тужиочева њива, тужени је зауставио трактор, тужилац је покушао да скине бицикл са трактора и своју торбу, при чему му је помогао и тужени, узео торбу, стао иза трактора и у једном тренутку трактор је кренуо уназад. Тужени је правноснажном пресудом тога суда К.бр.146/05-50 од 16.02.2006.године, оглашен кривим што је 06.06.2002.године, у преподневним часовима, на земљаном путу у близини Лучице, на месту званом „Утрина селиште“, као возач трактора са приколицом марке ИМТ 5, регистарска ознака СО _, угрозио јавни саобраћај и довео у опасност тело људи, на тај начин што је супротно члану 11 став 1 тачка 1 ЗОБС, након заустављања овог возила на благој узбрдици, није предузео све потребне мере ради спречавања да трактор са приколицом не крене са места, није ставио ручицу мењача у одговарајући степен преноса, па је услед наведеног пропуста, у тренутку када се оштећени АА налазио иза приколице, возило кренуло уназад и оборило оштећеног, те задњи десни точак тракторске приколице прегазио ноге оштећеног, при чему је исти задобио телесне повреде у виду нагњечења меког ткива у пределу горњих окрајака обеју бутина и угануће десног скочног зглоба, које су повреде проузроковале гангренозне промене и ампутацију дела десне ноге и то десне потколенице, скочног зглоба и доњег окрајка десне бутине, што представља тешку телесну повреду, и ако је био свестан да може да угрози јавни саобраћај и доведе у опасност тело људи, али је олако држао да до тога као и до наступања теже последице неће доћи, чиме је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћај, због чега је новчано кажњен. Из налаза и мишљења судских вештака др ВВ и др ВВ1 утврђено је које су последице по здравље настале код тужиоца због овог повређивања. Овој незгоди допринео је и тужилац који је стао иза трактора а не поред трактора.

Из утврђених чињеница, првостепени суд је применом одредби члана 192 у вези са чланом 200 ЗОО, закључио да је тужбени захтев делимично основан, те је одлучио као у изреци побијане пресуде.

Основани су наводи жалбе туженог да је одлука у првом ставу изреке побијане пресуде, у супротности са изведеним доказима и стању у списима о постојању узрочно последичне везе између узрока штете и настале штете, као и да чињенично стање није потпуно и правилно утврђено, због чега се доводи у питање правилност примене материјалног права.

Наиме, из стања у списима произилази, да је тужилац критичном приликом задобио нагњечење обе бутине и угануће десног скочног зглоба. Тужилац од 1982.године, болује од дијабета, а од 2002.године код тужиоца је замењена терапија, увођењем инсулинских ињекција. Код тужиоца је варирање шећера у крви (лоша гликорегулација), изражена компликацијом на крвним судовима ногу, нервима и очима, што је констатовано осцилометријом доњих екстремитета и прегледом офтамолога из 1997.године и неуролога из 1999.године, при чему је код тужиоца дијагностикован и повишен крвни притисак и гојазност који су додатно изазвали компликације на крвним судовима. У време повређивање тужилац је боловао десетак година од дијабета (ово је констатовано налазом др Николе Сретеновића, а по увиду у здравствени картон тужиоца).

Одредбама члана 154 тачка 1 ЗОО, предвиђено је да ко другом проузрокује штету, дужан је да је накнади, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице, а чланом 158 ЗОО је предвиђено да кривица постоји кад је штетик проузроковао штету намерно или непажњом.

Имајући у виду стање у списима и цитиране одредбе Закона о облигационим односима, несумњиво произилази одговорност туженог да тужиоцу накнади штету. Међутим, нису дати јасни разлози о постојању узрочно последичне везе између узрока штете и настале штете. Првостепени суд је пропустио да утврди који је то обим штете који је тужилац претрпео, а који је адекватан кривици туженог за настанак штете. У кривицу туженог за настанак штете, не може да се укључи здравствено стање туженог које је, имајући у виду стање у списима, очигледно допринело, у склопу задобијања повреде и ампутацији десне ноге. Првостепени суд није имао у виду теорију адекватног узрока, која је опште прихваћена теорија у нашем праву, приликом утврђивања узрочне везе између штетне радње и настале последице, те обавезе накнаде штете. Сходно овој теорији од свих постојећих узрока настанку штете, правно релевантан је само онај узрок који је адекватан насталој штети, који је типичан, очекиван, а да се од таквог узрока настала штетна последица и очекивала. Атипични узроци не могу се третирати као правно релевантни узроци настале штете, јер се по редовном току ствари нису очекивали. Штетник одговара искључиво само за фактичко адекватно узроковану штету, док за све евентуалне друге последице и штете узроковане изван тога не одговара.

У конкретном случају, специфично здравствено стање тужиоца, не може да утиче на обим одговорности туженог, који одговара само за оне штетне последице које је узроковао својим поступањем, а то су последице које су по редовном току ствари могле да се очекују код оштећеног, од задобијања нагњечења обе бутине и уганућа десног скочног зглоба.

Како ове релевантне околности, првостепени суд није имао у виду и како постоји противречност између стања у списима и одлуке првостепеног суда, побијана пресуда у ставу првом изреке морала је бити укинута. Ово имајући у виду члан 361 став 2 тачка 12 ЗПП у вези са чланом 154 и 158 ЗОО.

Такође нису јасни разлози првостепеног суда у чему се састоји допринос тужиоца насталој штети, што основано тужилац у жалби указује, јер из списа не произилази да су кочнице на трактору, власништво туженог, биле неисправне и да је то тужилац знао (како је то првостепени суд нашао и да је због тога допринос тужиоца настанку штете, што је стао иза трактора, а знао је за неисправне кочнице 20 %). При том из списа произилази да је тужени крив за настанак штетног догађаја, јер ручицу мењача није ставио у одговарајући степен преноса (пресуда тог суда К.146/05-50 од 16.02.1006.године, која је у списима).

Са ових разлога, морала је бити укинута и одлука из става другог изреке побијане пресуде.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити недостатке на које му је указано овом одлуком. Утврдиће које су штетне последице наступиле по здравље тужиоца због штетне радње туженог, а које су се по редовном току ствари могле очекивати, јер само, а сходно теорији адекватне узрочности, за такве штетне последице постоји одговорност туженог, те, да ли је тужилац знао да су на трактору туженог биле неисправне кочнице (уколико су биле неисправне), односно да ли у његовом поступању има доприноса и у чему се састоји, те оценом свих релевантних околности донети нову на закону засновани одлуку.

Пресуда је укинута и у делу који садржи одлуку о трошковима парничног поступка, јер одлука о трошковима парничног поступка зависи од одлуке о главној ствари.

Из напред изнетих разлога, одлучено је као у изреци одлуке, на основу одредбе члана 376 и 377 Закона о парничном поступку.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорица Јашаревић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)