Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.04.2014.

Гж 8776/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА  
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8776/12
25.04.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адв. АБ, против туженог Удружења осигуравача Србије – Гарантни фонд из Београда, Булевар Деспота Стефана 68б и ББ, кога заступа адв. БА, ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог Удружења осигуравача Србије – Гарантни фонд, изјављеној против мађупресуде Првог основног суда у Београду П 49001/10 од 25.09.2012. године, у седници већа одржаној 25.04.2014. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ мађупресуда Првог основног суда у Београду П 49001/10 од 25.09.2012. године у ставу првом изреке и предмет у том делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

  Побијаном међупресудом у ставу првом је утврђено право тужиоца на накнаду штете од туженог Удружења осигуравача Србије – Гарантни фонд. Ставом другим је утврђено повлачење тужбе у односу на туженог ББ, а ставом трећим је одбијен приговор месне ненадлежности.

Против ове одлуке тужено Удружење осигуравача Србије је благовремено изјавило жалбу из свих разлога предвиђених у чл. 360 ст. 1 ЗПП са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и одбије тужбени захтев. Из овог следи да се жалба односи само на одлуку садржану у ставу првом међупресуде.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП (“Сл. гласник РС” 125/04 и 111/09) који се примењује на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП („Сл. гласник РС“ 72/11) и нашао да је жалба основана.

Због погрешне примене материјалног права чињенично стање није правилно и потпуно утврђено.

Из списа произлази да је тужилац повређен као путник у возилу „Југо“ рег.бр. аа којим је управљао СС. Штетни догађај се десио 13.08.1996. године у ул. Баје Секулића у Београду тако што је тужени ББ управљајући возилом марке „Шкода“ рег.бр. аа1 пропустио да при уласку у раскрсницу у ул. Баје Секулића из Ртањске улице где је био постављен саобраћајни знак „стоп“ пропусти возило „Југо“ које му је долазило са леве стране на блиском растојању. Возач „Југа“ је, да би избегао директан судар, скренуо удесно на тротоар и сударио се са паркираним возилом марке „Нисан“. Тужилац је задобио телесне повреде тако што је главом ударио у шофершајбну возила у којем се возио. Возило марке „Југо 55“ аа је на дан штетног догађаја било осигурано код АД „ББ“. Решењем Трећег општинског суда у Београду К 1053/97 од 20.10.2006. године је обустављен кривични поступак против туженог ББ због одустанка Општинског јавног тужиоца од кривичног гоњења. Тужба против штетника и осигуравача возила у којем је био тужилац је поднета 21.12.2001. године. Решењем Трговинског суда у Београду Л.15/06 од 28.12.2006. године над осигуравачем је отворен поступак ликвидације. Ликвидациони поступак је закључен решењем истог суда Л.15/06 од 22.01.2008. године. Тужилац је 04.02.2009. године поднео тужбу против Удружења осигуравача Србије – Гарантни фонд, као правног следбеника ликвидираног осигуравајућег друштва, суд је решењем П 4197/01 од 11.03.2009. године спојио парнице, а тужилац је 25.09.2012. године повукао тужбу у односу на туженог ББ. Према образложењу побијане пресуде суд је о одговорности туженог Удружења осигуравача Србије одлучивао применом чл. 106 Закона о осигурању имовине и лица налазећи да се овај пропис сходно примењује и у ситуацијама кад је уговор о обавезном осигурању био закључен са организацијом која је престала ликвидацијом. Наведени пропис је погрешно примењен и због тога чињенично стање није правилно и потпуно утврђено.

По одредби из чл. 106 Закона о осигурању имовине и лица („Сл. лист СРЈ“ 30/96 са изменама и допунама) који је важио на дан штетног догађаја и у време подношења тужбе против осигуравача, а који се на основу чл. 245 Закона о сигурању („Сл. гласник РС“ 55/04) примењивао и на дан подношења тужбе против туженог Удружења је прописано да се из средстава Гарантног фонда накнађује штета, или њен део који се није могао накнадити из стечајне масе, ако је уговор о обавезном осигурању био закључен са организацијом над којом је отворен поступак стечаја. Осигуравач одговара за штету и када се налази у поступку стечаја, стечај је последица инсолвентности, стечајна маса је мања од дуговања стечајног дужника и због тога је у циљу економске заштите трећих оштећених лица предвиђено да се ненакнађени део штете исплаћује из средстава Гарантног фонда. Ликвидациони поступак се спроводи у случају одузимања дозволе за рад, или наступања других законом предвиђених околности, кад је ликвидациона маса довољна за намирење свих ликвидационих поверилаца, али кад се утврди да дуговања премашују ликвидациону масу покреће се стечајни поступак. У овом случају, над осигуравачем је спроведен ликвидациони поступак по одредбама чл. 21 и 27 Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање (“Службени гласник РС” 65/05 са изменама и допунама), вишак ликвидационе масе је решењем Л. 15/06 од 22.01.2008. године враћен акционарима, а акционари су овлашћени да преузму и наставе парнице пописане у предлогу за закључење ликвидационог поступка. Из образложења решења произлази да су у тренутку закључења ликвидације биле у току 62 парнице са укупним утуженим износом од 82.039.912,66 динара. Сва пријављена потраживања се намирују из ликвидационе масе, лица која су пропустила да пријаве потраживања у ликвидационом поступку губе могућност намирења из ликвидационе масе, али су по окончању ликвидационог поступка, у року из чл. 27 ст.3 Закона, могла да траже наплату од лица у чију корист је уплаћен ликвидациони вишак, до висине вредности преузете имовине. Због погрешне примене материјалног права, суд је пропустио да утврди да ли је туженом пренет остатак ликвидационе масе и да ли има услова за намирење тужиочевог потраживања из ликвидационог остатка.

Због погрешне примене одредбе из чл. 106 Закона о осигурању имовине и лица, која се не може применити на спорни однос, суд је пропустио да оцени садржину решења о закључењу ликвидационог поступка и да утврди да ли има услова за одговорност туженог као лица на које је пренет ликвидациони остатак до висине вредности преузете имовине, па ће ове чињенице утврдити у поновном поступку.

Из наведених разлога на основу чл. 377 ст. 2 ЗПП је одлучено као у изреци решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)